Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, blagovremenu reviziju izjavili su tuženi, pobijajući je u usvajajućem delu odluke o zahtevu tužioca, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda odredaba parničnog postupka.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama razloga propisanih odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011 ... 18/2020), a koji se primenjuje na osnovu člana 131. Zakona o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS“, br.83/2014, 58/2015 i 12/2016 – autentično tumačenje), a koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 153. Zakona o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS“, br.92/2023 i 51/2025) i zaključio da je revizija tuženih osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana ..2021. godine, na internet portalu „nova.rs“, objavljen je tekst pod naslovom „GG donator sa sedam disciplinskih prijava, hoće na čelo Advokatske komore“, a u kome je dalje navedeno: „Zastupnik većine banaka i javnih preduzeća u Beogradu i 'drugar' GG, koji mu je poklonio mobilnu kancelariju, novosadski advokat AA, nameračio se i na Advokatsku komoru Vojvodine. Prema saznanjima 'nova.rs', novosadski advokati od juče masovno primaju telefonske pozive iz AA kancelarije sa sugestijom da glasaju za 'njegovu listu' na predstojećim izborima za novog predsednika komore. Uz lobiranje, pozivaoci podsećaju advokate na AA 'odlične odnose sa SNS'. „Prvo su pozivali sve kolege koji su članovi SNS-a. Njima je rečeno da je stigla direktiva iz beogradske stranačke centrale da na predstojećim izborima u komori svi moraju da glasaju za kandidata iza kog stoji AA kancelarija, kaže izvor za 'nova.rs', koji je i sam primio sličan poziv. 'Mene je pozvao kolega kog znam površno, iz suda. Uprkos tome što mu je poznato da nisam član niti simpatizer vladajuće stranke, tražio mi je da podržim AA kandidata 'nežno' me podsećajući da imam par predmeta koji su posredno vezani za neka javna preduzeća u kojem stoluje upravo SNS', kaže naš sagovornik, napominjući da su slične pozive dobili i sve kolege koje poznaje. On ističe da lobiranje za izbore unutar AKV nije nelegitimno, ali da se ne seća da je iko na ovakav način pokušao da dođe do na čelo komore. Ono što je dodatni kuriozitet je da je upravo Advokatska komora Vojvodine u više navrata pokretala disciplinske prijave protiv AA. Prema saznanjima 'nova.rs', protiv AA je komori samo u poslednjih nekoliko godina podneto čak sedam disciplinskih prijava, jedna od njih je još uvek aktivna. Cela dosadašnja karijera ovog novosadskog advokata je puno incidenata, od starleta, tuče oko parkinga, krivičnog gonjenja starca od 98 godina, pa do krivične prijave protiv voditelja DD zbog 'verske mržnje i netrpeljivosti prema vernicima'. Procvat njegove kancelarije koja je trenutno broji više od 200 zaposlenih, koincidira sa ustoličenjem SNS, tako da danas ovaj advokat zastupa većinu banaka u Srbiji, ali govoto i sva javna preduzeća u Beogradu. Mimo svake profesionalne etike, AA otvoreno pokazuje svoju odanost stranci, između ostalog i 'ustupanjem' mobilne kancelarije zameniku gradonačelnika GG. Bliske odnose ima i sa Pokrajinskim sekretarom za zdravstvo ĐĐ, sa kojim je svojevremeno bio umešan u aferu falsifikovanja isprava i pokušaja prevare osiguravajućeg društva. Kako je naš protal ranije pisao, Pokrajinski sekretar za zdravstvo i član kriznog štaba ĐĐ, svojevremeno je falsifikovao lekarski nalaz i predao ga AA kancelariji, kako bi opravdao izostanak pred sudom i sprečio obustavljanje postupka koji su vodili protiv jedne osiguravajuće kuće. Tadašnji ortoped ĐĐ i AA su ovaj problem sa zakonom rešili oportunitetom, tako što su uplatili određene sume u humanitarne svrhe. U međuvremenu ĐĐ je postao Pokrajinski sekretar za zdravstvo, a AA je između ostalog postao advokat Kliničkog centra Vojvodine“.

Tuženi „United media digital“ DOO je izdavač medija „nova.rs“, tuženi BB je njegov glavni i odgovorni urednik, dok je VV autor ovog teksta. Zbog iznetih informacija tužilac se oseća uznemireno, morao je da se pravda okolini i poslovnim partnerima.

Po stanovištu nižestepenih sudova, tužiocu je povređeno dostojanstvo ličnosti. Ovo stoga što iz teksta proizlazi da su advokati u Vojvodini dobijali pozive iz advokatske kancelarije tužioca kako bi podržali listu kandidata iz tužiočeve kancelarije, pri čemu, iako se u tekstu navodi da on „hoće na čelo Advokatske komore“ tužilac nije bio kandidat za predsednika Advokatske komore Vojvodine. Takođe, navedeno je da je tužiočeva advokatska karijera puna incidenata, a na okolnost istinitosti ovih navoda tokom postupka tuženi nisu dostavili dokaze, kako u pogledu navoda o tuči oko parkinga, tako i u pogledu umešanosti u aferu falsifikovanja isprava i pokušaj prevare osiguravajućeg društva. Pri tome, s obzirom na sadržinu i kontekst celog teksta i naslova, te s obzirom na ton kojim je pisan, tužilac je predstavljen kao nemoralna i bahata osoba, zbog čega je o tužiocu formirano mišljenje kao o licu koje je sklono društveno neprihvatljivom ponašanju. Tužilac je predstavljen javnosti u drugačijem svetlu pripisivanjem osobina koje nema, što je imalo za posledicu formiranje negativnog utiska o tužiocu i diskreditovanje njegove ličnosti. Pošto su sve navedene informacije objavljene suprotno obavezi dužne novinarske pažnje u smislu člana 9. Zakona o javnom informisanju i medijima, one su nedopuštene, pa primenom odredbi članova 112, 113, 114. i 115. Zakona o javnom informisanju i medijima, tužilac ima pravo na naknadu nematerijalne štete, kao i pravo da se presuda objavi bez komentara i odlaganja što je naloženo odgovornom uredniku primenom člana 120. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima.

Prema stanovištu Vrhovnog suda, pobijana odluka doneta je pogrešnom primenom materijalnog prava, zbog čega je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Pravo i dužnost medija je da informiše javnost o pitanjima (pojavama, događajima i ličnostima), o kojima javnost ima opravdan interes da zna, i to bez obzira na način na koji su pribavljene ove informacije, saglasno odredbi člana 5. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima(„Službeni glasnik RS“, br.83/2014, 58/2015 i 12/2016 – autentično tumačenje). Pravo javnosti da zna, odnosno da bude informisana nije neograničeno. Ograničenje slobode izražavanja sadržano je u odredbi člana 79. koja u stavu 1. propisuje da je dostojanstvo ličnosti (čast, ugled, odnosno pijetet) lica na koje se odnosi informacija, pravno zaštićeno, a u stavu 2. da je objavljivanje informacije kojom se vrši povreda časti, ugleda ili pijeteta, odnosno lice prikazuje u lažnom svetlu, pripisivanjem osobina i svojstava koje ono nema, odnosno odricanjem osobina ili svojstava koje ima, nedopušteno ako interes za objavljivanje informacije ne preteže nad interesom zaštite dostojanstva i prava na autentičnost, naročito ako se time ne doprinosi javnoj raspravi o pojavi, događaju ili ličnosti na koju se informacija odnosi. Iz toga sledi da je neistinita informacija, ukoliko je leziona (podobna da uzrokuje povredu dostojanstva ličnosti), nedopuštena jer javnost ne može imati interes da zna neistinu, pa oštećeni, pored ostalih mogućnosti pravne zaštite prema Zakona o javnom informisanju i medijima, ima pravo na naknadu štete.

Pravo na naknadu štete propisano je odredbom člana 112. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima, prema kojoj odredbi lice na koje se odnosi informacija čije je objavljivanje u skladu sa ovim zakonom zabranjeno, a koje zbog njenog objavljivanja trpi štetu, ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete u skladu sa opštim propisima i odrebama ovog zakona, nezavisno od drugih sredstava pravne zaštite koja tom licu stoje na raspolaganju u skladu sa odredbama ovog zakona. Prema tome, opšta pravila o odgovornosti za naknadu štete imaju se primeniti u svemu onome o čemu ne postoje posebna pravila propisana Zakonom o javnom informisanju i medijima. Opšte pravilo o odgovornosti za štetu sadržano u odredbi člana 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisuje da ko drugom prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Prema tome, ukoliko se dokaže štetna radnja i posledica, odnosno uzročna veza između štetnikove radnje i štete kao posledice, pretpostavlja se da je štetnik kriv, ali se može osloboditi odgovornosti dokazivanjem da nije kriv (da nema namere niti nepažnje). Zakon o javnom informisanju i medijima odgovornost po osnovu krivice propisuje za odgovornog urednika i novinara. Prema članu 113. ZJIM, novinar, odnosno odgovorni urednik odgovara za štetu nastalu objavljivanjem informacije iz člana 112. stav 1. ovog zakona, ako se dokaže da je šteta nastala njegovom krivicom. Iz ove odredbe odmah su vidljive dve osobenosti u odnosu na opšta pravila Zakona o obligacionim odnosima. Prva je da se krivica odgovornog urednika i novinara ne presumira, za razliku od pravila sadržanog u odredbi člana 154. stav 1. ZOO (i ranijih rešenja Zakona iz ove oblasti), dok se druga osobenost sastoji u sadržini pojma krivice. Prema opštim pravilima građansko - pravne odgovornosti, krivica se sastoji u nameri ili nepažnji (član 158. ZOO), dok krivica prema Zakonu o javnom informisanju i medijima jeste ponašanje odgovornog urednika i novinara protivno obavezi novinarske pažnje sadržane u odredbi člana 9. Zakona o javnom informisanju i medijima. U svim ostalim pitanjima važe opšta pravila o odgovornosti za štetu iz ZOO, a to je da postoji štetna radnja (objavljivanje nedopuštene informacije), da postoji šteta kao posledica i uzročna veza između štetne radnje i štete (duševni bolovi zbog objavljivanja nedopuštene informacije), a sve ove činjenice mora dokazati oštećeni u skladu sa svojom obavezom koja je sadržana u opštoj odredbi pravila o teretu dokazivanja iz člana 231. Zakona o parničnom postupku, koje proizilazi iz pravila o teretu tvrdnje iz člana 228. ZPP. Prema ovim pravilima, stranka je dužna da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev (teret tvrdnje), a stranka koja tvrdi da ima neko pravo, snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava. U skladu sa navedenim, teret dokazivanja bitnih činjenica u pogledu odgovornosti za štetu, jeste na oštećenom. Osim dokazivanja da je objavljena nedopuštena informacija, da postoje duševni bolovi kojima je uzrok upravo ta nedozvoljena informacija, na njemu je teret dokazivanja propuštanja dužne novinarske pažnje (krivice odgovornog urednika i novinara koja se ne presumira).

Iz svega navedenog proizlazi da je, suprotno stanovištu nižestepenih sudova, na tužiocu bio teret dokazivanja činjenica od kojih zavisi njegovo pravo na naknadu štete prema odredbi člana 112. Zakona o javnom informisanju i medijima, pa i nedopuštenost informacije, odnosno da ga navedene informacije iskrivljeno prikazuju, kako je to tvrdio. S obzirom da nižestepeni sudovi pogrešno primenjuju pravilo o teretu dokazivanja, činjenično stanje u pogledu toga da li su u tekstu objavljene nedopuštene informacije, nepotpuno je utvrđeno.

Polazeći od svega navedenog, nižestepene presude u usvajajućem delu odluke o zahtevu tužioca za naknadu štete i objavljivanje presude (koja odluka zavisi od osnovanosti zahteva za naknadu štete), ukinute su primenom člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Osim navedenih pravila u pogledu tereta dokazivanja, sudovi će imati u vidu da se može dokazivati samo istinitost činjeničnih tvrdnji o pojavi, događaju, odnosno ličnosti o kojoj je informacija, a ne i vrednosno mišljenje tuženih izraženo u tekstu koje nije podložno dokazivanju. Naravno, ovo samo pod uslovom da je to vrednosno mišljenje o tužiocu imalo adekvatnu činjeničnu podlogu, jer samo u tom slučaju sloboda izražavanja, u odnosu na pravo na dostojanstvo ličnosti, ima pretežan značaj.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković