U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Predrag Vasović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Nataša Jovičić, advokat iz ..., radi razvoda braka i vršenja roditeljskog prava, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 666/19 od 04.12.2019. godine, u sednici održanoj 25.06.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 666/19 od 04.12.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P2 482/17 od 12.06.2019. godine, u prvom stavu izreke, razveden je brak stranaka. U drugom stavu izreke, maloletno dete stranaka VV rođen ... godine poveren je ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava. U trećem stavu izreke, obavezana je tužilja da, na ime doprinosa za izdržavanje maloletnog VV, plaća mesečno po 12.000,00 dinara do desetog u mesecu za tekući mesec počev od 03.04.2017. godine pa ubuduće, dok za to postoje zakonski uslovi ili se odluka ne izmeni i to zakonskom zastupniku maloletnog deteta – ocu. U četvrtom stavu izreke, uređen je način održavanja ličnih odnosa maloletnog VV sa majkom tako što će majka preuzimati i vraćati dete ispred zgrade u kojem dete živi sa ocem: svakog drugog vikenda od petka od 16,00 časova do nedelje u 18,00 časova; svakog drugog utorka i četvrtka u periodu od 16,00 časova do 19,00 časova u nedelji kada se nema vikend viđanja; svakog drugog državnog i verskog praznika od dana pred praznik u 18,00 časova do poslednjeg dana praznika u 19,00 časova, s tim što će se svake godine raspored rotirati, pa će dete provesti sa majkom Novu 2020. godinu, a sledeću sa ocem; svakog drugog rođendana maloletnog deteta; kao i sedam dana zimi i trideset dana tokom leta (o terminu će se roditelji dogovarati). U petom stavu izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 666/19 od 04.12.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u drugom, trećem i četvrtom stavu izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku, pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe nisu učinjene ni bitne povrede odredaba parničnog postupka, na koje se ukazuje u reviziji.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja, rođena ... godine i tuženi, rođen ... godine, zaključili su brak 28.07.2013. godine, a ... godine rođeno je zajedničko dete stranaka VV. Tokom braka poremetili su se odnosi supružnika, pa je njihova faktička zajednica prestala 22.09.2016. godine, tako što je tužilja sa detetom napustila zajedničko domaćinstvo. U oktobru 2016. godine je tužilja predala tuženom dete, koje od tada živi sa njim. Tužilja živi u iznajmljenom stanu i nije u mogućnosti da radi i da se istovremeno brine o detetu, jer u tome nema pomoć porodice. Tuženi radi kao šanker u kafiću i živi u porodičnom stanu svoje majke. Prema mišljenju organa starateljstva, nakon što je prekinuta zajednica stranaka, a uz pomoć majke i sestre, tuženi se organizovao da zadovoljava potrebe deteta na adekvatan način. Takođe je uočena vidljiva emotivna bliskost između majke i deteta. Organ starateljstva je više puta davao svoje mišljenje, odnosno 28. aprila, 8. avgusta i 28. novembra tokom 2017. godine. Neposredno pre 28. novembra 2017. godine, tužilja je sa tuženim pred organom starateljstva postigla nagodbu da se dete poveri ocu, ali je dva dana kasnije odustala od nagodbe. U martu 2018. godine je organ starateljstva utvrdio da su odnosi deteta sa svakim od roditelja ostali i dalje isti kao i u vreme prethodnih izveštaja. U septembru 2018. godine, organ starateljstva je konstatovao da je dete počelo da ide u vrtić, da je otac počeo da radi u novom restoranu i to u dnevnoj i popodnevnoj smeni, a da je tužilja ponovo promenila adresu stanovanja. U tom periodu je dete sa majkom provodilo par sati radnim danom, ali je povremeno prolazilo i više od nedelju dana, a da tužilja ne dođe da preuzme dete, a od aprila te godine nije spavalo kod majke, osim kada se vratilo sa mora. Prema mišljenju organa starateljstva od 04.01.2019. godine, otac u odnosu na majku ima razvijeniji osećaj za život u porodici i koncept stalnosti i odgovornosti na planu roditeljstva. Majka i nakon korišćenja specijalizovane podrške savetovališta za brak i porodicu nema usvojen očekivani koncept roditeljske odgovornosti i brige, kao ni uvid u potrebu za stalnost u dečijem životu. Prema konačnom mišljenju organa starateljstva od 31.05.2019. godine, otac poseduje bazične roditeljske kapacitete, ima uslove za brigu i negu deteta, ima uvid u potrebe stalnosti u dečijem životu kao uslova za razvijanje osećanja stabilnosti i pripadanja kod deteta, razume značaj drugog roditelja i spreman je da podrži sve vrste kontakta deteta i majke. Majčin stav u pogledu budućeg uređenja života deteta u tom trenutku nije bio poznat, jer se nije odazvala pozivu na razgovor, s tim da je sa roditeljima realizovan zajednički dogovor 22.04.2019. godine kada je tužilja u jednom trenutku prihvatila da se dete poveri ocu, a potom je ovaj stav izmenila. Iako majka traži da joj se dete poveri, ne realizuje kontinuirane, predvidive i uzrastu primerene odnose sa detetom, na koji način se kod deteta javlja nesigurnost što ne doprinosi uspostavljanju stabilne i predvidive porodične organizacije koje su primerene detetovim potrebama. Interes deteta je da se postupak okonča, a da se nakon razvoda braka dete poveri ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava, te da se lični odnosi deteta i majke urede tako da majka viđa dete svakog drugog vikenda počev od petka u 16,00 časova do nedelje u 18,00 časova i to prvog i trećeg vikenda u mesecu, svakog drugog rođendana deteta, svakog drugog verskog i državnog praznika, tako da se raspored boravka rotira svake druge godine, sedam dana u toku zimskog i trideset dana u toku letnjeg raspusta, s tim što bi se roditelji dogovarali o terminu. Majka bi dolazila po dete i vraćala ga na adresu gde dete živi sa ocem. Organ starateljstva je predložio da se ovaj model oroči na period od tri meseca. Ukoliko majka ne koristi predloženi model uređenja ličnih odnosa, predloženo je da se nakon isteka roka od tri meseca, lični odnosi deteta sa majkom urede kao kontrolisani i to jednom nedeljno u trajanju od jednog časa.

Tužilja je završila sportsku gimnaziju, radi kao fitnes instruktor, zbog čega u periodu od marta do aprila 2016. godine dva vikenda nije bila u mogućnosti da vidi dete pošto su njene klijentkinje uglavnom slobodne vikendom. Tužilji novčano pomažu baba i deda po ocu koji žive u ..., tako što plaćaju zakupninu za stan. Od decembra 2016. godine, ona je jedno vreme davala tuženom novac na ruke i detetu kupovala garderobu, a nakon toga nije redovno vršila uplate. Od januara 2019. godine nijednom nije izvršila uplatu, smatrajući da taj novac ne ide za dete već tuženom. Od marta 2019. godine ostvaruje mesečni prihod od ukupno 600 evra.

Tuženi je završio srednju saobraćajnu školu, zaposlen je u kafiću sa fiksnom platom od 35.000,00 dinara i bakšišom od oko 25.000,00 dinara, a pored toga zarađuje još do 200 evra obavljanjem posla šankera po drugim kafićima. Tuženi sa detetom živi u stanu svoje majke površine 100 kvadratnih metara. U istom stanu žive i njegova majka, očuh, sestra i stanarka koja takođe finansijski doprinosi domaćinstvu.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak izražen u pobijanoj presudi da je odluka prvostepenog suda o poveravanju na samostalno vršenje roditeljskog prava ocu, o načinu održavanja ličnih odnosa tužilje kao majke i maloletnog deteta i o doprinosu za izdržavanje doneta u svemu u skladu sa zakonom.

Odredbe člana 77. Porodičnog zakona propisuju uslove za samostalno vršenje roditeljskog prava. Odredbom člana 77. stav 3. navedenog zakona, propisano je da jedan roditelj vrši sam roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život, a nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava.

Odredbom člana 266. stav 1. Porodičnog zakona, propisano je da je u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava, sud uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta.

Odredbom člana 270. Porodičnog zakona, propisano je, da je, pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju odnosno lišenju roditeljskog prava, sud dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima. Odredbom člana 272. stav 2. istog zakona, propisano je da, ako roditelji nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava ili sud proceni da njihov sporazum nije u najboljem interesu deteta, odluku o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju, o visini doprinosa za izdržavanje od strane drugog roditelja i o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem, donosi sud.

Odredbe člana 61. Porodičnog zakona uređuju lične odnose deteta sa roditeljem sa kojim ne živi. Odredbom stava 1. istog člana, propisano je da dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi. Odredbom stava 2. ovog člana, propisano je da pravo deteta da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi može biti ograničeno samo sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu deteta. Članom 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta, propisano je da u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja su interesi deteta bez obzira na to da li ih sprovode javne ili privante institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. Stavom 2. istog člana, propisano je da se države članice obavezuju da detetu obezbede takvu zaštitu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja, zakonitih staratelja ili drugih pojedinaca koji su pravno odgovorni za dete i preduzimaju u tom cilju sve potrebne zakonodavne i administrativne mere. Ova obaveza preuzeta je članom 6. stav 1. Porodičnog zakona, kojim je propisano da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, imajući u vidu citirane odredbe Porodičnog zakona i Konvencije o pravima deteta, kao i utvrđeno činjenično stanje, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da održavanje ličnih odnosa majke sa maloletnim detetom u ovom momentu treba urediti na način kako je to bliže navedeno u prvostepenoj presudi. Prema okolnostima konkretnog slučaja i realnim mogućnostima, najbolji interes deteta, koji podrazumeva udovoljavanje na najbolji mogući način njegovim emotivnim i razvojnim potrebama je pouzdano utvrđen u sprovedenom sudskom postupku. Dakle, način održavanja ličnih odnosa je u konkretnom slučaju uređen u skladu sa realnim mogućnostima, a pri tom je cenjeno i mišljenje organa starateljstva. Odluka o izdržavanju doneta je pravilnom primenom člana 160. i 162. Porodičnog zakona.

Sud je cenio navode revizije, pa je našao da su isti neosnovani. Vrhovni kasacioni sud smatra da je materijalno pravo pravilno primenjeno, te da su suprotni revizijski navodi neosnovani. Prema okolnostima konkretnog slučaja, najbolji interes deteta je pouzdano utvrđen u sprovedenom sudskom postupku. Ostali navodi revizije predstavljaju ponavljanje navoda koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, koje je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge, koje ovaj sud u svemu prihvata.

Na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku, doneta je odluka kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić