Dopunskom presudom istog suda P2 706/2018 od 27.09.2019. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužioca prema tuženoj, pa je uređen lični odnos između maloletne VV iz ..., koju zastupa zakonski zastupnik majka BB iz ... sa drugim roditeljem ocem, AA iz ..., koji je utvrđen presudom Osnovnog suda u Nišu P2 706/18 od 20.06.2019. godine, te je u toliko izmenjena pravnosnažna i izvršna presuda Višeg suda u Nišu P2 22/15 od 03.12.2015. godine, u stavu tri izreke presude.

Apelacioni sud u Nišu, je presudom Gž2 7/2020 od 16.01.2020. godine, odbio kao neosnovane, žalbe tužene i potvrdio presudu Osnovnog suda u Nišu P2 706/2018 od 20.06.2019. godine u stavu prvom, odbijajućem delu stava drugog i u stavu trećem izreke i dopunsku presudu istog suda P2 706/2018 od 27.09.2019. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 87/2018) u vezi odredbe člana 202. Porodičnog zakona i utvrdio da je revizija tužene neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, očinstvo tužioca, kao biološkog oca maloletne VV rođene ... godine od majke BB iz ..., utvrđeno je pravnosnažnom presudom Višeg suda u Nišu P2 22/15 od 03.12.2015. godine, kojom je odlučeno da će roditeljsko pravo nad maloletnom VV, samostalno vršiti majka BB iz ..., a da se održavanje ličnih odnosa maloletne VV i AA odvijaju nedeljom od 12 do 17 časova u kući oca, a u prisustvu majke, dok maloletna VV ne napuni godinu i po dana, jedan radni dan u terminu i na način na koji se roditelji dogovore, drugi dan prvog rođendana sa ocem i njegovom porodicom u terminu koji važi za nedelju. Nakon sprovedenog stručnog postupka procene oba roditelja i njihovih roditeljskih kapaciteta kao i procene stambenih i porodičnih prilika, Centar za socijalni rad u Nišu je dao mišljenje da otac poseduje roditeljske kapacitete i mogućnosti da prepozna i zadovolji potrebe svoje maloletne ćerke. U svojim prethodnim postupcima je pokazao jaku želju da se brine o svom detetu, da bude deo njegovog života i doprinosi njenom odrastanju, kroz angažovanje u vaspitanju i finansijski. Aktuelno, VV samostalno odlazi kod oca, a kod njega je noćila nekoliko puta. Otac je uključen u obrazovni i zdravsteveni segment života deteta i redovno daje izdržavanje. Roditelji deteta imaju komunikaciju putem telefona, radi dogovora o detetu i njenim potrebama. Maloletna VV je uspostavila emotivni odnos i odnos poverenja sa oba roditelja koji su uključeni u njeno odrastanje i vaspitanje, zajedno sa svojim porodicama porekla, oboje poseduju roditeljske kapacitete i u mogućnosti su da prepoznaju i zadovolje njene potrebe, a imaju stambene i materijalne uslove za to. Dete je u uzrastu koje je pogodno za osamostaljivanje u odnosu na primarnog odgojitelja (u ovom slučaju majka), pa je organ starateljstva predložio model viđanja deteta sa roditeljem kome vršenje roditeljskog prava bude povereno tako da svaki drugi vikend od petka u 16 časova, do nedelje u 18 časova, svaku sredu (ili drugi radni dan u nedelji) od 16 do 20 časova, 10 dana u kontinuitetu u vreme godišnjih odmora roditelja, svaki drugi detetov rođendan, dan rođendana roditelja, dan krsne slave roditelja, naizmenično (jedan praznik kod jednog roditelja, sledeći kod drugog), svaki veliki verski i državni praznik Nova godina, Božić, Sretenje, Uskrs, 1. Maj, a nakon polaska u školu i polovine svojih raspusta, dete provodi sa roditeljem kome ne bude povereno. Parnične stranke su prihvatile predlog organa starateljstva i postigle saglasnost da se održavanje ličnih odnosa odvija prema modelu koji je taj organ predložio, uz određene korekcije radi prilagođavanja objektivnim okolnostima roditelja. Tužilac je po struci elektromehaničar, vlasnik vulkanizerske radnje, ne poseduje nepokretnu imovinu, a živi privatno tako što na ime zakupnine stana plaća 120 evra mesečno i 6.000,00 dinara na ime komunalnih troškova. Nije zasnovao novu bračnu zajednicu i nema obavezu izdržavanja drugih lica. Tužena je zaposlena u preduzeću „...“ u ..., gde ostvaruje zaradu od oko 37.000,00 dinara mesečno, a sa maloletnom VV živi u kući svoje majke, pa ne plaća stanarinu. Nema imovinu, niti zakonske obaveze izdržavanja drugih lica. Maloletna VV je na uzrastu od ... godine, pohađa vrtić, a njene mesečne potrebe iznose 16.000,00 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo uređenjem ličnih odnosa maloletne VV sa ocem AA na način predložen od strane nadležnog Centra za socijalni rad i odbijen zahtev na ime izdržavanja za iznos od još 2.000,00 dinara mesečno, a preko priznatog iznosa od 8.000,00 dinara mesečno, počev od dana podnošenja tužbe, kojim će otac doprinositi izdržavanju maloletne VV.

Odredbom člana 61. stav 1. i 2. Porodičnog zakona propisano je da dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi, a to pravo može biti ograničeno samo sudskom odlukom, kada je to u najboljem interesu deteta.

Prema članu 67. Porodičnog zakona, roditeljsko pravo je izvedeno iz dužnosti roditelja i postoji samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta.

Roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo ima pravo, između ostalog, da sa detetom održava lične odnose, shodno odredbi člana 78. stav 3. Porodičnog zakona što je u skladu sa odredbom člana 9. stav 3. Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta („Službeni list SFRJ“-Međunarodni ugovor broj 15/90 i „Službeni list SRJ“-Međunarodni ugovor broj 4/96 i 2/97).

Način održavanja ličnih odnosa između roditelja sa kojim dete ne živi i deteta, mora da se prilagodi konkretnim uslovima tako da roditelj kod koga dete ne živi može da prati razvoj deteta i u odgovarajućoj meri doprinosi tom razvoju, a da pri tom način održavanja tih odnosa bude u skladu sa najboljim interesom deteta, shodno odredbi člana 6. stav 1. i člana 266. stav 1. Porodičnog zakona.

Krijuterijumi određivanja izdržavanja propisani su odredbom člana 160. stav 1. i 2. Porodičnog zakona, tako što se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimaloj sumi izdržavanja. Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. U smislu stava 3. te odredbe Zakona, mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja.

Navodima revizije tužene o tome da je ona više puta tražila zaštitu od organa unutrašnjih poslova zbog nasilnog ponašanja tužioca, koji je pri tom i neodgovorna osoba pošto nije dolazio da uzme dete u zakazano vreme, niti je vraćao dete, kada je to dogovoreno, ne dovodi se u sumnju pravilnost odluke nižestepenih sudova o načinu održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta sa ocem. U postupku je utvrđeno da otac poseduje roditeljske kapacitete i mogućnosti da prepozna i zadovolji potrebe svoje maloletne ćerke sa kojom je uspostavio emotivni odnos i odnos poverenja. Uključen je u njeno odrastanje i vaspitanje i ima stambene i materijalne uslove da zadovolji njene potrebe, pa je tako maloletna VV samostalno odlazila kod oca i prenoćila kod njega nekoliko puta. Po mišljenju Vrhovnog kasacionog suda, usvojeni model će omogućiti razvijanje bliskog i emotivnog odnosa ćerke i oca, nesumljivo potrebnog za pravilan psiho-fizički razvoj deteta, što je u njegovom najboljem interesu.

Neosnovani su navodi revizije tužene o pogrešnoj primeni materijalnog prava pri odlučivanju o iznosu kojim je tužilac obavezan da doprinosi izdržavanju maloletne VV. Suprotno tim navodima revizije tužene, u postupku je utvrđeno da mesečne potrebe maloletne VV iznose 16.000,00 dinara, imajući u vidu njen uzrast i procenjene potrebe na ime ishrane, odeće, obuće i higijene, te nabavke lekova zbog hroničnog bronhitisa. Pošto su oba roditelja mlade i zdrave osobe koje ne poseduju prihode od imovine i nemaju drugih obaveza zakonskog izdržavanja, zaposleni su i ostvaruju redovne mesečne prihode, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da oba roditelja treba podjednako da učestvuju u izdržavanju maloletnog deteta, imajući u vidu da, u ovom slučaju, ne postoji bitna razlika u životnom standardu roditelja, u smislu odredbe člana 162. stav 3. Porodičnog zakona.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci ove presude doneo u smislu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić