Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Branke Dražić, Danijele Nikolić i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ..., čiji je punomoćnik Radovan Cvetković advokat iz ..., protiv tuženih VV iz ..., čiji je punomoćnik Nataša A. Nikolić, advokat iz ..., i GG iz ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužene VV, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3340/2019 od 27.12.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 25.06.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene VV izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3340/2019 od 27.12.2019. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene VV izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3340/2019 od 27.12.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Lebanu P 562/18 od 16.04.2019. godine, ispravljene rešenjem istog suda od 10.09.2019. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilaca pa se prema tuženima VV i GG utvrđuje da je tužilja BB po osnovu sticanja u porodičnoj zajednici i nasleđa iza smrti svog supruga pok. DD, suvlasnik 5/9 idealnih delova, a tužilac AA po osnovu nasleđa iza smrti svog oca pok. DD suvlasnik 2/9 idealnih delova „stare kuće“, dimenzija 10h13 m2, koja se nalazi na k.p. broj .. upisane u ln. br. .. za KO ..., vanknjižna svojina na ime tužilje BB, te nalaže tuženima da tužiocima priznaju ovo pravo, a tužena VV da preda ključeve od „stare kuće“ i omogući tužiocima nesmetano korišćenje objekta. Stavom drugim izreke obavezana je tužena VV da tužiocima isplati troškove postupka solidarno u iznosu od 32.500,00 dinara, kao i da tužiocima solidarno sa tuženom GG isplati troškove postupka u iznosu od 26.450,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3340/2019 od 27.12.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužene VV i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Lebanu P 562/18 od 16.04.2019. godine, ispravljena rešenjem istog suda od 10.09.2019. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena VV je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o istoj odlučuje na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postukpu („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

U konkretnom slučaju, pravnosnažnom presudom usvojen je tužbeni zahtev tužilaca za utvrđenje prava svojine po osnovu sticanja u porodičnoj zajednici i nasleđa, sa obrazloženjem da je predmetna „stara kuća“ izgrađena u celosti u vreme trajanja bračne zajednice sada pok. DD i njegove supruge, ovde tužilje, te da ista predstavlja zajedničku imovinu, te da tužilac AA kao potomak pok. DD ima pravo na nasledni udeo, koje pravo u istom udelu ima i tužena GG.

Uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu sudske zaštite i način presuđenja, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa, ujednačavanja sudske prakse niti potrebe za novim tumačenjem prava. Odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava koje su u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda. Takođe, nema potrebe za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za novim tumačenjem prava.

Iz izloženih razloga, posebna revizija nije dozvoljena primenom člana 404. ZPP, te je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Navode revizije kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud nije cenio, jer se revizija iz ovog razloga ne može izjaviti u smislu odredbe člana 407. st.2 ZPP, a takođe bitne povrede odredaba parničnog postupka nisu propisane kao razlog za dozvoljenost posebne revizije.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5 ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena, jer vrednost predmeta spora određena u tužbi ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe ( član 403.st.3.ZPP).

Imajući u vidu izloženo, na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić