U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Biljana Amidžić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., radi izmene odluke o vršenju roditeljskog prava, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 322/23 od 27.06.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 26.10.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 322/23 od 27.06.2023. godine.

ODBIJAJU SE zahtevi stranaka za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P2 187/2021 od 31.03.2023. godine, izmenjena je odluka o samostalnom vršiocu roditeljskog prava nad maloletnim VV, rođenim ...2016. godine, određena pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinca u Kuli P2 442/17 od 15.03.2018. godine, pa se za samostalnog vršioca roditeljskog prava maloletnog VV rođenog ...2016. godine u .... određuje majka AA iz ..., pa je naređeno tuženom BB iz ... da dete maloletnog VV odmah preda AA iz ... (stav prvi izreke). Obavezan je tuženi BB da na ime svog doprinosa u izdržavanju maloletnog VV plaća mesečno iznos od 14.000,00 dinara počev od dana pravnosnažnosti presude, dospele rate odjednom u roku od 15 dana od dana dostavljanja pisanog otpravka presude, a ubuduće redovno do 05. u mesecu za tekući mesec na račun zakonske zastupnice majke detete AA (stav drugi izreke). Određen je model održavanja ličnih odnoca maloletnog VV i tuženog BB na način da će maloletno dete boraviti kod oca svaki drugi vikend od petka u 18,00 časova do nedelje u 18,00 časova, svake srede u periodu od 14,00 časova do 19,00 časova, sedam dana u toku zimskog školskog raspusta i to naizmenično jedne godine prvih sedam dana, a sledeće poslednjih sedam dana školskog raspusta; 30 dana u toku letnjeg školskog raspusta prema dogovoru roditelja maloletnog deteta, dane državnih i verskih praznika koji su neradni dani u kalendarskim godinama koje završavaju parnim brojem, u drugim terminima prema dogovoru roditelja maloletnog deteta, sve uz obavezu oca da maloletno dete preuzme i vrati na adresu prebivališta majke detete (stav treći izreke). Obavezan je tuženi da tužilji nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 188.541,00 dinara.(stav četvrti izreke)

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 322/23 od 27.06.2023. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P2 187/2021 od 31.03.2023. godine u delu odluke o troškovima postupka, tako što je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove parnice, dok je u preostalom pobijanom nepreinačenom delu (stav prvi, drugi i treći izreke) presuda potvrđena (stav prvi izreke). Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je odgovorila na reviziju.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revident u reviziji ukazuje na nerazumljivost izreke pobijane presude, što je sadržaj bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, kao i na druge povrede postupka učinjene pred prvostepenim sudom. Međutim, te bitne povrede nisu razlog zbog kog revizija može da se izjavi, na osnovu odredbe člana 407. stav 1. tačka 2. istog Zakona.

Prema utvrđenju prvostepenog suda, tužilja je rođena 1987. godine, a tuženi 1982. godine. Počev od septembra 2015. godine živeli su u vanbračnoj zajednici, u kojoj je ...2016. godine rođeno zajedničko dete maloletni VV. Zajednica života stranaka prekinuta je u novembru 2017. godine. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P2 442/18 od 15.03.2018. godine maloletni VV je poveren ocu radi samostalnog vršenja roditeljskog prava. Tužilja je po prekidu vanbračne zajednice prešla da živi u domaćinstvo svoje majke, gde i aktuelno živi, zajedno sa maloletnim sinom iz prethodne vanbračne veze GG. Tuženi je po prekidu vanbračne zajednice nastavio da živi u zajedničkom domaćinstvu sa svojom majkom i sinom maloletnim VV. Oba roditelja globalno zadovoljavaju roditeljske kompentencije i autentično su motivisani da budu uključeni u podizanje, brigu i vaspitanje deteta. Primenjuju konvencionalne tehnike vaspitanja. Oba roditelja imaju uvid u potrebe deteta i predstavljaju se kao roditelji angažovani u zadovoljavanju detetovih potreba.

BB je natprosečnih intelektualnih sposobnosti, očuvane mentalne efikasnosti, a na planu ličnosti pokazuje odlike narcističke strukture ličnosti, sa pasivno agresivnom komponentom. AA je prosečnih intelektualnih sposobnosti, očuvane mentalne efikasnosti, a lično se odlikuje obeležjima anksiozne strukture, uz emocionalno labilniju komponentu. Otac se prezentuje, na jedan uopšten način, kao usmeren na zadovoljavanje potrebe za emocionalnom podrškom detetu, kao i za stimulacijom kognitivnog razvoja, iako aktuelni kognitivni status deteta ne odslikava ovakvu angažovanost oca. Majka je u prepoznavanju detetovih potreba i sopstvenim bavljenjem detetom usmerena na socijalizaciju deteta, na potrebe za emocionalnom bliskošću, usvajanje novih veština i u navođenju aktivnosti sa detetom je konkretnija, što je vidljivo i kroz iskaz dečaka u opisu interakcije sa ocem i majkom. Tuženi je usmeren na potpuno diskreditovanje majke deteta na planu ličnosti i roditeljskog funkcionisanja u brizi o oba deteta, GG i VV, sklon je da minimizira i čak potpuno negira njenu ulogu u razvoju maloletnog VV, zauzimajući superioran stav u odnosu na majku i njenu porodicu, percipirajući sebe u roditeljskoj ulozi na potpuno nekritički idealizovan način, rigidnije ima manji potencijal da se prilagođava i koriguje u odnosu na razvojne potrebe i želje deteta. Sa druge strane majka je roditelj koji ne prikazuje oca na diskreditujući način na planu ličnosti, prepoznaje važnost uloge oca u razvoju deteta i poseduju veći kapacitet za uspostavljanje funkcionalnije roditeljske komunikacije. Majka poseduje veći uvid u potrebu deteta da razvija odnos sa drugim roditeljem, pa je u daljoj perspektivi roditelj koji ima veći potencijal da omogući drugom roditelju nesmetane kontakte sa detetom, kao i roditelj koji ima više potencijala da se prilagođava detetovim potrebama i željama u pogledu relacije sa drugim roditeljem, kao i u drugim oblastima detetovog funkcionisanja. Ovome u prilog govori i aktuelno negativan odnos oca prema boravku deteta u domaćinstvu majke, kao i ranije povremeno nepridržavanje modela viđenja.

Maloletni VV na planu kognitnivnog razvoja pokazuje odlike disharmoničnosti pri čemu je aktuelno globalno intelektualno postignuće u okviru kategorije ispodprosečnog za uzrast. Bazični potencijali dečaka su viši od aktuelno realizovanog, a nisko postignuće je prisutno prvenstveno na planu opštih socijalnih podučenosti, odnosno na suptestovima zavisnim od socio-edukativnog faktora. Socio-emocionalni razvoj odgovara uzrastu očekivanog, dečak ne pokazuje značajnije emocionalne teškoće, niti probleme na planu ponašanja. Dečak se na pozitivan način izražavao oba roditelja, s tim što daje više podataka o aktivnostima i interakcijama sa majkom, te opisuje interakciju sa majkom kao emocionalno i socijalno potsticajniju. Iako dečak dominantno boravi u domaćinstvu oca ne preferira oca, niti očevo domaćinstvo. Maloletni VV ima uspostavljenu emocionalnu relaciju sa bratom po majci, interakcije sa bratom opisuje kao pozitivne i u interesu dečaka je da razvija sibling relaciju, s obzirom na značaj i ulogu siblinga u kasnijem životu kao jednom od najznačajnijih izvora podrške. Takođe, odnos sa siblingom je od posebne važnosti u predstojećem razvojnom periodu za usvajanje određenih kompentencija i veština kod deteta.

Imajući u vidu obeležja ličnosti roditelja, potencijal roditelja da uvidi važnost uloge drugog roditelja i da omogući detetu nesmetan kontakt i relacije sa drugim roditeljem, kao i ceneći razvojne potrebe deteta, konkretan angažman kvalitet interakcije roditelja sa detetom, komparativna prednost se daje majci i u najboljem interesu maloletnog VV je da bude poveren majci na samostalno vršenje roditeljskog prava. Ovo stoga što tužilji pored osobina ličnosti, prednost u vršenju roditeljskog prava daje funkcionisanje u roditeljskoj ulozi uz dominantno uvažavanje potreba deteta za drugim roditeljem, kao i iskaz dečaka u opisu interakcija sa ocem i majkom. Maloletni VV poseduje adekvatnu emocionalnu i socijalnu zrelost, bez problema ostaje u domaćinstvu majke. Jedan od najvažnijih zadataka roditelja je da omogući negu deteta, slobodan odnos sa oba roditelja, da se trude da kod deteta grade pozitivnu sliku oba roditelja, jer je to baza kasnijeg samopouzdanja i samopoštovanja deteta. Sa tog aspekta procenjeno je da je majka roditelj koji ima više kapaciteta da detetu navedeno omogući. Majka se bavi na adekvatan način stimulacijom detetovog razvoja, značajno je usmerena na emocionalnu podršku detetu imajući u vidu uzrast deteta. Otac je delegirao značajan deo brige oko deteta svojoj majci, posebno u pogledu stimulacije edukativno kognitivnog razvoja, a da sam nije imao dovoljan uvid u kašnjenje deteta u intelektualnom razvoju. Sami potencijali dečaka da se adaptira na vrtić, da funkcioniše nesmetano u okviru grupe, da prihvata autoritet, da dobro kontroliše svoja emocionalna ispunjavanja, govore upravo o njegovoj socio-emotivnoj zrelosti. Dete je privrženo oba roditelja, ostaće u praktično istoj socio sredini, nastaviće u slučaju promene domaćinstva da ima kontakte sa ocem, pa se u tom smislu ne vidi šta bi bilo destabilizući faktor koji bi mogao da ugrožava detetovu emocionalnu ravnotežu.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su izmenili ranije donetu odluku o vršenju roditeljskog prava - poverili maloletno dete tužilji na samostalno vršenje roditeljskog prava, naredili tuženom da mlt dete odmah preda tužilji, uredili način održavanja ličnih odnosa deteta i tuženog i obavezali tuženog da doprinosi izdržavanju deteta . Po oceni nižestepenih sudova, iako oba roditelja imaju očuvanu roditeljsku sposobnost i žive u stambenim i materijalnim prilikama u kojima mogu zadovoljiti sve potrebe maloletnog deteta, stekli su se uslovi za izmenu odluke o vršenju roditeljskog prava, jer je tužilja širih pogleda kada su u pitanju potrebe deteta i mogućnosti njihovog zadovoljavanja i podsticajniji je roditelj po pitanju razvoja deteta.

Po oceni Vrhovnog suda, pobijana drugostepena presuda je u pogledu odluke o vršenju roditeljskog prava zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Odluka o samostalnom vršenju roditeljskog prava doneta u skladu sa članom 77. stav 3. Porodičnog zakona, može se izmeniti ako su u međuvremenu nastupile okolnosti koje opravdavaju izmenu takve odluke i ako je to u najboljem interesu deteta (član 6. stav 1. i član 266. stav 1. Porodičnog zakona). Spor za izmenu odluke o vršenju roditeljskog prava je spor o vršenju roditeljskog prava, uređen članovima 261.-273. Porodičnog zakona, u kojem se utvrđuje postojanje promenjenih okolnosti i ceni njihov značaj za izmenu ranije pravnosnažne odluke o vršenju roditeljskog prava sa aspekta najboljeg interesa deteta.

Članom 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta propisano je da u svim aktivnostima koje se tiču dece, bez obzira na to da li ih preduzimaju javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela, najbolji interesi deteta su od prvenstvenog značaja. Stavom 2. istog člana propisano je da se države članice obavezuju da detetu obezbede takvu zaštitu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja, zakonskih staratelja ili drugih pojedinaca koji su pravno odgovorni za dete i da će u tom cilju preduzeti sve potrebne zakonodavne i admnistrativne mere. Ova obaveza preuzeta je članom 6. stav 1. Porodičnog zakona kojim je propisano da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta.

Po oceni Vrhovnog suda, imajući u vidu citirane odredbe Porodičnog zakona i Konvencije o pravima deteta, kao i utvrđeno činjenično stanje, pravilan je zaključak drugostepenog suda da vršenje roditeljskog prava nad maloletnim detetom stranaka treba poveriti tužilji.

Prema okolnostima konkretnog slučaja, nasuprot navodima revizije, nižestepeni sudovi su pravilno ocenili najbolji interes mlt.deteta kada su ga poverili majci na samostalno vršenje roditeljskog prava jer je ona podobnija za vršenje roditeljskog prava imajući u vidu njenu ličnost i vaspitni pristup, jer uvažava potrebu deteta za drugim roditeljem i važnost uloge oca u razvoju deteta, za razliku od oca koji je usmeren na diskreditovanje majke deteta i na planu ličnosti i na planu roditeljskog funkcionisanja. Nasuprot navodima revizije, nižestepeni sudovi su cenili da promena prebivališta neće biti traumatična za mlt. dete stranaka, već naprotiv prelazak dečaka u domaćinstvo majke može i treba da doprinese stimulaciji njegovog intelektualnog razvoja, ali pod uslovom da otac ne vrši instrumentalni pritisak na dete, što može biti destabilizirajući faktor.

Takođe je pravilna odluka nižestepenih sudova o uređenju načina održavanja ličnih odnosa deteta sa ocem, na osnovu odredbe člana 61. Porodičnog zakona, jer omogućuje mlt. detetu i tuženom dovoljno zajedničkog vremena za očuvanje i razvijanje međusobnih odosa, koji su nesumnjivo bitni za potpun psihofizički razvoj deteta.

Neosnovani su revizijski navodi kojim se pobija odluka suda o obavezi tuženog da doprinosi izdržavanju mlt. deteta sa 14.000,00 dinara, a imajući u vidu da su potrebe mlt . deteta utvrđene na 28.000,00 dinara, a zarada tuženog je 70.000,00 dinara do 80.000,00 dinara mesečno. Stoga su nasuprot navodima revizije pravilno primenjene odredbe članova 73, 154, 160.-162. Porodičnog zakona.

Ostali navodi revizije se odnose na dokazni postupak i ocenu izvedenih dokaza, čime se pobija utvrđeno činjenično stanje, što prema odredbi člana 407. stav 2. ZPP ne može biti revizijski razlog.

Drugostepeni sud za svoju odluku je dao jasne i potpune razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata.

Na osnovu člana 414. Zakona parničnom postupku doneta je odluka kao u stavu prvom izreke presude.

Odluka o zahtevima stranaka za naknadu troškova postupka po reviziji, sadržana u drugom stavu izreke, doneta je primenom članova 153. stav 1, 154. i 165. stav 1. ZPP. Tuženi nije uspeo u postupku po reviziji i zato nema pravo na naknadu troškova tog postupka, a troškovi tužilje za odgovor na reviziju, po oceni Vrhovnog suda, nisu bili neophodni za vođenje ove parnice.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić