Presudom Višeg suda u Požarevcu Gž 1249/23 od 25.10.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom i četvrtom izreke.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju pobijajući je u usvajajućem delu i odluci o troškovima postupka zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je našao da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje, radi ujednačavanja sudske prakse u pogledu primene Uredbe o rokovima u sudskim postupcima za vreme vanrednog stanja proglašenog 15. marta 2020. godine („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 38/20) na materijalno pravni rok zastarelosti, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o reviziji na osnovu člana 408. ZPP Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tuženog osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je dana 07.08.2017. godine oko 23,20 časova na terenu za male sportove u ..., nakon završetka utakmice u malom fudbalu, prišao tužiocu koji je stajao na terenu i razgovarao sa sudijom, te mu je udario šamar otvorenom šakom desne ruke u predelu obraza leve strane lica. Tužilac je pretrpeo povredu na levom obrazu i levoj polovini vrata u vidu crvenog hematoma u predelu leve zigomatične kosti, leve madibule i levog uveta. Pre ovog događaja tužilac se tuženom nije obraćao, niti je istog izazvao na bilo koji način, a na napad mu nije odgovorio verbalno niti fizički. Krivični postupak po privatnoj krivičnoj tužbi zbog krivičnog dela uvrede okončan je pravnosnažnoj oslobađajućom presudom Osnovnog suda u Velikom Gradištu K 127/17 od 27.11.2018. godine (jer je privatni tužilac pogrešno označio datum radnje izvršenja krivičnog dela), a u tom postupku tužilac nije isticao imovinsko pravi zahtev prema tuženom. Kritični događaj videli su igrači oba tima koji su igrali utakmicu, sudija koji se nalazo neposredno pored tužioca, građani koji su bili prisutni, kao i tužiočev brat i majka zbog čega se kod njega stvorio osećaj stida. Tužilac i tuženi su se poznavali od ranije, družili su se i bili u dobrim odnosima, što je kod tužioca izazvalo duševne patnje zbog povrede ugleda i česti. Usled povređivanja tužilac je trpeo primarni strah visokog inteziteta u trajanju od 5 minnuta, sekundarni strah srednjeg inteziteta u trajanju 24 sata, a potom sekundarni strah lakog inteziteta u trajanju od nedelju dana. Fizike bolove jakog inteziteta trpeo ja nekoliko desetina sekundi do minut, bolove srednjeg inteziteta u trajanju je narednih 1 sat, a nakon toga bolove slabog intezuteta praćene osećajem trnjenja mekog tkiva leve poglavine narednih nekoliko časova do oko 4 časa na šta je uticala i primena terapije protiv bolova. Tužilac je podneo tužbu 10.09.2020. godine, radi naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove, pretrpljen strah i pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede ugleda i časti.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom članova 154. i 155. ZOO zaključili da tužilac osnovano potražuje predmetnu naknadu nematerijalne štete čija je visina odmerena primenom člana 200. stav 2. istog zakona, te da se dosuđenim iznosima tužiocu pruža odgovarajuća satisfakicija kako bi se uspostavila psihička i emotivna ravnoteža koja je kod tužioca postojala pre štetnog događaja. Ocenili su da je neosnovan prigovor tuženog o zastarelosti potraživanja naknade nematerijalne štete nastale 07.08.2017. godine, obzirom na to da je nastupio zastoj zastarevanja od 15.03.2020. godine do 06.05.2020. godine u skladu sa Uredbom o rokovima u sudskim postupcima za vreme vanrednog stanja proglašenog 15. marta 2020. godine, zbog čega se rok zastarelosti iz člana 376. stav 1. ZOO produžava za onoliko koliko je trajalo vanredno stanje.

Po oceni Vrhovnog suda osnovno se revizijom tuženog ukazuje da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo zaključujući da potraživanje tužioca za naknadu štete nije zastarelo.

Članom 1. Uredbe o rokovima u sudskim postupcima za vreme vanrednog stanja proglašenog 15. marta 2020. godine („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 38/20) je propisano da rokovi za podnošenje tužbe u parničnom postupku, privatne tužbe u krivičnom postupku, predloga za pokretanje vanparničnog postupka ili postupka izvršenja i obezbeđenja, podnošenje tužbe u upravnom sporu i podnošenje ustavne žalbe prestaju teći za vreme vanrednog stanja proglašenog 15. marta 2020. godine.

Dakle, navedena odredba se odnosi na procesne rokove za podnošenje inicijalnih akata u sudskim postupcima, a ne na rokove zastarelosti koji su po svojoj prirodi materijalno pravni rokovi propisani materijalno pravnim propisima, u konkretnom slučaju Zakonom o obligacionim odnosima. Sledom navedenog, pogrešno je stanovište nižestepenih sudova da rokovi za podnošenje tužbe u parničnom postupku nisu tekli za vreme vanrednog stanja i da je zbog toga rok zastarelost nastavio da teče po prestanku važenja navedene uredbe donošenjem Odluke ukidanju vanrednog stanja (“Službeni glasnik RS“ br. 65/20 od 06.05.2020. godine).

Odredbom člana 376. stav 1. ZOO propisano je da potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kada je oštećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo, a u svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za pet godina od kada je šteta nastala (stav 2.). U konkretnom slučaju tužilac potražuje naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede ugleda i časti, pretrpljenih fizičkih bolova i straha prouzrovanu štetnim događajem koji je nastao 07.08.2017. godine. Kako se pod saznanjem oštećenog za štetu podrazumeva saznanje o obimu štete, to svaki vid nematerijalne štete zastareva posebno.

Usled povređivanja tužilac je trpeo fizike bolove jakog inteziteta nekoliko desetina sekundi do minut, bolove srednjeg inteziteta u trajanju od jednog sata, a potom bolove slabog inteziteta do oko 4 časa, kao i strah visokog inteziteta u trajanju od 5 minuta, sekundarni strah srednjeg inteziteta u trajanju 24 sata, a zatim sekundarni strah lakog inteziteta u trajanju od nedelju dana. Po prestanku pretrpljenih fizičkih bolova (jedan dan od dana nastanka štete) i straha (osam dana od dana nastanka štete) tužilac je imao saznanje o obimu štete, od kada potraživanja u odnosu na te vidove nematerijalne štete počinju da teku rokovi zastarelosti. Kod utvrđenja da su sporni događaj na sportskom terenu videli igrači oba tima, sudija koji se nalazio neposredno pored tužioca, građani koji su prisustvovali utakmici, kao i tužiočev brat i majka a zbog čega se kod tužioca stvorio osećaj stida, to u odnosu na pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda i časti, tužilac je imao saznanje o šteti i licu koje je štetu učinilo na dan prouzrokovanja štete.

Sledom iznetog, kako je tužba u ovoj pravnoj stvari podneta 11.09.2020. godine, to je potraživanje naknade nematerijalne štete zbog događaja koji se desio 07.08.2017. godine zastarelo, prema članu 376. stav 1. ZOO. Zbog toga su nižestepene presude preinačene i odbijen tužbeni zahtev.

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Tuženi je uspeo u postupku po reviziji, pa mu na osnovu članova 153. stav 1, 154, 163. stav 2. i 165. stav 2. ZPP pripadaju troškovi celog postupka prema ostvareno uspehu u sporu. Visina je odmerena na ime traženih troškova za sastav šest podnesaka od po 13.500,00 dinara, zastupanje od strane advokata na deset održana ročišta od po 18.000,00 dinara i tri neodržana ročišta od po 11.250,00 dinara, prema važećoj Advokatskoj tarifi u vreme preduzimanja tih radnji. Tuženom nisu priznati troškovi na ime sudskih taksi u prvostepenom postupku, kao i troškovi drugostepenog i revizijskog postupka, s obzirom na to da u smislu člana 163. stav 2 ZPP nisu opredeljeni po vrsti troškova za koje se traži naknada.

Imajući u vidu napred izneto, Vrhovni sud je na osnovu člana 165. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković