.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 24681/2023
19.06.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Vesne Mastilović i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Snežana Sekulić, advokat iz ..., protiv tužene Autonomne pokrajine Vojvodine, koju zastupa Pravobranilaštvo Autonomne pokrajine Vojvodine, radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1509/23 od 01.06.2023. godine, u sednici održanoj 19.06.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1509/23 od 01.06.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1509/23 od 01.06.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 2611/22 od 27.01.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena da mu na ime vraćanja – stečenog bez osnova isplati 600.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 28.03.2012. godine do isplate i iznos od 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 13.06.2012. godine do isplate, kao i da mu naknadi troškove postupka sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove postupka od 40.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1509/23 od 01.06.2023. godine, stavom prvim izreke, žalba tužioca je odbijena a presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 2611/22 od 27.01.2023. godine potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla da pobija revizijom, ako Vrhovni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).
Vrhovni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 404. ZPP zaključio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv drugostepene presude, kao izuzetno dozvoljenoj.
Predmet pravne zaštite je zahtev za isplatu ukupnog iznosa 700.000,00 dinara, a po osnovu sticanja bez osnova. Pobijana odluka zasniva se na utvrđenom činjeničnom stanju da ugovor koji je tužilac zaključio sa tuženom, naslovljen kao ugovor o preuzimanju duga, nije potpisao dužnik, te da se u ovom slučaju radi o ugovoru o pristupanju dugu a ne o ugovoru o preuzimanju duga, kao i na činjenici da je u toku izvršni postupak koji je tužilac pokrenuo protiv glavnog dužnika. Presuđenjem u ovoj parnici nije odstupljeno od sudske prakse u ovakvim slučajevima (jer i zakon jasno propisuje da kod ugovora o preuzimanju duga, mora biti pribavljena saglasnost glavnog dužnika) pa stoga nema potrebe za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, niti pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava. Posebna revizija se ne može izjaviti zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka. Shodno iznetom, primenom člana 404. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni sud je utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi sticanja bez osnova tužilac je podneo 29.03.2022. godine. Vrednost predmeta spora je 700.000,00 dinara. Ovaj iznos prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud primenom člana 404. ZPP našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
