Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Tatjane Matković Stefanović, Branka Stanića i Tatjane Miljuš, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ... – ..., protiv tuženog BB iz ... – ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kraljevu Gž 567/18 od 25.09.2018. godine, u sednici održanoj 15.05.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Kraljevu Gž 567/18 od 25.09.2018. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Kraljevu Gž 567/18 od 25.09.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Kraljevu Gž 567/18 od 25.09.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kraljevu P 3225/13 od 21.03.2018. godine, kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da mu na ime naknade materijalne štete plati iznos od 29.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 05.11.2013. godine do isplate i da se obaveže da mu na ime troškova postupka plati iznos od 103.500,00 dinara, kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odlučuje u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi novog tumačenja prava.

Primenom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se revizijom ne bi mogla pobijati, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

U konkretnom slučaju, predmet spora je naknada štete koju potražuje tužilac od tuženog, a na ime sečenja grana na tujama koje se nalaze blizu međne linije između tužioca i tuženog. Seču je izvršio tuženi i to grane koje su prešle u dvorište tuženog preko međne linije i to 06.09.2013. godine, tako što je te grane od tuje orezao baštenskim makazama. Tužilac smatra da je time došlo do oštećenja predmetnih tuja jer tuženi nije trebao tako visoko i preterano da seče grane jer to predstavlja zloupotrebu prava. Na takav način umanjio je estetiku zasađene ograde. Tuženi ističe da nije ni mogao da vrši preteranu seču grana od tuja iz razloga što se na samoj međnoj liniji nalazi žičana ograda, a izvršio je sečenje grana tuja do poslednje žičane ograde. Tužilac mu je odobrio da može da poseče predmetne grane, jer on nije mogao da uđe u dvorište tuženog zbog toga što su njih dvojica u lošim odnosima. Smatra da je u svemu postupio u skladu sa zakonom.

Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana niti za ujednačavanjem sudske prakse ili novog tumačenja prava. Prilikom odlučivanja drugostepeni sud je pravilno zaključio da je prvostepeni sud pravilno primenio pravna pravila sadržana u odredbi člana 282. Srpskog građanskog zakonika.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom članu 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 19.11.2013. godine, a vrednost predmeta spora označena je u tužbi iznosom od 29.000,00 dinara, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužioca nedozvoljena, shodno primeni člana 479. stav 6. ZPP.

U skladu sa iznetim, a na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić