.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2503/2018
28.02.2019. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Branislava Bosiljkovića, Spomenke Zarić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., koje zastupa Nebojša Božović advokat iz ..., protiv tuženog Operatera distributivnog sistema „VV“ DOO sa sedištem u .., Ogranak VV1 ..., pogon ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž br. 561/17 od 13.11.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 28.02.2019. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje BB iz ..., izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž broj 561/17 od 13.11.2017. godine.
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca AA iz ... izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž broj 561/17 od 13.11.2017. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE revizija tužioca AA iz ..., izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž broj 561/17 od 13.11.2017. godine.
ODBIJA SE zahtev tužilaca za naknadu troškova revizijskog postupka u iznosu od 90.000,00 dinara.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Paraćinu P broj 869/16 od 13.12.2016. godine, prvim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca AA kojim je tražio da se naloži tuženom da mu po osnovu naknade štete za nemogućnost naplate zakupa poslovnog prostora „GG“ u ..., isključenjem električne energije od strane tuženog, krivicom i odgovornošću tuženika, isplati za mesec novembar 2012. godine iznos od 197.120,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 28.11.2012. godine do isplate, bliže određene izrekom prvostepene presude. Drugim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje BB, kojim je tražila da se naloži tuženom da joj na ime naknade materijalne štete povodom bačenih, odnosno neiskorišćenih namirnica: mesa i mesnih prerađevina, zimnice i džemova u periodu od 28.11.2012. godine do 02.07.2013. godine, kada je poslovni objekat u njenom zakupu „GG“ u ... bez osnova bio isključen sa napajanja električnom energijom od strane tuženog isplati iznos od 1.745.750,00 dinara, sa kamatom po zakonu o zateznoj kamati počev od 28.11.2012. godine do isplate. Trećim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se naloži tuženom da joj isplati na ime naknade materijalne štete koju je pretrpela od strane tuženog zbog potpisanih i krivicom tuženog nerealizovanih ugovora o pružanju ugostiteljskih usluga sa fizičkim licima u poslovnom objektu „GG“ u ... u periodu od 28.11.2012. godine do 02.07.2013. godine, zbog isključenja sa napajanja električnom energijom, a u kom periodu je tužilja bila zakupac objekta, u iznosu od 3.027.979,26 dinara. Četvrtim stavom izreke, odbijen je zahtev tužilje kojim je traženo da se obaveže tuženi da joj na ime naknade materijalne štete koju je pretrpela po osnovu naknade zbog povraćaja sredstava po ugovoru o dodeli subvencija za otvaranje radnih mesta od 20.12.2012. godine Nacionalnoj službi za zapošljavanje za period od 28.11.2012. godine do 02.07.2013. godine, kada je poslovni objekat „GG“ u ... bio u zakupu tužilje i isključen bez osnova sa napajanja električne energije od strane tuženog, isplati iznos od 461.586,68 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 28.11.2012. godine do isplate. Petim stavom izreke, odbijen je zahtev tužilje kojim je tražila da se naloži tuženom da joj na ime naknade materijalne štete po osnovu potpisanih i nerealizovanih ugovora o obavljanju estradne delatnosti sa muzičkim grupama DD iz ... „..“ iz ... i orkestrom ĐĐ iz ... za period od 28.11.2012. godine do 02.07.2013. godine kada je poslovni objekat bio isključen bez osnova sa napajanje električne energije od strane tuženog, isplati iznos od 520.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 28.11.2012. godine. Šestim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se naloži tuženom da joj na ime naknade štete zbog izmakle dobiti za izgubljeni prihod od smeštaja i prenoćišta za četiri osobe u poslovnom objektu „GG“ u ..., koji se nalazi u zakupu tužilje i bio bez osnova isključen sa napajanja električnom energijom od strane tuženog, isplati iznos od 3.020.800,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 28.11.2012. godine do isplate. Sedmim stavom izreke, obavezani su tužioci da tuženom naknade troškove parničog postupka u iznosu od 187.356,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž broj 561/17 od 13.11.2017. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i presuda Osnovnog suda u Paraćinu P broj 869/16 od 03.12.2016. godine je potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužiocu su blagovremeno izjavili reviziju pozivajući se na odredbu člana 395. Zakona o parničnom postupku, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Odlučujući o reviziji u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 55/14) u daljem tekstu ZPP, koji se primenjuje na sporni odnos stranaka u smislu člana 506. stav 1. tog Zakona, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija podneta po članu 404. važećeg ZPP, a da je u reviziji omaškom navedeno da se revizija podnosi po članu 395. ranije važećeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 125/04), jer je, iako je tužba podneta 18.03.2009. godine, prvostepena presuda jedanput ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu od 09.08.2016. godine, tako da se dalji postupak mora nastaviti prema odredbama sada važećeg zakona.
Kako zahtevi po tužbi tužioca AA i tužilje BB proizlaze iz raznih osnova, to se vrednost spora određuje za svakog tužioca posebno, pa se i dozvoljenost revizije za svakog tužioca ceni posebno (čl. 30. st.2 ZPP).
Prema vrednosti spora, revizija tužilje je u smislu člana 403. stav 3. ZPP dozvoljena, jer vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa se na reviziju tužilje ne primenjuju odredbe člana 404. ZPP.
Prema činjeničnom stanju utvrđenom u pravnosnažno okončanom postupku koji je prethodio donošenju pobijane presude, tužilac AA je vlasnik objekta „GG“ koji je izdao u zakup tužilji BB. Tužiocu je isključena električna energija na objektu 04.03.2009. godine, ali je po privremenoj meri, rešenjem Opštinskog suda u Paraćinu I broj 301/09 od 04.03.2009. godine objekat ponovo priključen na električnu energiju. Kako bi pravdao privremenu meru, tužilac je podneo tužbu u ovoj parnici radi utvrđenja da mu je u periodu od 17.01.2008. godine do 13.02.2009. godine zbog neispravnosti električnog brojila – vlasništvo tuženog, pogrešno obračunavana električna energija zbog čega su stizali veliki računi i da se tuženi obaveže da njemu i tužilji BB naknadi nastalu štetu. Tužilac je reklamirao nekvalitetnu isporuku električne energije dana 08.01.2008. godine i po njegovoj reklamaciji dana 20.01.2008. godine, tužena je izvršila kontrolu mernog uređaja i konstatovala da je žig na brojilu iz 2008. godine baždaren do kraja 2008. godine, da mu nije istekao rok, a brojilo je skinuto i odneto na baždarenje tek 13.02.2009. godine. Pre zamene brojila, tužilac se obraćao tuženom tražeći veštačenje od strane veštaka elektro struke radi utvrđivanja ispravnosti potrošnje električne energije. Posle zamene brojila, računi za električnu energiju bili su tri puta manji.
U periodu od 18.03.2009. godine do 29.11.2012. godine, tužioci nisu plaćali električnu energiju pa je po nalogu za obustavu broj ... od 28.11.2012. godine, objekat isključen sa mreže sve do 02.07.2013. godine zbog postojanja duga u iznosu od 3.099.388,64 dinara. U toku 2012. godine, radnici tuženog su dolazili da izvrše redovnu kontrolu merne grupe i da zamene postojaća brojila novim, zbog redovnog baždarenja, ali im tužilac nije dozvolio da pristupe mernom mestu zbog usvojene privremene mere. Brojilo je skinuto u junu mesecu 2013. godine zbog izvođenja dokaza veštačenjem u ovom postupku.
Po obavljenom veštačenju utvrđeno je da snabdevanje objekta nije bilo propisanog kvaliteta, jer brojilo koje je veštak zatekao na objektu nije smelo da se upotrebljava kao merni uređaj, jer mu je važnost državnog žiga istekla još krajem 2011. godine, a samo napajanje objekta nije bilo propisanog kvaliteta.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su zahtev tužilje BB odbili kao neosnovan.
Naknada materijalne štete regulisana je odredbama člana 154., 155., 185. i 189. Zakona o obligacionim odnosima – u daljem tekstu ZOO.
Prema odredbama člana 154. ZOO ko drugome prouzrokuje štetu dužan je da je naknadi, osim ako dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Iz ove zakonske formulacije nesumnjivo proizlazi da između štetne radnje i štetne posledice mora da postoji uzročna posledična veza kao uslov odgovornosti za naknadu štete po osnovu krivice.
Stavrna šteta koju tužilja prema nalazu i mišljenju veštaka trpi nastala je u periodu od 29.11.2012. godine do 02.07.2013. godine kada je objekat zbog neplaćanja električne energije bio isključen sa električne mreže pa je tužilja morala znati da ugovore koje je zaključila u ovom vremenskom periodu neće moći ispuniti. Zato za postojanje razloga za nemogućnost ispunjenje ugovora i nastupanje materijalne štete nema krivice tuženog jer je tužilja svojim radnjama u smislu člana 190. ZOO skrivila štetu koju trpi, pa je tužbeni zahtev pravilno odbijen kao neosnovan.
Na osnovu izloženog, a kako u sprovedenom postupku nije počinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a na drugu povredu postupka se revizijom ne ukazuje, Vrhovni kasacioni sud je primenom čl. 414. stav 1. ZPP odbio kao neosnovanu reviziju tužilje BB i doneo odluku kao u izreci presude u prvom stavu.
Odredbom člana 404. stav 1. ZPP propisano je da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koje se ne bi mogle pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava.
Ispitujući dozvoljenost revizije tužioca AA u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate naknade štete podneta je 18.03.2009. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude od 197.120,00 dinara očito ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000,00 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa je Vrhovni kasacioni sud primenom člana 413. u vezi sa članom 410. stav 2. tačka 5. ZKP zaključio da je revizija nedozvoljena i odlučio kao u trećem stavu izreke.
Odluka o troškovima postupka doneta je primenom čl. 165. stav 2. u vezi sa članom 153. ZPP prema postignutom uspehu revidenta u revizijskom postupku.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
