Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2451/2020
18.06.2020. godina
Beograd

 

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dobrile Strajine i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nenad Janjić advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Gordana Ilić advokat iz ..., radi raskida ugovora o poklonu, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 10240/18 od 31.05.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 18.06.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 10240/18 od 31.05.2019. godine. ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 10240/18 od 31.05.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Smederevu P 1945/2017 od 04.06.2018. godine, stavom prvim izreke, raskinut je ugovor o poklonu nepokretnosti zaključen između AA iz ... kao poklonodavca i BB iz ... kao poklonoprimca, overen pred Osnovnim sudom u Smederevu Ov. br. ../2012 od 28.03.2012. godine i obavezana tužena BB iz ... da tužilji AA iz ... preda u državinu, na mirno i nesmetano korišćenje prizemnu kuću sa pomoćnom zgradom u ulici ... broj .. u ..., postojeće na katastarskoj parceli .. od 3,86 ari, upisane u list nepokretnosti .. KO ..., ispražnjenu od lica i stvari tužene u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da na ime troškova parničnog postupka isplati tužilji iznos od 120.100,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 10240/18 od 31.05.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Smederevu P 1945/2017 od 04.06.2018. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je, sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku, blagovremeno izjavila reviziju iz razloga predviđenih članom 407. stav 1. tačke 2, 3. i 4. tog zakona. Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv  drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg intresa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).

Dakle, posebna revizija može se izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava, tako da su revizijski razlozi o postojanju bitnih povreda odredaba parničnog postupka (član 407. stav 1. tačke 2. i 3. ZPP) bez značaja za odluku o dozvoljenosti i osnovanosti revizije tužene, izjavljene na osnovu navedene zakonske odredbe.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u ovom sporu nema pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana koja bi trebalo razmotriti. Ne postoji potreba ni za novim tumačenjem prava – paragrafa 567. Srpskog građanskog zakonika, koji se primenjuje kao pravno pravilo na osnovu člana 4. Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 06.04.1941. godine i u toku neprijateljske okupacije. Prema tom pravilu, samo gruba neblagodarnost poklonoprimca je razlog za raskid (opoziv) ugovora o poklonu, što je činjenično pitanje koje se ceni u svakom konkretnom slučaju. Nižestepeni sudovi su u ovom sporu, ocenom izvedenih dokaza, utvrdili da je tužena upućivanjem pretnji i uvreda tužilji i njenoj ćerci iskazala neblagodarnost koja se može okvalifikovati kao gruba i zato usvojili tužbeni zahtev za raskid ugovora o poklonu koji su stranke zaključile. Upravo zato što je gruba neblagodarnost poklonoprimca činjenično pitanje, sudske odluke priložene uz reviziju ne opradavaju odlučivanje u cilju ujednačavanja sudske prakse, jer su donete u sporovima koji se činjenično razlikuju od ovog spora.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke. Revizija tužene nije dozvoljena ni na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, jer vrednost predmeta spora pobijanog dela u iznosu od 300.000,00 dinara (član 33. stav 2. ZPP), očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, merodavnu za ocenu dozvoljenosti revizije u smislu tog člana. Stoga je, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP, olučeno kao u drugom stavu izreke.