Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 55/14), pa je utvrdio da je revizija tužilje osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti je učinjena bitna povreda postupka na koju revizija ukazuje, a koja može da bude osnov za izjavljivanje revizije iz člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, DD iz ... je sa prvotuženom „Credit agricole banka Srbije“ AD Novi Sad, zaključio dva ugovora o kreditu i to: prvi ugovor dana 31.12.2009. godine na iznos od 30.000 evra radi kupovine nepokretnosti, a drugi ugovor dana 22.04.2010. godine radi rekonstrukcije i adaptacije kupljene nepokretnosti a u iznosu od 30.516,70 evra. Suprug tužilje GG, koji je bio u dobrim odnosima sa DD je pristao da se na osnovu dve založne izjave ustanove hipoteke na nepokretnostima ulica ... ... . GG je dao prvu založnu izjavu 31.12.2009. godine koja je overena kod Osnovnog suda u Novom Sadu Ov1 ..../.... dana 01.04.2010. godine radi obezbeđenja potraživanja za kredit od 31.12.2009. godine i stavljena je hipoteka na stambenu zgradu sa skloništem i poslovnim objektom u ulica ... broj ... i njiva na kat. parc. broj .../... ukupne površine 12 ari 00m² KO ... . U članu 3. stav 3. navedene založne izjave naznačeno je: kao supruga vlasnika napred navedene nepokretnosti koje se daju pod hipoteku AA (ovde tužilja) saglasna je da se uspostavi hipoteka na predmetnim nepokretnostima u korist poverioca za obezbeđenje potraživanja po navedenom ugovoru i njegovim aneksima, kao i da se navedene nepokretnosti prodaju u skladu sa odredbama o vansudskom postupku namirenja Zakona o menici u slučaju neizmirenja navedenih potraživanja poverioca ili u sudskom postupku namirenja, u zavisnosti od potreba poverioca a prema izjavi od 20.07.2009. godine overena kod Opštinskog suda u Novom Sadu Ov I ..../... od 20.07.2009. godine. Drugu založnu izjavu suprug tužilje dao je 22.04.2010. godine radi obezbeđenja potraživanja prema prvotuženoj a u vezi kredita koji je podigao DD u iznosu od 30.516,70 evra radi rekonstrukcije i adaptacije kupljene porodične stambene zgrade u ulici ... ..., izgrađena na kat. parc. ... KO ... . U naznačenoj izjavi radi stavljanja hipoteke, a koja hipoteka je stavljena na stambenoj zgradi broj ... ulica ... izgrađena na kat. parc. ../... u gabaritu površine 349m², spratnost Pr zgrada broj 1; pomoćna zgrada u gabaritu površine 6m², zgradi broj 3 i zemljištu pod zgradom i zemljištu uz zgradu – njive II klase u površini od 12 ari KO ... uključujući sve sastavne delove navedene nepokretnosti i u ovoj založnoj izjavi stoji konstatacija kao i u prvoj založnoj izjavi vezano za saglasnost tužilje AA kao bračnog druga GG. Takođe je konstatovano da je naznačena izjava overena kod Opštinskog suda u Novom Sadu pod Ov I .../... od 20.07.2009. godine.

U vreme davanja naznačenih založnih izjava, u Službi za katastar nepokretnosti kao vlasnik nepokretnosti na kojima su ustanovljene hipoteke je bio upisan suprug tužilje sada pok. GG. Nakon njegove smrti kao njegov jedini naslednik na toj imovini javlja se ovde tužilja.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, nižestepeni sudovi su zauzeli stav da je tužbeni zahtev tužilje neosnovan. Ovo je iz razloga što je članom 2. Zakona o hipoteci propisano da je hipoteka založno pravo na nepokretnosti koja ovlašćuje poverioca da ako dužnik ne isplati dug o dospelosti zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom. Članom 8. st. 1. i 2. naznačenog zakona propisano je da hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti na osnovu založne izjave (jednostrana hipoteka) dok je odredbom člana 10. stav 1. tog zakona propisano da se ugovor o hipoteci zaključuje u obliku javnobeležničkog zapisa i javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave. Odredbom stava 2. istog člana ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja kao investitor i kupac objekta u izgradnji kao posebnog dela objekta u izgradnji u smislu člana 1. tog zakona.

U vreme davanja založne izjave, kao vlasnik nepokretnosti bio je upisan GG, suprug tužilje. Za zasnivanje hipoteke bila je dovoljna sagasnost tužilje koju je tužilja dala u izjavi pred Opštinskim sudom u Novom Sadu dana 20.07.2009. godine. S obzirom da je tuženoj banci predočeno da se supruga sada pok. GG saglasila sa činjenicom da se uspostavi hipoteka na nepokretnostima njenog supruga, to ukazuje na okolnost da je tužena „Credit agricole banka Srbije“ AD Novi Sad, bila savesna prilikom ustanovljavanja naznačenih hipoteka, zbog čega založne izjave proizvode dejstvo.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u ovoj pravnoj stvari sud je pošao od pogrešne primene materijalnog prava što je za posledicu imalo nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i donošenje nezakonitih odluka.

Naime, stoji činjenica da je tužilja dala izjavu određene sadržine za stavljanje hipoteke na nepokretnostima i da je ta izjava overena dana 20.07.2009. godine pred Opštinskim sudom u Novom Sadu pod Ov I .../... . To se navodi u obe založne izjave koje su predmet tužbenog zahteva koje je potpisao suprug tužilje sada pok. GG. U kontekstu tih činjenica može se zaključiti da je prvotužena znala da ta nepokretnost predstavlja zajedničku imovinu tužilje i GG, iako je u javnim knjigama upisan samo jedan supružnik tj. GG.

Međutim, naznačena izjava u spisima predmeta nije pronađena. Tužilja, kada je saslušana kao parnična stranka je dana 29.05.2018. godine izjavila da je njoj suprug objasnio da bi trebalo da dâ saglasnost samo na malu kućicu u dvorištu a ne na ceo objekat u ul. ... broj ... i da će hipoteka trajati svega tri meseca, a da je odbila da potpiše izjavu za DD.

Iz spornih založnih izjava, koje je potpisao suprug tužilje GG, ne može se utvrditi da li je saglasnost za stavljanje hipoteke na nepokretnostima u pogledu sadržine (koja se odnosi na tužilju) istovetna sa sadržinom izjave koju je dala tužilja 20.07.2009. godine i overena pred Opštinskim sudom u Novom Sadu. Vezano za hipoteku i založnu izjavu, važi načelo preciznosti i tačnosti. Bez pribavljanja i izvršenog uvida u izjavu tužilje od 20.07.2009. godine overene pred Opštinskim sudom u Novom Sadu pod Ov I .../... ne može se utvrditi da li se sadržina te izjave poklapa sa sadržinom u založnim izjavama koje je dao GG, njen pokojni suprug. Ovo tim pre što je tužilja saslušana kao parnična stranka izjavila da se saglasila da se hipoteka stavi samo na jednu malu kuću koja se nalazi na kat. parc. KO ... . Sadržina te izjave je od posebnog značaja za utvrđivanje validnosti založnih izjava koje je dao njen suprug GG, a da bi mogla da se utvrdi savesnost tužene „Credit agricole banka Srbije“ AD Novi Sad. Ovo posebno iz razloga što je članom 172. stav 2. Porodičnog zakona propisano da je upis izvršen na ime oba supružnika i kada je izvršen na ime samo jednog od njih, osim ako nakon upisa nije zaključen pismeni sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine odnosno bračni ugovor, ili je o pravima supružnika na nepokretnosti odlučivao sud.

Tužilja je dala izjavu vezano za saglasnost da se stavi hipoteka dana 20.07.2009. godine, ali je sporna sadržina te izjave. Sud nije pribavio naznačenu izjavu da bi se utvrdila njena sadržina i uporedila sa tekstom koji je naznačen u založnim izjavama koje je dao njen pokojni suprug GG. Teret dokazivanja tih činjenica je na prvotuženoj – banci. Nepodudarnost sadržine izjave koju je dala tužilja sa tekstom koji je naznačen u založnim izjavama koje je potpisao njen suprug GG može stvoriti spornost u pogledu utvrđenja da li su sporne založne izjave ništave i da li proizvode pravno dejstvo.

Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će imati u vidu primedbe Vrhovnog kasacionog suda, po istima postupiti i nakon pravilno utvrđenog činjeničnog stanja uz pravilnu primenu materijalnog prava doneće na zakonu zasnovanu odluku.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić