Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ispunjeni su uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP zbog razmatranja pravnog pitanja i ujednačavanja sudske prakse u vezi prava na naknadu troškova postupka. Iz navedenih razloga odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući pobijanu presudu u delu koji se odnosi na troškove postupka u smislu člana 408. u vezi člana 420. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužilje osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2) ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Tužilja je tužbom tražila da se tužena obaveže da uplati pripadajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom fondu. Nižestepenim presudama usvojen je tužbeni zahtev, pa je tužena obavezana da u korist tužilje nadležnom fondu uplati doprinose po stopi koja će važiti na dan uplate. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stav drugostepenog suda je da je tužilja doprinose mogla potraživati i u ranijem postupku u kojem je potraživala razliku naknade za slučaj nezaposlenosti.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda osnovano se revizijom tužilje ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava u delu nižestepenih odluka kojima je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Odredbom člana 153. stava 1. ZPP propisano je da je stranka koja u celini izgubi parnicu dužna da protivnoj stranci naknadi troškove, a članom 154. stavom 1. ZPP da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice.

Imajući u vidu sadržinu citiranih zakonskih odredaba, kao i ishod ove parnice, ne može se prihvatiti zaključak nižestepenih sudova da troškovi ovog postupka nisu bili potrebni. Prilikom odlučivanja o troškovima parničnog postupka, osim u sporovima iz oblasti porodičnih odnosa, sud ne vodi računa o razlozima pravičnosti, a takođe visina tužbenog zahteva ni jednom zakonskom odredbom nije propisana kao osnov za nedosuđivanje troškova parničnog postupka u situaciji kada je stranka uspela u sporu.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud je preinačio nižestepene presude u delu o troškovima postupka tako što je obavezao tuženu da tužilji na ime naknade troškova prvostepenog postupka isplati iznos od 21.000,00 dinara. Navedeni iznos obuhvata nagradu punomoćniku za sastav tužbe u iznosu od 6.000,00 dinara i za zastupanje na dva održana ročišta (05.03.2018, 17.05.2018) u iznosima od po 7.500,00 dinara. Na iznos naknade troškova prvostepenog postupaka tužilji je, u skladu sa odredbom člana 277. stava 1. ZOO, dosuđena zakonska zatezna kamata od izvršnosti presude do isplate, a odbijen je deo zahteva od presuđenja do izvršnosti presude jer tužena dolazi u docnju tek kada odluka o troškovima parničnog postupka postane pravnosnažna i kada protekne rok za njeno dobrovoljno ispunjenje. Tužilji nije dosuđena naknada troškova žalbenog postupka jer nije podnela zahtev za naknadu troškova tog postupka u žalbi, u skaldu sa članom 163. stavom 3. ZPP, već tek u reviziji.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 416. stava 1. u vezi člana 420. ZPP, odlučio kao u drugom stavu izreke.

Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 165. stava 2. u vezi članova 153. i 154. ZPP, obavezao tuženu da tužilji naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara koji se odnosi na nagradu punomoćniku za sastav revizije.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić