U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dane Žigić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Slađana Kupres, advokat iz ..., radi vršenja roditeljskog prava, izdržavanja i uređenja održavanja ličnih odnosa po tužbi i protivtužbi, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 65/23 od 22.02.2023. godine, u sednici održanoj 13.12.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 65/23 od 22.02.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 880/2021 od 25.10.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se maloletna VV poveri tužiocu – ocu AA na samostalno vršenje roditeljskog prava i da prebivalište maloletnog deteta bude na adresi prebivališta oca, da se uredi način održavanja ličnih odnosa majke i maloletnog deteta, na taj način što će majka i dete provoditi svaki prvi i treći vikend u mesecu od petka u 18,00 časova do nedelje u 17,00 časova, 15 dana u toku letnjeg i 10 dana u toku zimskog raspusta, na dan majčine krsne slave i naizmenično u vreme Novogodišnjih, Božićnih, Vaskršnjih i Prvomajskih praznika, uz obavezu majke da maloletno dete preuzima i vraća ocu, da se obaveže tužena da, na ime doprinosa za izdržavanje maloletnog deteta – ćerke VV, plaća mesečno po 10.000,00 dinara, do petnaestog u mesecu za tekući mesec, počev od 05.01.2021. godine kao dana podnošenja tužbe pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi ili do drugačije odluke suda, s tim što bi dospele a neplaćene rate bila dužna da plati odjednom, sve preko tužioca - oca deteta AA, kao i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka. Stavom drugim, trećim i četvrtim izreke, delimično je usvojen protivtužbeni zahtev i utvrđeno da će se lični kontakti oca i deteta održavati u kontrolisanim uslovima, u Centru za socijalni rad Grada Novog Sada, u radno vreme i terminu koji odredi Centar, tokom radne nedelje u trajanju od jednog sata, dva puta mesečno i na način da se ne remete školske obaveze deteta, te se utoliko menja presuda Osnovnog suda u Boru P2 289/10 od 28.10.2020. godine u delu kojim utvrđen način održavanja ličnih odnosa oca i maloletnog deteta, a od utvrđenog modela odražavanja ličnih odnosa oca i maloletnog deteta, do traženog načina održavanja ličnih odnosa, protivtužbeni zahtev je odbijen. Stavom petim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka. Stavom šestim izreke, odbijen je predlog tužene za određivanje privremene mere da se obaveže tuženi da odmah a najkasnije u roku od 3 dana, preda tuženoj pasoš maloletne VV, te da ova privremena mera ostane na snazi do pravnosnažnog okončanja spora. Stavom sedmim izreke, odbijen je predlog tužioca za određivanje privremene mere zabrane tuženoj da sa maloletnim detetom napusti Republiku Srbiju i da se naloži pripadnicima MUP-a RS koji vrše graničnu kontrolu da postupaju po ovom rešenju do pravnosnažnog okončanja spora. Stavom osmim, devetim i desetim izreke, usvojen je predlog tužene za određivanje privremene mere da se naloži tužiocu da preda ovrenu saglasnost za promenu prebivališta maloletnog deteta na adresu majke, na način određen i sa vremenom važenja kao izreci. Stavom jedanaestim izreke, odbijen je predlog tužioca za određivanje privremene mere kojom bi on na ime svog doprinosa izdržavanju deteta plaćao mesečni iznos od 8.000,00 dinara, u roku i na način određen u izreci.

Odlučujući o žalbi tužioca na odbijajući i usvajaući deo tužbenog odnosno protuvtužbenog zahteva, Apelacioni sud u Novom Sadu je doneo presudu Gž2 65/23 od 22.02.2023. godine, kojom je žalba odbijena i prvostepena presuda potvrđena i odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, radi ujednačavanja sudske prakse.

Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku i našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tužena imaju maloletnu ćerku VV, koja je rođena ...2011. godine. Za vreme zajednice života, ova porodica je živela u ... Presudom Osnovnog suda u Boru P2 289/19 od 28.10.2020. godine, koja je postala pravnosnažna 22.12.2020. godine, brak parničnih zaključen 30.08.2014. godine je razveden, maloletna ćerka stranaka poverena je na samostalno vršenje roditeljskog prava majci, uređeno je održavanja ličnih odnosa deteta sa ocem (svakog prvog i trećeg vikenda u mesecu, 15 dana u toku letnjeg i 10 dana u toku zimskog raspusta, na dan očevog rođendana i krsne slave i naizmenično u vreme praznika) i tužilac obavezan da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta u procentualnom iznosu od svoje mesečne zarade. Početkom 2021. godine, tužena sa mal. VV i svojom decom iz prvog braka preselila se u ... Tada su između tužioca i tužene nastale nesuglasice povodom viđanja deteta, jer tužilac smatra da više nije u mogućnosti da održava lični odnos sa detetom na način uređen sudskom odlukom.

Tužena je rođena 1974. godine i iz prvog braka ima sina, studenta na redovnom školovanju i ćerku koja pohađa srednju školu. Tužena radi u ... i ostvaruje mesečnu zaradu 21.000,00 do 23.000,00 dinara. U međuvremenu, zasnovala je novu zajednicu, njen suprug ostvaruje mesečne prihode 250.000,00 dinara. Ova porodica, koju čine supružnici i tužiljino troje dece, živi u četvorosobnom komfornom stanu u ..., u blizini škole maloletne VV, koja je odlična učenica ... razreda. Maloletna VV ima prijavljeno prebivalište u ..., jer tužilac odbija da da saglasnost za promenu prebivališta, a svoj stav opravdava strahom od mogućeg iseljenja tužene sa detetom iz zemlje.

Tužilac je rođen 1964. godine, diplomirani je inženjer informatike, zdrav i radno sposoban, sa mesečnom zaradom 115.000,00 dinara i nema obavezu izdržavanja drugih lica. Sudski veštak psiholog je opisao sve faktore koji su vremenom doveli do gubitka roditeljske kompetencije oca, koji se ispoljavaju pre svega u emocionalnoj sferi. Tužilac je racionalan, rigidan i ima potrebu za dominacijom. Komunikacija sa tuženom, njenom decom i maloletnom VV je agresivna, bez uvažavanja sagovornika i njihovog mišljenja, što kod maloletne VV izaziva otpor i prestanak želje da viđa oca. Tužilac preko institucija pokušava da uspostavi narušenu vezu sa detetom, a uzrok za nastale probleme nalazi u ponašanju majke, za koju smatra da instruira dete, što mal. VV čini dodatno uznemirenom. Uprkos tome, zapažanje je psihologa da je emocionalna veza između ćerke i oca očuvana i predstavlja potencijal na kome treba raditi da bi se očuvala njihova komunikacija. Nije uočen bilo kakav otpor od strane majke viđanju deteta sa ocem, niti da majka na bilo koji način instruira dete protiv oca i njegove porodice. Zapažanje dečjeg psihijatra je da se maloletno dete nalazi u stanju prolongiranog stresa koji je povezan sa boravkom i noćenjem deteta u očevoj kući. Teškoće u komunikaciji sa ocem čine je napetom i nesigurnom. Porodičnu sitaciju doživljava kao pritisak, a ukoliko se ovakvo stanje nastavi, postoji opasnost od nastanka poremećaja u duševnom razvoju deteta. Uvažavajući zapažanje psihologa i dečjeg psihijatra, organ starateljstva je dao mišljenje da se način viđanja oca i deteta odvija jednom ili dva puta mesečno u kontrolisanim uslovima, u Centru za socijalni rad Grada Novog Sada. Tokom postupka utvrđene su potrebe deteta i mogućnosti svakog od roditelja.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi odlučili o tužbenom i protivtužbenom zahtevu za izmenu odluke o vršenju roditeljskog prava, uređenju i načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa ocem i izdržavanju.

Odredbe člana 77. Porodičnog zakona, propisuju uslove za samostalno vršenje roditeljskog prava. Odredbom člana 77. stav 3. navedenog zakona, propisano je da jedan roditelj vrši sam roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život, a nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava.

Odredbom člana 266. stav 1. Porodičnog zakona, propisano je da je u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava, sud uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta.

Odredbom člana 270. Porodičnog zakona, propisano je, da je, pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju odnosno lišenju roditeljskog prava, sud dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima. Odredbom člana 272. stav 2. istog zakona propisano je da, ako roditelji nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava ili sud proceni da njihov sporazum nije u najboljem interesu deteta, odluku o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju, o visini doprinosa za izdržavanje od strane drugog roditelja i o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljom, donosi sud.

Primenom odredbe člana 266. stav 1. Porodičnog zakona, i po nalaženju Vrhovnog suda, najbolji interes deteta je da samostalno vršenje roditeljskog prava zadrži majka, imajući u vidu ukupno utvrđeno činjenično stanje, mišljenja veštaka odgovarajućih struka i izveštaje organa starateljstva. Pobijana presuda doneta je u skladu sa napred navedenim odredbama Porodičnog zakona, kao i člana 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta.

Odredbom člana 61. stav 1. Porodičnog zakona, propisano je da dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi. Odredbom stava 2. ovog člana propisano je da pravo deteta da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi može biti ograničeno samo sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu deteta. Po oceni Vrhovnog suda, način održavanja ličnih odnosa je u skladu sa izveštajima organa starateljstva koji je uzeo u obzir mišljenje sudskih veštaka, psihologa i dečjeg psihijatra. Tužilac će se sa maloletnom VV viđati, kontaktirati i provoditi vreme u prostrojama Centra za socijalni rad Grada Novog Sada i to je, za sada, s obzirom na postojeće odnose tužioca i maloletne VV, u najboljem interesu maloletnog deteta što je osnovni i najvažniji kriterijum za odlučivanje o načinu održavanja ličnih odnosa. U cilju ponovnog emocionalnog približavanja oca i deteta, za šta postoji potencijal, sud je utvrdio da se lični kontakt između njih odvijaju u prostorijama Centra jednom ili dva puta mesečno, jer je to u najboljem interesu maloletnog deteta. Međutim, to ne znači da odluka o održavanju ličnih odnosa, ako za to budu postojali odgovarajući uslovi i razlozi, ne može biti promenjena, a to će umnogome zavisiti od ponašanja tužioca i njegovih promena u sferi komunikacije, uz postepeno približavanje detetu. Takođe i tužena treba i može da pruži iskrenu i otvorenu podršku viđanju oca i deteta u cilju uspostavljanja narušene emotivne veze, sve za dobrobit deteta. Odluka o izdržavanju doneta je pravilnom primenom člana 160., 162. i 164. Porodičnog zakona, jer se okolnosti od donošenja presude Osnovnog suda u Boru P2 289/19 od 28.10.2020. godine, nisu izmenile. Tužilac treba i može da doprinosi izdržavanju deteta u procentualnom iznosu, utvrđenom prethodnom odlukom.

Sud je cenio navode revizije, pa je našao da su isti neosnovani. Vrhovni sud smatra da je materijalno pravo pravilno primenjeno, te da su neosnovani revizijski navodi kojima se ukazuje da sud nije poštovao osnovna načela Porodičnog zakona. I po oceni Vrhovnog suda, prema okolnostima konkretnog slučaja, najbolji interes deteta pouzdano je utvrđen u već sprovedenoj sudskoj proceduri, saglasno Porodičnom zakonu. Način održavanja ličnih odnosa je uređen u skladu sa najboljim interesom deteta, realnim mogućnostima i roditeljskim potencijalima u postojećem periodu od razvoda braka do donošenja presude, prihvatanjem izveštaja organa starateljstva.

Na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku, doneta je odluka kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Atnonić