.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2460/2021
01.07.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Tankosić advokat iz ..., protiv tuženog JP Sportski i poslovni centar „Vojvodina“ iz Novog Sada, čiji je punomoćnik Miodrag Filipović advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 267/20 od 13.02.2020. godine i presude tog suda Gž 2872/20 od 21.01.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 01.07.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao neblagovremena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 267/20 od 13.02.2020. godine.
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2872/20 od 21.01.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2872/20 od 21.01.2021. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 267/20 od 13.02.2020. godine, žalba tužilje je delimično odbijena i delimično usvojena, tako što je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 6527/16 od 04.11.2019. godine potvrđena u delu stava prvog izreke kojim je odbijen zahtev tužilje za naknadu materijalne štete – izgubljene zarade zbog nemogućnosti zaposlenja u periodu od 22.06.2010. godine do 07.06.2013. godine, u novčanim iznosima navedenim u tom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos od označenih datuma i za naknadu nematerijalne štete na ime pretrpljenog straha u iznosu od 300.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe, a ukinuta u delu stava prvog izreke kojim je odbijen zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede časti u iznosu od 500.000,00 dinara, ugleda u iznosu od 800.000,00 dinara i duševnog bola u iznosu od 500.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe, kao i u stavu drugom izreke – u pogledu odluke o troškovima postupka, i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 4307/2020 od 29.10.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi na isplatu naknade štete zbog povrede časti u iznosu od 500.000,00 dinara, povredu ugleda u iznosu od 800.000,00 dinara i duševnog bola u iznosu od 500.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe pa do isplate, kao i da joj nadoknadi troškove parničnog postupka. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da nadoknadi tuženom troškove postupka u iznosu od 520.500,00 dinara u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2872/20 od 21.01.2021. godine, stavom prvim izreke, žalba tužilje je delimično odbijena i delimično usvojena, a presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 4307/2020 od 29.10.2020. godine potvrđena u stavu prvom izreke i preinačena u stavu drugom izreke, tako što je obaveza tužilje da naknadi tuženom troškove postupka snižena na iznos od 453.000,00 dinara. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažnih presuda donetih u drugom stepenu tužilja je, na osnovu člana 404. ZPP, izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava (posebna revizija).
Tuženi je podneo odgovor na reviziju.
Odredbom člana 403. stav 1. ZPP propisano je da stranke mogu izjaviti reviziju protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude.
Prepis drugostepene presude Gž 267/20 od 13.02.2020. godine dostavljen je punomoćniku tužilje 11.03.2020. godine, tako da je revizija koju je tužilja izjavila 05.05.2021. godine podneta neblagovremeno – po isteku roka propisanog navedenom odredbom.
Iz tog razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Posebna revizija, predviđena članom 404. stav 1. ZPP, dozvoljena je zbog pogrešne primene materijalnog prava protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednači sudska praksa ili da novo tumačenje prava. Ispunjenost ovih uslova ceni Vrhovni kasacioni sud, u skladu sa stavom 2. navedenog člana.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u ovom sporu nema pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Uz reviziju nisu dostavljene pravnosnažne presude donete u istim ili bitno istovetnim činjenično-pravnim sporovima koje bi ukazivale da je pobijanom drugostepenom presudom odstupljeno od ustaljene ili preovlađujuće sudske prakse.
Tužiljina posebna revizija svodi se na tvrdnje o pogrešnoj primeni odredbi materijalnog prava o zastarelosti njenog potraživanja naknade nematerijalne štete. Suprotno stavu revidenta, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje da nema potrebe da se o tužiljinoj reviziji odlučuje radi novog tumačenja zakonskih odredbi, kako po pitanju prava tuženog da materijalnopravni prigovor zastarelosti istakne do zaključenja glavne rasprave, tako i u pogledu računanja rokova iz člana 376. stav 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima, odnosno primene privilegovanog roka zastarelosti iz člana 377. stav 1. tog Zakona koji podrazumeva postojanje pravnosnažne osuđujuće krivične presude.
Shodno izloženom, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Revizija tužilje, izjavljena protiv drugostepene presude Gž 2872/20 od 21.01.2021. godine, nije dozvoljena ni na osnovu člana 403. stav 3. ZPP. Navedena odredba dozvoljenost revizije vezuje za vrednost predmeta spora pobijanog dela koji mora biti viši od dinarske protivvrednosti iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U konkretnom slučaju, vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 1.800.000,00 dinara i očigledno je niži od vrednosti merodavne za dozvoljenost revizije.
Stoga je, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP, odlučeno kao u trećem stavu izreke.
Troškovi odgovora na reviziju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu bili nužni. Zbog toga je zahtev tuženog za njihovu naknadu odbijen i primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 154. ZPP odlučeno kao u četvrtom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
