Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2828/22 od 10.05.2023. godine, žalba tuženog-protivtužioca VV je odbijena, žalba tuženog GG usvojena i prvostepena presuda preinačena u delu odluke o troškovima postupka, tako što je odbijen zahtev tužilaca da im tuženi GG nadoknadi troškove parničnog postupka, a u ostalom delu prvostepena presuda je potvrđena. Odbijen je zahtev tuženog- protivtužioca VV za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi-protivtužilac VV je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. i člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP učinjene u postupku pred drugostepenim sudom i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Drugostepena presuda sadrži jasne i pravilne razloge o neosnovanosti žalbenih navoda, pa suprotno revizijskim navodima ona nije zahvaćena relativno bitnom povredom odredaba parničnog postupka na koju je revizijom ukazano. Zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka predviđene članom 374. szav 2. tačka 12. ZPP revizija se po članu 407. ZPP ne može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi-protivtužilac VV je bio direktor privrednog društva „Si Partner“ DOO Novi Sad, koje je bila u poslovnim odnosima sa prvotuženim „6. Maj“ DOO Novi Sad u stečaju. Prvotuženi je iz ovih odnosa bio ovlašćen da raspolaže spornim stanom u izgradnji. Naime, tuženi- protivtužilac VV je kao fizičko lice bio investitor izgradnje višestambene zgrade u Novom Sadu, na adresi ... i .. . Izgradnja je započeta 2000. godine bez građevinske dozvole, a investitorske i izvođačke poslove obavljalo je privredno društvo „Si Partner“ DOO Novi Sad. U to vreme supružnici tužilja AA i tuženi GG, koji su živeli u manjem stanu kupljenom od prvotuženog „6. Maj“ DOO Novi Sad, su zbog rođenja sina, tužioca BB imali potrebu za kupovinom većeg stana. Iz navedenog razloga ponovo su se obratili prvotuženom pravnom licu, zadovoljni ranijom poslovnom saradnjom, koji im je ponudio i oni prihvatili ponudu za kupovinu stana u izgradnji, koji je predmet ove parnice. Višestambena zgrada je tada bila u fazi gradnje suterena. Dana 12.05.2000. godine zaključen je kupoprodajni ugovor, u kom je kao prodavac i vangruntovni vlasnik stana naveden „6. Maj“ DOO Novi Sad, a kao izvođač radova na izgradnji zgrade „Si Partner“ DOO Novi Sad. Kupci su u celosti prodavcu platili ugovorenu kupoprodajnu cenu, a nakon što je gradnja završena stupili u posed stana 2001. godine. Brak tužilje AA i tuženog GG razveden je 2003. godine, nakon kog vremena je tužilja sa zajedničkim sinom, tužiocem BB nastavila da živi u stanu. U svrhu uređenja imovinskopravnih odnosa zaključeni kupoprodajni ugovor je overen pred sudom 13.05.2004. godine. Na osnovu više zaključenih ugovora između supružnika i njihovog sina, aktuelni vanknjižni suvlasnici stana su tužioci AA u 2/3 dela i BB u 1/3 dela. Tuženi-protivtužilac VV, kao investitor nije ishodovao građevinsku dozvolu za izvedene radove. Naknadna dozvola za gradnju ishodovana na zahtev Skupštine delova zgrade ... u postupku legalizacije. Tužioci u ovoj građevinskoj dozvoli nisu navedeni kao vlasnici spornog stana, pošto nisu imali pismeni ugovor o kupoprodaji zaključen sa tuženim-protivtužiocem VV. Tužioci su u nesmetanom posedu stana od 2001. godine, tužilja AA kao prijavljeni korisnik plaća troškove komunalnih usluga za stan, kao i porez na imovinu. U toku 2017. godine VV je uputio „cirkularni dopis“ svim kupcima stanova na adresi ... i .., kao investitor izgradnje zgrade na navedenoj lokaciji. Izvestio ih je da je postupak legalizacije identičan za sve stanare u zgradi, bez obzira da li se nalaze na spisku stanara u rešenju o naknadnom izdavanju građevinske dozvole, te ih pozvao da se potrude da se uknjiže na stanovima koji su kupili, kako bi izbegli situaciju da banka prodajom nepokretnosti namiri svoje potraživanje od oko 400.000 evra prema privrednom društvu DOO „Si Partner“, nad kojim je u toku 2010. godine otvoren stečajni postupak.

Sa polazištem na ovako utvrđene činjenice nižestepeni sudovi nalaze da su tužioci vlasnici spornog stana po pravnom osnovu redovnog održaja u smislu odredbi članova 21., 28. stav 2. i 72. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, što čini neosnovanim postavljeni protivtužbeni zahtev VV za iseljenje, koji je postavljen u toku parnice 22.06.2022. godine sa osloncem na odredbe člana 37. tog zakona.

Po oceni Vrhovnog suda pravilno su nižestepeni sudovi na utvrđeno činjenično stanje primenili merodavno materijalno pravo.

Tuženi-protivtužilac VV, koji je kao fizičko lice ishodovao investitorsku dokumentaciju organizovao je izgradnju višestambene zgrade tako što je investitorske i izvođačke poslove obavljao putem privrednog društva „Si Partner“ DOO Novi Sad, čiji je bio direktor. Tuženi „6. Maj“ DOO Novi Sad u stečeju je iz poslovnih odnosa sa privrednim društvom „Si Partner“ DOO Novi Sad, stekao pravo da raspolaže ovim stanom u izgradnji, u vreme kada je višestambena zgrada bila u fazi izgradnje suterena. Tuženi-protivtužilac nije pribavio građevinsku dozvolu za izvedene radove, nad privrednim društvom DOO „Si Partner“ otvoren je postupak stečaja 2010. godine, naknadno odobrenje za izgradnju ishodovali su vlasnici stanova i posebnih delova sagrađene zgrade 2013. godine. Tužioci su od 2001. godine u neprekidnom posedu stana i do podnošenja protivtužbe 22.06.2022. godine ni jedno lice im nije osporilo pravo na vlasnički posed. Tuženi-protivtužilac prilikom saslušanja daje podatak sudu da je prodaju stanova vodio njegov sin, da je 300 kupoprodajnih ugovora uništeno, pošto je bilo nedozvoljenih radnji.

Ceneći celokupno držanje tuženog-protivtužioca VV vezano za izgradnju višestambene zgrade, promet stanovima, pribavljanje građevinske dozvole i omogućavanje kupcima stanova da upišu svojinu na teretno stečenim nepokretnostima, činjenicu da tužiocima nije osporavano pravo na vlasnički posed od 22.06.2022. godine, te da su po njegovim navodima pismeni kupoprodajni ugovori postojali, ali su uništeni, nižestepeni sudovi su pravilno primenili merodavno materijalno pravo, u duhu načela savesnosti i poštenja (član 12. ZOO), zabrane zloupotrebe prava (član 13. ZOO) i ponašanja u izvršavanju obaveza i ostvarivanju prava (član 18. stav 2. ZOO). Držanje tuženog-protivtužioca svakako ne odgovara pravnom standardu razumnog i pažljivog investitora, odnosno zakonskog zastupnika privrednog društva koje je izvođač radova izgradnje višestambene zgrade, opterećene založnim pravom banke u visni od 400.000 evra, pa kada prvotuženi DOO „6. Maj“ Novi Sad ne osporava navode tužbe, nema sumnje da je imao punovažan pravni osnov za prodaju spornog stana u izgradnji i zaključenje kupoprodajnog ugovora sa tužiljom AA i tuženim GG dana 12.05.2000. godine.

Iz iznetih razloga pravilno je usvojen tužbeni zahtev za utvrđenje prava svojine tužilaca po pravnom osnovu redovnog održaja i odbijen koneksni protivtužbeni zahtev za predaju poseda stana tuženom-protivtužiocu, kao formalnom investitoru gradnje.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković