.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2502/2022
01.12.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Gordane Komnenić i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilaca Grada Kraljeva, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Kraljeva i JP Gradsko stambeno Kraljevo, protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Bora Nikolić, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2055/21 od 05.10.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 01.12.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2055/21 od 05.10.2021. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2055/21 od 05.10.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P 385/19 od 02.12.2020. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima na ime sticanja bez osnova isplati iznos od 481.898,47 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.09.2020. godine do isplate. Drugim stavom izreke, obavezan je tuženi da naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 37.029,00 dinara tužiocu JP Gradsko stambeno Kraljevo i u iznosu od 58.500,00 dinara tužiocu Gradu Kraljevo.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2055/21 od 05.10.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju iz razloga sadržanih u odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14, 87/18 i 18/20).
Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Nižestepenim odlukama usvojen je tužbeni zahtev primenom odredbi člana 219. i 214. ZOO, jer je tuženi po isteku Ugovora o korišćenju stana zaključenog na određeno vreme do 20.08.2012. godine, nastavio, bez pravnog osnova, da koristi predmetni stan, iako je pozvan da zaključi novi ugovor o zakupu uz obavezu plaćanja zakupnine. Tuženi je i nakon donošenja pravnosnažne presude Osnovnog suda u Kraljevu P 1836/14 od 23.09.2015. godine, kojom je obavezan da se iseli iz stana, nastavio da koristi predmetni stan.
Izneto pravno stanovište nižestepenih sudova u skladu je sa pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda, iskazanim u revizijskim odlukama u istoj činjenično-pravnoj situaciji. Usled navedenog, u konkretnom slučaju nema potrebe za novim tumačenjem prava. Takođe ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, koja je po navedenom pravnom pitanju ujednačena, kao ni potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi sticanja bez osnova podneta je 20.03.2019. godine i preinačena 15.09.2020. godine. Prvostepena presuda doneta je 02.12.2020. godine, drugostepena presuda doneta je 05.10.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 481.898,47 dinara. Na dan preinačenja tužbe 1 evro je, prema srednjem kursu NBS, iznosio 117,5866 dinara, pa vrednost predmeta spora predstavlja dinarsku protivvrednost 4.098,24 evra.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća- sudija
Vesna Subić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
