Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 2458/2024
29.02.2024. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Zorice Bulajić i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Bogdan Stojković advokat iz ..., protiv tužene „UniCredit bank Srbija“ a.d. Beograd, koju zastupa Tamara Simić Pajović advokat iz ..., radi utvrđenja i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 1484/23 od 10.10.2023. godine, na sednici održanoj dana 29.02.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 1484/23 od 10.10.2023. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 1484/23 od 10.10.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Pančevu Gž 1484/23 od 10.10.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Pančevu P 5795/21 od 15.06.2023. godine kojom je dozvoljeno odlučivanje o preciziranom tužbenom zahtevu (stav prvi izreke), odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da isplati tužilji iznos od 10.500,00 dinara na ime sticanja bez osnova sa zakonskom zateznom kamatom od 24.11.2015. godine do isplate (stav drugi izreke) i obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 91.800,00 dinara. Stavom drugim izreke odbijeni su zahtevi tužilje i tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka..

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, na osnovu člana 404. ZPP, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

U ovom sporu, prilikom odlučivanja o tužbenom zahtevu za isplatu novčanog potraživanja, o ništavosti odredbe o naknadi troškova obrade kreditnog zahteva iz člana 9. stav 1. tačka (i) ugovora o kreditu od 24.11.2015. godine, rešeno je kao o prethodnom pravnom pitanju, u skladu sa čl. 12. ZPP. Predmetna pravnosnažna presuda, u pogledu rešenja prethodnog pravnog pitanja, počiva na ujednačenom tumačenju i primeni prava koji su izraženi kako u odlukama nižestepenih sudova, tako i u odlukama ovog suda. Tužena je prilikom zaključenja ugovora o kreditu sa tužiljom u svemu postupila u skladu sa odbredbom člana 17. stav 1. i 4. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga i tužilju pisanom ponudom sačinjenom na propisanom obrascu, u smislu tačke 12. Odluke o uslovima i načinu obračuna efektivne kamatne stope i izgledu i sadržini obrazaca koji se uručuju korisniku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 65/11), jasno i nedvosmisleno informisala o vrsti i visini naknada koje padaju na njen teret. Tužena je tokom postupka dostavila ponudu od 24.11.2015. godine u fotokopiji potpisanu od strane tužilje, koja je osporila svoj potpis na ponudi i da joj je ponuda uručena i zahtevala da sud naloži tuženoj da dostavi ponudu u originalu, ali nije predložila grafološko veštačenje. Izražavanje sumnje punomoćnika tužilje u verodostojnost dostavljenog dokaza bez predlaganja izvođenja odgovarajućeg dokaza kojim bi bila utvrđena neistinitost sadržaja dostavljene ponude, na kojoj je inače i tužiljin potpis, ne dovodi u osnovanu sumnju pravilnost postupanja tužene u predugovornoj fazi. Posebnom revizijom tužilje ukazuje se na pogrešnu primenu člana 100. stav 3. ZPP i na okolnost da tužena nije dostavila original ponude predate sudu u fotokopiji. Ovim revizijskim navodima ukazuje se na povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, koji nije zakonski razlog za posebnu reviziju. Po oceni Vrhovnog suda, u ovom slučaju nema mesta odlučivanju o izjavljenoj reviziji ni iz drugih razloga propisanih članom 404. stav 1. ZPP – razmatranje pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, odnosno novo tumačenje prava na kome je zasnovan označeni pravni stav.