.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 2459/2024
30.05.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Branke Dražić i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca JKP „Grejanje Pančevo“, čiji je punomoćnik Saša Levnajić, advokat iz ..., protiv tuženog AA, advokata iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 1640/23 od 28.11.2023. godine, u sednici održanoj 30.05.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 1640/23 od 28.11.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 1640/23 od 28.11.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Pančevu P 756/2021 od 13.09.2023. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je odlučivanje po uređenom tužbenom zahtevu od 11.05.2023. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu na ime zakonske zatezne kamate na glavni dug isplati 1.359,00 dinara, kao i 7.992,00 dinara na ime troškova izvršnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 57.000,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Pančevu Gž 1640/23 od 28.11.2023. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda tako što je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu na ime zakonske zatezne kamate na glavni dug isplati 1.359,00 dinara, kao i 7.992,00 dinara na ime troškova izvršnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate i obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 153.000,00 dinara. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove žalbenog postupka od 22.920,00 dinara.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20 i 10/23 – drugi zakon), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog suda uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. ZPP u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Tužilac u reviziji nije pružio dokaze o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Pitanja na koja se ukazuje kao sporna, vezana su za konkretnu činjeničnu podlogu i razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, a ukazivanjem da premetni stan za koji je isporučena toplotna energija nije u svojini tuženog, zapravo se osporava činjenično stanje i ocena izvedenih dokaza, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP. Zbog toga je odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Postupak je započet predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, a po prigovoru izvršnog dužnika nastavljen kao povodom prigovora protiv platnog naloga. Vrednost predmeta spora je 13.893,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tuženog nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Bez obzira što je prvostepena odluka preinačena, u kom slučaju bi u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila dozvoljena, u ovom slučaju revizija nije dozvoljena jer je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku, koja reguliše postupak u sporu male vrednosti, propisano da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 467. ZPP).
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
