.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2489/2020
02.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Gordane Komnenić, Jasminke Stanojević, Božidara Vujičića i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Snežana Miletić, advokat iz ..., protiv tužene Kompanije „Dunav osiguranje“ a.d.o., Centar za naknadu štete Niš, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4399/19 od 26.11.2019. godine, u sednici održanoj 02.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4399/19 od 26.11.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4399/19 od 26.11.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Aleksincu, Sudska jedinica Sokobanja P 1283/17 od 28.05.2019. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu na ime glavnog duga po učinjenoj ponudi i vansudskom poravnanju, usled nepostupanja u zakonskom roku po zahtevu za naknadu štete sada pok. BB, bivše iz ..., isplati iznos od 516.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30.03.2016. godine do isplate, kao i iznos od 42.000,00 dinara na ime troškova koje je imenovana imala u postupku prijave štete kod tužene sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30.03.2016. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 17.440,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 4399/19 od 26.11.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda, a stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP.
Prema članu 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14 i 87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je isplata tužiocu kao zakonskom nasledniku potraživanja naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo njegov pravni prethodnik u saobraćajnoj nezgodi kao štetnom događaju, a koje potraživanje oštećenom za života nije priznato pravnosnažnom sudskom odlukom ni pismenim sporazumom sa tuženom kao osiguravačem. Pobijanom drugostepenom odlukom pravnosnažno je odlučeno odbijanjem tužbenog zahteva. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti za novim tumačenjem prava ili ujednačavanjem sudske prakse. Razlozi na kojima je zasnovana drugostepena odluka o osnovanosti tužbenog zahteva u skladu su sa postojećom sudskom praksom nižestepenih sudova i revizijskog suda u primeni i tumačenju materijalnog prava - Zakona o obligacionim odnosima kao relevantnog za presuđenje ove pravne stvari, po pitanju nasledivosti potraživanja naknade nematerijalne štete, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava. Osim toga, tužilac u reviziji nije pružio dokaz o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova, pa nije ispunjen ni zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse, dok utvrđeno činjenično stanje, koje se navodima revizije osporava, ne predstavlja razlog za izjavljivanje posebne revizije.
Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari, podneta je 17.11.2017. godine, a pobijana vrednost predmeta spora iznosi 558.000,00 dinara.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, revizija tužioca nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Popović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
