U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužioca „SAVA“ A.D. Šabac, koga zastupa izvršni direktor Aleksandar Jovičić, a čiji je punomoćnik Brana Stojčić, advokat u ..., protiv tuženih Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Valjevu, AA iz ... i BB iz ..., čiji je punomoćnik Saša Sinđelić, advokat u ...., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž 877/19 od 13.03.2019. godine, u sednici veća održanoj 27.05.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž 877/19 od 13.03.2019. godine.

Tuženima se ne dosuđuju troškovi odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Šapcu broj P 222/18 od 19.12.2018. godine je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je tužilac vlasnik nepokretnosti: poslovnog prostora za koji nije utvrđena delatnost upisana u list nepokretnosti broj ..., kao deo broj 1 u prizemlju objekta broj 1, stambeno poslovne zgrade u ..., u ulici ..., na katastarskoj parceli broj .. KO ... i da se obavežu tuženi da ovo priznaju i trpe da tužilac izvrši upis prava svojine u javni registar nepokretnosti i da ova odluka bude osnov za upis prava svojine tužioca kod RGZ, Služba za katastar nepokretnosti, Šabac na predmetnim nepokretnostima. Drugim stavom izreke je odbijen predlog tužioca za određivanje privremene mere kojom bi se zabranilo tuženima da preduzimaju bilo koje radnje kojima se ometa ili onemogućava tužiocu korišćenje poslovnog prostora opisanom u prethodnom stavu. Trećim stavom izreke je odbijen tužbeni zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 166.500,00 dinara. Čevrtim stavom izreke je obavezan tužilac da tuženoj Republici Srbiji isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 22.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke, pa do isplate, a u roku od 15 dana, a preko tog iznosa, pa do traženog iznosa od 37.500,00 dinara zahtev prvotuženog za naknadu parničnih troškova je odbijen kao neosnovan. Petim stavom izreke je obavezan tužilac da drugo i trećetuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 140.650,00 dinara u roku od 15 dana, a preko ovog iznosa do traženih 175.900,00 dinara, zahtev za naknadu troškova je odbijen kao neosnovan.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom broj Gž 877/19 od 13.03.2019. godine, odbio žalbu tužioca i potvrdio presudu Višeg suda u Šapcu u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev i predlog za određivanje privremene mere i u usvajajućem delu odluke o troškovima postupka. Drugim stavom izreke je odbio zahtev tuženih AA i BB za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete od strane drugostepenog suda, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i odluke o troškovima postupka.

Tuženi su dali odgovor na reviziju, a tuženi AA i BB su postavili zahtev za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju i takse.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), pa je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. U reviziji se ne ukazuje na kakve druge povrede parničnog postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je kao kupac zaključio sa Agencijom za privatizaciju sa sedištem u Beogradu, ugovor o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije čiji je predmet 70 % društvenog kapitala subjekta privatizacije Preduzeća za ugostiteljstvo i trgovinu „SAVA“ sa sedištem u Šapcu. Ugovor je overen pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu 30.05.2003. godine. Zaključenju ugovora je prethodilo donošenje Programa privatizacije subjekta privatizacije iz oktobra 2002. godine i dopune iz februara 2003. godine, u kojem je pored ostalih nepokretnosti i najvažnije opreme, naveden i prizemni ugostiteljski objekat „Zdravljak“, površine 70,94 m2 u ulici ... broj .. u ... . Konstatovano je da je pored ostalih nabrojanih nekretnina, „Zdravljak“ u državnoj svojini sa pravom korišćenja DP „SAVA“ Šabac. Rešenjem Agencije za privatizaciju od 02.04.2003. godine je prihvaćen Program privatizacije Preduzeća za ugostiteljstvo i trgovinu „SAVA“ Šabac, a rešenjem od 02.04.2003. godine je verifikovana procena vrednosti osnovnog i ukupnog kapitala. Agencija za privatizaciju je izdala potvrdu 16.10.2008. godine o tome da je kupac platio kupoprodajnu cenu. U listu nepokretnosti broj .. KO ... u A listu – podaci o zemljištu je upisana katastarska parcela ..., ulica ... i to zemljište pod zgradom – objektom površine 0.03.27 ha i ostalo veštački stvorene površine 0.00.48 ha, ukupno 0.03,75 ha. U B listu – podaci o nosiocu prava na zemljištu je upisana Republika Srbija i VV, u listu - vrsta prava, pravo korišćenje, kao oblik svojine je upisana državna svojina sa udelom 1/1. U V listu u koji se upisuju podaci o zgradama i drugim građevinskim objektima i nosiocima prava na njima je upisana stambeno poslovna zgrada, a u drugom delu istog lista upisani su vlasnici posebnih delova i to u prizemlju broj posebnog dela 1 poslovni prostor za koji nije utvrđena delatnost za koji je upisan oblik svojine – državna, a vlasnik Republika Srbija. U G listu u kojem se upisuju podaci o parcelama i ograničenjima za poslovni prostor za koji nije utvrđena delatnost upisano je pravo korišćenja na poslovnom prostoru „Zdravljak“ u stambenoj zgradi u ulici ... broj .., površine 53 m2, na parceli broj .. (novi broj ...), u korist Put „Sava“ Šabac, na osnovu rešenja Opštinskog odbora Šabac od 19.03.1965. godine. Utvrđeno je da je nakon što je sporna nepokretnost nacionalizovana, rešenjem SO Šabac od 19.03.1965. godine, tada postojećoj Organizaciji udruženog rada Put „Sava“ iz Šapca dodeljena na trajno korišćenje bez naknade.

Delimičnim rešenjem Agencije za restituciju, Područna jedinica u Kragujevcu od 05.03.2018. godine je usvojen zahtev i vraćena je imovina zakonskim naslednicima bivšeg vlasnika i utvrđeno je pravo svojine sa udelima od po ½ idealna dela AA i BB na nepokretnoj imovini i to na: poslovnom prostoru površine 53 m2,koji je upisan kao poseban deo broj 1 u prizemlju objekta broj 1, stambeno poslovne zgrade broj 1 u ..., u ulici ..., na katastarskoj parceli .. KO ... kao poslovni prostor za koji nije utvrđena delatnost, upisano u list nepokretnosti broj .. KO ... u državnoj svojini Republike Srbije u obimu 1/1; gradskom građevinskom zemljištu na katastarskoj parceli broj .. KO ... upisanom u list nepokretnosti broj .. KO ... udel koji je u smazmeri sa površinom poslovnog prostora iz tačke 1, alineja A dispozitiva rešenja u odnosu na ukupnu površinu objekta postojećeg na katastrskoj parceli .. KO ..., koje nepokretnosti su oduzete od bivšeg vlasnika, sada pokojnog GG iz ... na osnovu rešenja Komisije za nacionalizaciju pri NOO Šabac od 02.11.1959. godine. Tačkom 3. rešenja je navedeno da će po pravosnažnosti rešenja nadležni organ za upis prava na nepokretnosti izvršiti upis prava svojine na spornoj nepokretnosti u korist zakonskih naslednika bivšeg vlasnika. Ovo rešenje je postalo pravnosnažno s obzirom na to da je rešenjem Ministarstva finansije Republike Srbije u Beogradu, Sektor za imovinsko pravne poslove od 09.05.2018. godine, odbijena kao neosnovana žalba Akcionarskog društva za proizvodnju, ugostiteljstvo i trgovinu „SAVA“ iz Šapca, izjavljena protiv delimičnog rešenja Agencije za restitucije, Područna jedinica Kragujevac od 05.03.2018. godine, a upravni spor podnošenjem tužbe Upravnom sudu u Beogradu nije pokrenut.

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužioca koji je tužbu zasnovao na tvrdnji da je postao vlasnik sporne nepokretnosti zaključenjem ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije subjekta privatizaciji, ukazujući da je sporna nepokretnost navedena i u Programu privatizacije subjekta privatizacije, a na osnovu člana 3. Zakona o privatizaciji.

Vrhovni kasacioni sud ne prihvata pravni stav revidenta. Članom 3. Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“ broj 38/2001 i 18/2003) je propisano da je predmet privatizaciji društveni i državni kapital u preduzećima i drugim pravnim licima.

U konkretnom slučaju predmet prodaje u postupku privatizacije je bila društvena imovina subjekta privatizacije DP „Sava“ Šabac, a sporna nacionalizovana nepokretnost nije bila predmet prodaje. Nacionalizovane nepokretnosti su se nalazile u državnoj svojini, a ne u društvenoj svojini. I u prospektu privatizacije je navedeno da je sporna nepokretnost državna svojina sa pravom korišćenja DP „Sava“ Šabac, te da nije stečena teretnim pravnim poslom, već da je rešenjem Opštine Šabac u toku 1965. godine dodeljena na trajno korišćenje pravnom prethodniku tužioca. Stoga, sporna nepokretnost nije bila predmet prodaje u postupku privatizacije. Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je sporna nacionalizovana imovina bila podobna za restituciju, te da kupovinom kapitala subjekta privatizacije, tužilac nije mogao steći pravo svojine na spornoj imovini. Privatizacijom odnosno kupovinom kapitala subjekta privatizacije nije vršena izmena vlasničkog statusa predmetne nepokretnosti na kojoj je subjekt privatizacije imao samo pravo da je koristi, ali nikada nije imao svojinska ovlašćenja. Prema tome, činjenica da je nacionalizovana nepokretnost bila navedena u prospektu za privatizaciju nije od značaja za drugačiju odluku u ovoj parnici, jer je kao što je to već rečeno i u prospektu bilo navedeno da je ova sporna nepokretnost u državnoj svojini. Tuženima AA i BB je Agencija za restituciju vratila nepokretnost u naturalnom obliku jer je ocenila da nema mesta primeni odredbi člana 18. stav 1. tačka 9. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju koji propisuje izuzetke od vraćanja u naturalnom obliku, u smislu da se ne vraća pravo svojine na nepokretnoj imovini koja je prodata, odnosno stečena u postupku privatizacije kao imovina ili kapital subjekta privatizacije u skladu sa zakonom kojim se uređuje privatizacija. Naime, izuzetka nije moglo biti zato što sporna nepokretnost nije prodata u postupku privatizacije tužioca. Prema tome navodi revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.

Vrhovni kasacioni sud je iz navedenih razloga odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. ZPP.

Tuženima AA i BB se ne dosuđuju troškovi odgovora na reviziju i takse na odgovor, jer ova parnična radnja nije bila nužna (član 154. stav 1. ZPP).

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić