Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2452/2019
27.06.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Božidara Vujičića, Vesne Popović i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Bogićević, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Radica Stokić-Jevtić, advokat iz ..., radi smetanja državine, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Smederevu Gž 352/2018 od 30.01.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 27.06.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Smederevu Gž 352/2018 od 30.01.2019. godine i to odluke sadržane u stavu trećem izreke rešenja, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Smederevu Gž 352/2018 od 30.01.2019. godine i to odluke sadržane u stavu trećem izreke rešenja.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Velikoj Plani, Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci P 2578/2016 od 19.12.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan osnovni tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je tuženi smetao tužioca u mirnoj državini nepokretnosti u realnom delu sve bliže opisano u tom stavu izreke, te da mu se naloži da uspostavi ranije stanje poseda tako što će iskopan rov zatrpati i ogradu postaviti na raniju faktičku među po liniji koja je napred označena detaljnim tačkama počev od ..-.. u površinu od kp. br. .. između ovih tačaka ustupiti tužiocu u državinu koju mu je aktom kopanja šanca oduzeo kao i da prestane sa uznemiravanjem tužioca na ovaj ili na drugi način. Stavom drugim izreke usvojen je eventualni tužbeni zahtev tužioca, pa je utvrđeno da je tuženi smetao tužioca u mirnoj državini nepokretnosti u merama i granicama opisanim u tom stavu izreke, te mu je naloženo da uspostavi ranije stanje poseda tako što će iskopan rov zatrpati i ogradu postaviti na raniju faktičku među po liniji koja je napred označena počev od opredeljenih detaljnih tačaka ..-.., površinu od kp. broj .. između ovih tačaka ustupiti tužiocu u državinu koju mu je aktom kopanja rova oduzeo, kao i da prestane sa uznemiravanjem tužioca na ovaj ili drugi način pod pretnjom izricanja novčane kazne za svaki naredni ponovljeni akt smetanja državine, sve u roku od osam dana pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 224.800,00 dinara u roku od osam dana po pravnosnažnosti ovog rešenja, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Rešenjem Višeg suda u Smederevu Gž 352/2018 od 30.01.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena odluka sadržana u stavu prvom izreke prvostepenog rešenja. Stavom drugim izreke, preinačena je odluka sadržana u drugom stavu ožalbenog prvostepenog rešenja tako što je odbijen zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da ga je tuženi smetao u mirnoj državini nepokretnosti u merama i granicama opisanim u tom stavu izreke, te da mu se naloži da uspostavi ranije stanje poseda tako što će iskopan rov zatrpati i ogradu postaviti na raniju faktičku među po liniji koja je napred označena počev od opredeljenih detaljnih tačaka ..-.., a površinu od katastarske parcele broj .. između ovih tačaka ustupiti tužiocu u državinu koju mu je aktom kopanja rova oduzeo, kao i da prestane sa uznemiravanjem tužioca na ovaj ili drugi način pod pretnjom izricanja novčane kazne za svaki naredni ponovljeni akt smetanja državine. Stavom trećim izreke odlučeno je da se troškovi postupka ne dosuđuju. Stavom četvrtim izreke obavezan je tužilac da tuženom na ime naknade troškova žalbenog postupka isplati iznos od 33.000,00 dinara u roku od osam dana od dana prijema rešenja.
Protiv odluke o troškovima postupka sadržane u stavu trećem izreke rešenja drugostepenog suda, tuženi je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 - u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg intersa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).
Odredbom člana 420. stav 6. ZPP propisano je da se u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz citirane odredbe člana 404. stav 1. ZPP da bi posebna revizija tuženog bila dozvoljena jer nema potrebe za ujednačavanje sudske prakse imajući u vidu razloge iz kojih je drugostepeni sud odlučio kao u stavu trećem izreke pravnosnažnog rešenja. Osim toga, tuženi uz reviziju nije priložio neku sudsku odluku kojom je o istom činjeničnopravnom pitanju odlučeno na drugačiji način.
Iz navedenog razloga, na osnovu člana 404. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Tužba u ovom sporu podneta je 27.01.2014. godine radi smetanja državine.
Kako je odredbom člana 452. stav 5. ZPP propisano da protiv rešenja donetih u parnicama zbog smetanja državine revizija nije dozvoljena, Vrhovni kasacioni sud je našao da nije dozvoljena ni revizija protiv rešenja o troškovima postupka donetom u sporu zbog smetanja državine.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić