U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ibrahim Tankosić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Šefketa Dolovac, advokat iz ..., radi utvrđenja prava korišćenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3927/18 od 08.02.2019. godine, u sednici veća održanoj 24.06.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3927/18 od 08.02.2019. godine, ODBIJA žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru P 322/17 od 29.03.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru P 322/17 od 29.03.2018. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i prema tuženom kao zakonskom nasledniku pok. VV, biv. iz ..., utvrđeno da je tužilac po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju R 121/03 od 06.05.2003. godine, sukorisnik sa udelom od .../... kp br. ... po kulturi zemljište (sa karekteristikama i oznakama bliže opisanim u izreci) u ukupnoj površini od 9,70 ari, upisano u listu nepokretnosti br. ... KO ..., na ime RS pravo korišćenja VV, suvlasnik – sukorisnik dela ove kat. parcele u površini od 4,56 ari (u merama i granicama bliže navedenim u izreci) koja nepokretnost je predstavljala pravu volju stranaka po navedenom ugovoru o doživotnom izdržavanju, pa je tuženi obavezan da ovo pravo tužiocu prizna, da mu istu nepokretnost preda u posed i dozvoli da se upiše kao sukorisnik, da na kp. br. ... KO ..., sa udelom od 456/970. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 144.200,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3927/18 od 08.02.2019. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru P 322/17 od 29.03.2018. godine, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju R 121/03 od 06.05.2003. godine, sukorisnik sa udelom od 456/970 kp br. ..., po kulturi zemljište pod zgradom (sa karakteristikama i oznakama bliže opisanim u izreci) u ukupnoj površini od 9,70 ari upisano u listu nepokretnosti ... KO ... na ime RS pravo korišćenja VV1 sukorisnik ove parcele u površini 4,56 ari (u merama i granicama bliže navedenim u izreci) kao i držalac svih objekata koji se nalaze na tom delu parcele označenih u „...“ listu istog lista nepokretnosti kao zgrade broj ...,... i ..., koja nepokretnost predstavlja pravu volju stranaka po navedenom ugovoru o doživotnom izdržavanju i da se tuženi obaveže da ovo pravo tužiocu prizna, da mu istu nepokretnost preda u posed i dozvoli mu da se na osnovu ove presude upiše kao sukorisnik na kp. br. ... KO ..., sa udelom od 456/970, po pravnosnažnosti presude. Obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 167.400,00 dinara.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP i da je osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, između tužioca AA, kao davaoca izdržavanja i sada pok. VV, (tetke tužioca, a supruge tuženog) kao primaoca izdržavanja, zaključen je ugovor o doživotnom izdržavanju R 121/03 od 06.05.2003. godine, pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru. Predmet ugovora je kuća površine 0.00,38ha i dvorište uz stambenu zgradu površine 0.05,00 ha, koji se nalaze na kp br. ..., dok je preostali deo imovine tj. imovinu od 0.04,25 ha koji se takođe nalazi na istoj k.p., sve upisano u posedovnom listu br. ... KO ..., primalac izdržavanja zadržala za sebe. Članom 5. ugovora, ugovoreno je da ukoliko na mestu objekta – šupe koji se nalazio na delu opisane nepokretnosti primalac izdržavanja sagradi novi objekat ili postavi montažno-demontažni objekat, isti nakon njene smrti ostaje davaocu izdržavanja. Pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru, P 370/06 od 22.05.2008. godine, odbijen je tužbeni zahtev (ovde tuženog) BB, za poništaj navedenog ugovora o doživotnom izdržavanju). Pre ugovora o doživotnom izdržavanju deo kp br. ... u površini od 5,09 ari bio je predmet usmenog ugovora o kupoprodaji koji su 1971. godine, zaključili GG i VV i po kom osnovu GG, ovu nepokretnost drži ograđenu od 70-ih godina, odnosno mnogo pre zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju, ali kupljenu nepokretnost tada nije preveo na svoje ime. Katastarska parcela br. ... prenumerisana je u kat.parcelu br .... ukupne površine 9,70 ari , kao zemljište pod zgradom i zemljište uz zgradu upisanu u LN br. ... KO ... sa pravom korišćenja VV. Pravnosnažnim ostavinskim rešenjem O br. .../... od 01.10.2009. godine, tuženi je oglašen za zakonskog naslednika na zaostavštini pok. VV koja se sastoji od dela kp br. ... po kulturi njiva treće klase, površine 4,25 ari, upisane u posedovnom listu br. ... KO ... . Presudom na osnovu priznanja P 705/11 od 03.04. 2018.godine, utvrđeno je da je GG sukorisnik sa udelom od 514/970 na kp.br ... upisana u LN br ... KO ..., sa karakteristikama i oznakama bliže opisanim u izreci te presude. Nakon ove prodaje od preostalog dela parcele VV je 1981. godine AA (tužiocu) poklonila deo parcele, radi izgradnje kuće ugovorom o poklonu koji nije overen. Na ovom delu katastarske parcele koju od tada drži on je svojim sredstvima izgradio kuću koja se sastoji od prizemlja i dva sprata, a preostali deo parcele (do onoga što drži GG) je bio predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka geodetske struke identifikovan je deo tužiočeve kat. parcele kao udeo od 456/970 kat.parcele br ... KO ..., u određenim merama i granicama.

Kod takvog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev, smatrajući da su u potpunosti izvršeni ugovor o poklonu i ugovor o doživotnom izdržavanju jer spornu nepokretnost tužilac drži neprekidno i to jedan deo od 1981. godine, kada mu je VV poklonila za izgradnju kuće, a preostali deo od dana zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju, odnosno od 2003. godine, od kada je u savesnoj državini sporne nepokretnosti, a VV i njen suprug-ovde tuženi se nisu protivili izgradnji kuće koju je tužilac gradio u ubeđenju da je gradi na svom zemljištu. Zbog toga je na osnovu člana 24. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, usvojio tužbeni zahtev tužioca za utvrđenje prava sukorišćenja sa udelom od 456/970 delova kat.parcele br. ... KO ... (u određenim merama i granicama).

Drugostepeni sud je odbio tužbeni zahtev zaključivši da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo i to odredbe člana 194. Zakona o nasleđivanju- ZON iz razloga što taj deo sadašnje kat.parcele ... KO ..., nije naveden u ugovoru o doživotnom izdržavanju, već drugi deo iste parcele na kojoj se nalazio objekat,a koji je ranije prodat GG. Takođe je smatrao da nije bilo mesta primeni odredbe člana 24. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa jer je ovom odredbom regulisano sticanje prava svojine izgradnjom objekta na tuđem zemljištu.

Stanovište drugostepenog suda nije pravilno.

Naime, kod utvrđenja da su sada pok. VV i tužilac zaključili ugovor o poklonu sa namerom da se učini i primi poklon dela kat. parcele radi izgradnje kuće (koju je on potom i izgradio), a kasnije i ugovor o doživotnom izdržavanju, kojim je ona tužiocu ostavila sve što čini preostali deo parcele do onoga što je držao GG, pravilno je prvostepeni sud zaključio da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi propisani citiranom zakonskom odredbom za sticanje prava svojine (sukorišćenja na spornoj nepokretnosti), s obzirom na to da je tužilac posle učinjenog poklona 1981.godine, sopstvenim sredstvima izgradio kuću koja se sastoji od prizemlja i dva sprata na tadašnjoj kat. parceli br. ... upisanoj u posedovnom listu ... KO ... ( koja je prenumerisana u kat.parcelu br .... i upisana u LN br. .... KO ...). Deo parcele sa postojećim građevinskim objektima je bio je predmet punovažnog ugovora o doživotnom izdržavanju zaključenog između tužioca i sada pok. VV. U pitanju je derivatni način sticanja svojine (sticanja svojine na osnovu pravnog posla) po kome niko ne može preneti više prava nego što ima,pa je pravilan zaključak prvostepenog suda da je primalac izdržavanja ustupila davaocu izdržavanja sporno zemljište, a ne deo zemljišta koji je prethodno 1971.godine prodat VV i u čijem se faktičkom posedu ovaj već nalazio. Pogrešnom konstatacijom u ugovoru o doživotnom izdržavanju da je preostali deo imovine od 4,25 ari iste kat.parcele (tada označene br. ...) iako je reč o onom delu koji je ranije prodat-1971.godine,budući da je presudom na osnovu priznanja P 705/11 od 03.04.2018.godine, utvrđeno je da je GG sukorisnik dela parcele, koju je kupio i stupio u posed još 1971. godine, ne menja se ugovorna volja u pogledu dela koji čini predmet ugovora o doživotnom izdržavanju.Sledom svega navedenog, ugovorom o doživotnom izdržavanju mogao je biti obuhvaćen jedino ostatak te katastarske parcele, a ne onaj deo koji je bio u posedu GG.

Po stanovištu ovog suda, pravilno je zaključio prvostepeni sud da u konkretnom slučaju ima mesta primeni instituta građenja na tuđem zemljištu iz čl. 24. ZOSPO, obzirom da je tužilac izgradio kuću, a da nije znao niti je mogao znati da je gradi na tuđem zemljištu čiji je formalni vlasnik sada pok VV koja se toj izgradnji nije protivila.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci ove presude.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić