Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 503/15 od 17.11.2015. godine, žalba tužene je delimično usvojena, pa je prvostepena presuda preinačena u delu odluke o troškovima parničnog postupka, tako što je obavezana tužena da tužiocu na ime troškova postupka plati 33.000,00 dinara, umesto dosuđenih 71.675,00 dinara, dok je u preostalom pobijanom delu (stav 2, 4. i 5. izreke), žalba odbijena i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog kojih se revizija može izjaviti, primenom člana 407. stav 1. ZPP.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, zajedničko dete parničnih stranaka, maloletna L.K., rođena ... godine, poverena je presudom Osnovnog suda u Subotici P2 1418/13 od 17.01.2014. godine, na samostalno vršenje roditeljskog prava ocu B.K., a majka, ovde tužena, obavezana je da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje maloletnog deteta plaća 3.000,00 dinara mesečno. Navedenom odlukom uređen je način održavanja ličnih odnosa deteta sa majkom na taj način što će dete sa majkom provoditi svaki vikend od petka u 18,00 časova do nedelje u 18,00 časova sa noćenjem, svaku sredu u nedelji od 9,00 do 18,00 časova, državnim i verskim praznicima naizmenično, kao i polovinu svih školskih raspusta. Od tada maloletna L. živi sa ocem u zajedničkom domaćinstvu sa njegovim roditeljima, u kući u B., koja je njihovo vlasništvo, a koja se sastoji od više prostorija, koje su opremljene, održavane i zadovoljavaju potrebe življenja i stanovanja jedne višečlane porodice. Tužilac je završio srednju školu, zaposlen je kao … i ostvaruje zaradu oko 25.000,00 dinara mesečno. Radno vreme mu je od ponedeljka do subote od 7,00 do 15,30 časova. Radnim danima maloletna L. ovo vreme provodi u obdaništu, a subotom je do povratka tužioca s posla čuva njegova majka. Otac tužioca je zaposlen i ostvaruje zaradu oko 25.000,00 dinara, dok je majka domaćica, pa on (tužilac) ima pomoć od svojih roditelja u izdržavanju i podizanju deteta. Maloletna L.K., počev od 01.09.2014. godine, odnosno nakon donošenja ranije pravnosnažne presude, ide u obdanište. Zbog ranijih jakih prehlada imala je oboljenje bubrega i virusne infekcije, zbog čega se permanentno leči i pod nadzorom je lekara specijaliste Dečije klinike u N.S.. Njen dosadašnji psihofizički razvoj, osim navedenih zdravstvenih problema, u skladu je sa razvojem dece njenog uzrasta. Sudovi su utvrdili da tužilac za izdržavanje maloletnog deteta mesečno izdvaja od 12.000,00 do 15.000,00 dinara (ishrana, troškovi obdaništa, odevanje, lekovi, lekarski pregledi, ...).

Tužena je završila srednju školu za frizera, nije u radnom odnosu, ali u odnosu na period donošenja prethodne odluke sada ostvaruje oko 20.000,00 dinara, obavljajući sezonske poslove za nadnicu, dok drugih prihoda i imovine, kao ni obaveze izdržavanja drugih lica nema. Počev od 02.04.2015. godine, tužena živi sa vanbračnim partnerom G.M. u iznajmljenoj kući, kao podstanari, gde od prostorija koriste kuhinju, kupatilo i dve sobe koje su međusobno povezane, koje su uredno održavane i opremljene neophodnim nameštajem. Međutim stambena zgrada je stare gradnje, ima dosta vlage, što nije bezbedno za zdravlje i odrastanje deteta, posebno imajući u vidu zdravstveno stanje maloletne L.. Vanbračni partner tužene nije u radnom odnosu, ali radeći kao … mesečno ostvaruje primanja u visini od 28.000,00 do 30.000,00 dinara. Za kuću u kojoj žive tužena i njen vanbračni suprug ne plaćaju zakupninu, već samo snose troškove komunalnih usluga u visini od 3.500,00 dinara mesečno (za struju i vodu).

Ocenom nalaza i mišljenja Centra za socijalni rad Grada S., sudovi su utvrdili da je tužilac, kao otac, u roditeljskoj ulozi maksimalno angažovan, u potpunosti je upoznat sa funkcionisanjem ćerke i njenim zdravstvenim stanjem, terapijom i potrebom mera opreza, za čuvanje deteta ima pomoć majke dok je on zbog radnog vremena odsutan (subotom), te ima jasno postavljene vaspitne stavove prema detetu. Ocenom izveštaja navedenog organa starateljstva, sudovi su utvrdili i da majka odaje utisak introvertnije, pasivnije, gotovo nezainteresovane osobe, koja teško verbalizuje vlastite misli i osećanja, pa su sudovi prihvatili kao adekvatno mišljenje Centra, s obzirom na kontinuitet boravka deteta u domaćinstvu oca kao i njegovo angažovanje na roditeljskom planu, da on treba da nastavi samostalno vršenje roditeljskog prava nad maloletnim detetom, a da nema elemenata za izmenu odluke o poveravanju.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno nižestepeni sudovi nalaze da je došlo do promene okolnosti koje opravdavaju promenu odluke o visini izdržavanja maloletnog deteta u smislu člana 164. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ broj 18/05), s obzirom da je nakon donošenja prethodne pravnosnažne odluke dete krenulo u obdanište, što predstavlja mesečni trošak za tužioca u visini od 3.000,00 dinara, a da tužilja sada ostvaruje mesečne prihode od oko 20.000,00 dinara, pri čemu ima i pomoć svog vanbračnog partnera koji ostvaruje prihode od 28.000,00 do 30.000,00 dinara mesečno, pa su adekvatnom primenom člana 160. Porodičnog zakona, sudovi utvrdili potrebe maloletnog deteta, kao poverioca izdržavanja i mogućnosti tužene, kao dužnika izdržavanja i na taj način pravilno odredili visinu mesečne obaveze tužene da doprinosi izdržavanju deteta u dosuđenom iznosu.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su pravilno sudovi delimično izmenili prethodnu pravnosnažnu sudsku odluku i u delu kojim je uređen način održavanja kontakta maloletnog deteta sa majkom i to samo u delu koji se odnosi na viđanje deteta sa majkom vikendom. Naime, prethodnom sudskom odlukom određeno je da se dete sa majkom viđa svakog vikenda i to od petka do nedelje, na koji način je dete onemogućeno da bilo koji vikend provede sa svojim ocem, pa Vrhovni kasacioni sud nalazi da je izmenom načina viđenja deteta sa majkom u ovom delu (tko što će se viđati svakog drugog vikenda), na bolji način zadovoljen interes deteta za uspostavljanje pravilnog emotivnog i psihičkog odnosa sa oba roditelja.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da pravilno sudovi zaključuju da u konkretnom slučaju nije došlo do promena koje iziskuju i promenu odluke o vršenju roditeljskog prava nad maloletnim detetom , s obzirom da otac, kome je prethodnom sudskom odlukom dete povereno na samostalno vršenje roditeljskog prava, i dalje pokazuje pravilne i potrebne roditeljske kvalitete, da je u roditeljskoj ulozi maksimalno angažovan, prepoznaje emotivne zdravstvene i razvojne potrebe deteta i na pravilan način ih zadovoljava uz pravilne vaspitne stavove prema detetu. S druge strane majka odaje utisak pasivnije, introvertnije i gotovo nezainteresovane osobe, koja teško verbalizuje svoje misli i osećanja, a pri tom živi sa vanbračnim suprugom u kući koja zbog postojanja vlage ne pogoduje odrastanju bilo kog deteta, a posebno maloletnog deteta parničnih stranaka koje već ima određene zdravstvene probleme.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pravilno sudovi nalaze da je najbolji interes maloletnog deteta da i dalje ostane na roditeljskom staranju kod oca, što i protivtužbeni zahtev za izmenu odluke o poveravanju, izdržavanju maloletnog deteta i uređenju načina viđanja deteta sa ocem, suprotno navodima revizije, čini neosnovanim.

Navode u reviziji kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud nije cenio, s obzirom da se revizija iz ovih razloga ne može izjaviti (član 407. stav 2. ZPP).

Na osnovu iznetog, primenom člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.