U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Slaven Kovačević, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Maša Lekić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5096/20 od 15.01.2021. godine, u sednici održanoj 24.08.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5096/20 od 15.01.2021. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 3981/18 od 21.01.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da stan u ...u ul. ... br. .. izgrađen na k.p. br. .. LN br. .. KO ..., ne predstavlja zaostavštinu pok. VV, biv. iz ... . Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je tužilac vlasnik stana u ... u ul. ... br. .. izgrađen na k.p. br. .. LN br. .. KO ..., što bi tužena bila dužna da prizna i trpi da tužilac ovo svoje pravo upiše kod nadležne RGZ-SKN Ćuprija, na osnovu ove presude bez njenog daljeg pitanja i odobrenja. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova postupka plati 248.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana nastupanja uslova izvršnosti do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahev tužene za isplatu zakonske zatezne kamate na troškove postupka od dana presuđenja do dana izvršnosti.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5096/20 od 15.01.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke i utvrđeno da je tužilac vlasnik ½ idealnih delova stana koji se nalazi u ... u ul. ... br. .. izgrađena na k.p. br. .. LN br. .. KO ..., što je tužena dužna da prizna i trpi da tužilac svoje pravo može upisati kod nadležnog Republičkog geodetskog zavoda – Službe za katastar nepokretnosti Ćuprija na osnovu ove presude, bez njenog daljeg pitanja i odobrenja, dok je u preostalom delu koji se odnosi na utvrđivanje da je tužilac vlasnik ½ idealnog dela istog stana zahtev tužioca odbijen, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke, tako što je odbijen zahtev tužene kojim je tražila da se obaveže tužilac da joj na ime troškova postupka isplati 248.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana nastupanja uslova za izvršenje do konačne isplate, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, odbačena je, kao nedozvoljena žalba tužioca izjavljena protiv stava četvrtog izreke prvostepene presude. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je dao odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužene nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka se posebno revizijom ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sin, a tužena supruga sada pok. VV. Tužena je, kao poklonodavac sa VV, kao poklonoprimcem zaključila ugovor o poklonu 01.07.1993. godine, na kome su potpisi overeni od strane suda 13.09.1993. godine, čiji je predmet bio jednosoban stan br. .., površine 43 m2, na XII spratu stambene zgrade, koja se nalazi u ul. ... br. .. u ..., koji je stekla na osnovu ugovora o otkupu, pri tome je zadržala pravo doživotnog korišćenja istog. Istog dana, 01. 07.1993. godine VV je, kao poklonodavac sa tužiocem, kao poklonoprimcem, zaključio ugovor o poklonu istog stana, na kome su potpisi overeni od strane suda 13.09.1993. godine, pri tome zadržavši pravo doživotnog korišćenja njega i njegove supruge, tužene. Nakon toga, tužilac je 02.02.2002. godine punomoćjem, overenim pred Generalnim konzulatom DZ SCG u Nemačkoj, ovlastio VV da može u njegovo ime i za njegov račun prodati stan, koji je bio predmet ugovora o poklonu, kao i da u ime i za račun tužioca kupi drugi stan u ... . Tužilac je nakon toga, punomoćjem overenim pred Generalnim konzulatom DZ SCG u Nemačkoj 11.03.2005. godine ovlastio svog oca da u njegovo ime i za njegov račun proda stan, koji je bio predmet ugovora o poklonu, primi kupoprodajnu cenu, overi ugovor pred nadležnim sudom i preduzme sve pravne i faktičke radnje u cilju realizacije kupoprodaje pred nadležnim sudskim i upravnim organima, da izvrši prenos pretplatničkog prava kod nadležne službe Telekoma, kao i da kupcu da saglasnost za uknjižbu i ovlasti ga da otvori računu kod poslovne banke, preko koga će biti izvršen prenos sredstava ostvarenih ugovorom o kupoprodaji, kao i da sredstvima sa računa može neograničeno raspolagati. Na osnovu ovog punomoćja VV je 23.05.2005. godine u ime i za račun tužioca, kao prodavca, zaključio ugovor o kupoprodaji stana, koji je bio predmet ugovora o poklonu za kupoprodajnu cenu od 41.400 evra, koji iznos mu je isplaćen na ruke 23.05.2005. godine. Nakon toga, VV je, kao kupac sa GG i DD, kao prodavcima, 02.09.2005. godine zaključio ugovor o kupovini predmetnog stana, stana broj .., koji se nalazi u ..., u ul. ... broj .. na drugom spratu, ukupne površine 53,58 m2 sa pripadajućim podrumom i garažom, za koji je kupoprodajnu cenu isplatio iz sredstava ostvarenih prodajom stana, koji je bio predmet ugovora o poklonu, u kome je živeo do smrti ...2013. godine. Pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu pokrenut je postupak raspravljanja zaostavštine pok. VV, koji je prekinut rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu od 05.04.2016. godine, do okončanja ovog postupka.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud, pošto je utvrdio da predmetni stan predstavlja zaostavštinu pok. oca tužioca, a supruga tužene odbio je, kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je vlasnik predmetnog stana, primenom člana 20. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Drugostepeni sud je odlučujući o žalbi tužioca, preinačio prvostepenu presudu u delu u kome je odlučeno o zahtevu tužioca za utvrđenje prava svojine na predmetnom stanu, delimično usvojio zahtev tužioca i utvrdio da je isti vlasnik sa ½ dela na predmetnom stanu, smatrajući da predmetni stan predstavlja zaostavštinu pok. VV, oca tužioca, a supruge tužene, te da tužiocu, shodno članu 9. stav 1. i 2. Zakona o nasleđivanju, kao zakonskom nasledniku pok. VV u prvom naslednom redu pripada pravo svojine sa ½ idealnih delova na predmetnom stanu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, suprotno navodima revizije, pravilno je odlučio drugostepeni sud kada je preinačio prvostepenu presudu u delu u kome je odlučeno o zahtevu tužioca za utvrđenje prava vlasništva na predmetnom stanu i utvrdio da je tužilac po osnovu nasleđa iza oca pok. VV suvlasnik sa ½ dela na istom stanu, pravilnom primenom materijalnog prava.

Članom 9. stav 1. Zakona o nasleđivanju („Službeni glasnik RS“ br. 746/95, 101/03 i 6/15), propisano je da prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov bračni drug, dok je stavom 2. istog člana propisano da ostaviočeva deca i bračni drug nasleđuju na jednake delove. Članom 212. stav 1. istog zakona propisano je da zaostavština prelazi po sili zakona na ostaviočeve naslednike u trenutku njegove smrti.

Kod utvrđenog da predmetni stan predstavlja zaostavštinu pok. VV, oca tužioca, a supruga tužene, pa kako su stranke zakonski naslednici iza pok. VV, to je pravilan zaključak drugostepenog suda da je tužilac po osnovu nasleđa iza pok. oca suvlasnik sa ½ dela na predmetnom stanu. Naime, u smislu člana 212. Zakona o nasleđivanju zaostavština umrlog prelazi po sili zakona na njegove naslednike u trenutku njegove smrti, u visini naslednih delova koji im po zakonu pripadaju u smislu člana 9. Zakona o nasleđivanju, sa pravom da stupe u državinu zaostavštine, tj. da se ponašaju kao suvlasnici. Stoga, suprotno navodima revizije, drugostepeni sud je u ovom postupku mogao da utvrdi pravo susvojine tužioca na predmetnom stanu po osnovu nasleđa, jer sud nije vezan pravnim osnovom.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odbio reviziju tužene, kao neosnovanu i odlučio kao u izreci, primenom člana 414. ZPP.

Pravilno je odlučio drugostepeni sud kada je srazmerno uspehu u sporu odredio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, pravilnom primenom člana 153. stav 2. ZPP.

Odbijen je, kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju, s obzirom da se ne radi o nužnim odnosno neophodnim troškovima, primenom člana 165. ZPP, sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić