U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ... – ..., koga zastupa privremeni staralac BB iz ..., čiji su punomoćnici Nenad Manić, advokat iz ... i Jovica Šošić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo odbrane, Beograd, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene, godine, u sednici održanoj 25.03.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 974/2019 od 20.11.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 24863/15 od 25.10.2018. godine, prvim stavom izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime materijalne štete zbog trajne nesposobnosti za rad isplati iznos od 15.149.263,11 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30.03.2015. godine do isplate. Drugim stavom izreke, obavezana je tužena da tužiocu nadoknadi parnične troškove u iznosu od 1.498.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 25.10.2018. godine.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 974/2019 od 20.11.2019. godine, prvim stavom izreke, delimično je odbijena, kao neosnovana žalba tužene i prvostepena presuda potvrđena u delu stava prvog izreke, kojim je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete isplati iznos od 8.232.848,33 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.10.2018. godine, pa do isplate. Drugim stavom izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete isplati iznos od 6.916.414,78 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30.03.2015. godine, pa do isplate, kao i u delu kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu na iznos od 8.232.848,33 dinara isplati zakonsku zateznu kamatu počev od 30.03.2015. godine, pa do 25.10.2018. godine. Trećim stavom izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude i obavezana tužena da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 1.198.500,00  dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti, pa do isplate, dok je zahtev tužioca za isplatu kamate na dosuđene troškove parničnog postupka, počev od dana presuđenja pa do izvršnosti, odbijen kao neosnovan. Četvrtim stavom izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova drugostepenog postupka isplati iznos od 39.000,00 dinara. Petim stavom izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv navedene drugostepene presude, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11...87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje druge bitne povrede postupka koje bi bile od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je služio vojni rok u VP .../... ..., VP .../... ..., VP .../... ... i VP ..../... ..., a u ratu je učestvovao u periodu od 01.09.1991. godine do 05.02.1992. godine. U vreme služenja vojnog roka u VP u ..., tužilac je bio zarobljen, gde je bio izložen zlostavljanju, zbog čega je trpeo strah i duševne bolove, a nakon povratka sa ratišta je duševno oboleo. U vreme služenja vojnog roka u vojnoj pošti u ... u toku avgusta 1991. godine, tužilac je zarobljen, gde je bio izložen zlostavljanju, zbog čega je trpeo strah i duševne bolove, a nakon povratka sa ratišta je i duševno oboleo. Tužilac je više puta hospitalizovan i lečen, s tim što je prva hospitalizacija bila na psihijatrijskom odeljenju u ... gde je lečen zbog čudnog ponašanja u periodu od 22.11.1994. do 29.03.1995. godine, kada mu je postavljena dijagnoza ... . Rešenjem Centra za socijalni rad u Preševu od 08.04.2008. godine tužiocu je postavljen privremeni staralac BB radi zastupanja u ovoj parnici. Tužilac je u prvim bolničkim lečenjima i u daljem toku bolesti dijagnostički sagledan i utvrđeno je postojanje duševnog oboljenja shizofrenija (paranoidni tip – ... ........). Prema nalazu i mišljenju komisije veštaka neuropsihijatara, tužilac boluje od hronične šizofrene psihoze sa elementima posttraumatskog stresnog poremećaja, koje oboljenje ima za posledicu invaliditet, odnosno potpuni gubitak radne sposobnosti, šizofrenija kod tužioca se razvila kao posledica boravka tužioca na ratištu i vremena provedenog u zarobljeništvu, s tim da služenje vojnog roka, učestvovanje u ratu i zarobljavanje, sami po sebi ne izazivaju šizofreniju, ali doprinose njenoj pojavi, te da su za njenu pojavu postojali snažni egzogeni faktori u vidu boravka na ratištu i zarobljavanja tužioca. Tužilac je imao normalne uslove za lični razvoj u sredini u kojoj je odrastao, završio je srednju školu i njegovo životno postignuće je bilo u skladu sa očekivanjima sredine iz koje je potekao, a ne postoje podaci o duševnim oboljenjima i šizofreniji u porodici i među precima tužioca, kao i trpljenju nasilja u porodici ili zanemarivanju tužioca tokom razvoja. Odlučujući faktori za nastanak šizofrene psihoze bila su ratna iskustva i bliski kontakti sa osobama koje su potom izgubile život u ratnim okolnostima i zarobljavanje, što je dovelo do šizofrenog rascepa ličnosti i pojave šizofrenije, kao hronične duševne bolesti. Trajni gubitak radne sposobnosti tužioca nastupio je početkom marta 1999. godine. Tužilac je mašinski tehničar sa III stepenom stručne spreme, a veštačenjem od strane veštaka ekonomsko-finansijske struke, utvrđena je visina zarade koju bi tužilac, da je bio radno sposoban, ostvario u visini prosečne neto zarade u Republici Srbiji.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, da je kod tužioca usled učestvovanja u ratu i zarobljavanja došlo do gubitka radne sposobnosti u toj meri da ne postoji preostala radna sposobnost za obavljanje kako svog zanimanja, tako i uopšte obavljanja bilo kog rada, i da je pretrpljena šteta u uzročno-posledičnoj vezi sa učešćem u ratu, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je tužena u obavezi da tužiocu nadokandi pretrpljenu štetu za period od januara 1994. godine, do dana presuđenja, u smislu člana 154. stav 1., 158. i 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Odredbom člana 195. stav 1. Zakonom o obligacionim odnosima propisano je da ko drugome nanese telesnu povredu ili mu naruši zdravlje, dužan je naknaditi mu troškove oko lečenja i druge potrebne troškove s tim u vezi, kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad za vreme lečenja.

Po oceni revizijskog suda, pravilno je stanovište nižestepenih sudova u pogledu nastanka štete kod tužioca i uzročno-posledične veze iste sa boravkom tužioca na ratištu i odgovornosti tužene za ovako pretrpljenu štetu. Psihičko oboljenje tužioca jeste u uzročno-posledičnoj vezi sa doživljenim ratnim iskustvima, kako to pravilno zaključuju nižestepeni sudovi, zbog čega su suprotni revizijski navodi ocenjeni kao neosnovani. Komisija sudskih veštaka medicinske struke je na nedvosmislen način utvrdila da kod tužioca postoji potpuni gubitak radne sposobnosti, da tužilac nije sposoban za bilo koji posao i da je gubitak radne sposobnosti u direktno uzročno - posledičnoj vezi sa psihijatrijskim oboljenjem koje je kod tužioca prouzrokovano boravkom na ratištu u periodu od 01.09.1991. godine do 05.02.1992. godine.

Naime, kao posledica učešća u ratnim dešavanjima, uz ratna iskustva i bliske kontakte sa osobama koje su potom izgubile život u ratnim okolnostima i zarobljavanje, kao odlučujućim faktorima, kod tužioca je nastupilo teško hronično psihijatrijsko oboljenje – šizofrenija, koje za posledicu ima potpuni gubitak radne sposobnosti, zbog čega je tužena u smislu odredbe člana 195. Zakona o obligacionim odnosima, u obavezi da tužiocu nadoknadi štetu nastalu zbog nemogućnosti ostvarivanja zarade utvrđenu veštačenjem u visini prosečne neto zarade u Republici Srbiji dosuđene pobijanim delom, za period od januara 1994. godine, do presuđenja. Stoga su svi revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava ocenjeni kao neosnovani.

Iz navedenih razloga, a primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić