.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 25097/2023
30.05.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Branke Dražić i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladan Mijailović, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., VV i GG, obe iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Slobodan Milutinović, advokat iz ... i tuženih DD iz ... i ĐĐ iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Slavko Nikolić, advokat iz ..., radi utvrđenja i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1675/2022 od 22.03.2023. godine, u sednici održanoj 30.05.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1675/2022 od 22.03.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1675/2022 od 22.03.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Loznici P 921/20 od 05.05.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je po osnovu kupoprodaje stekao pravo susvojine na suvlasničkim udelima tuženih od po 416/1000 susvojinskih udela navedene nepkretnosti – zgrade za metaloprerađivačku industriju – magacin zapaljivog materijala površine 49 m2, koja se nalazi na kat.parc. .. KO Loznica, sa pravom korišćenja pripadajućih 0.50,87 ha, što su tuženi u okviru svojih udela dužni priznati i trpeti. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženima BB, VV i GG solidarno na ime troškova parničnog postupka isplati 108.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok je zahtev tuženih preko dosuđenog do traženog iznosa od 187.500,00 dinara odbijen. Stavom trećim (pogrešno navedeno četvrtim) izreke, obavezan je tužilac da tuženima DD i ĐĐ na ime troškova parničnog postupka isplati 115.962,04 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate dok je zahtev preko dosuđenog do troškovnikom traženog iznosa od 148.218,00 dinara odbijen. Stavom četvrtim (pogrešno navedeno petim) izreke, odbijen je zahtev tužioca da se tuženi solidarno obavežu da mu na ime troškova parničnog postupka isplate 167.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 05.05.2022. godine.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1675/2022 od 22.03.2023. godine, žalba je odbijena i prvostepena presuda potvrđena.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20 i 10/23 – drugi zakon), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog suda uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. ZPP u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Tužilac u reviziji nije pružio dokaze o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Pitanja na koja se ukazuje kao sporna, vezana su za konkretnu činjeničnu podlogu i razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, a osporavanjem zaključka nižestepenih sudova u pogledu isplate kupoprodajne cene i sledom toga osnovanosti zahteva o sticanju bez osnova, zapravo se osporava činjenično stanje i ocena izvedenih dokaza, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP. Zbog toga je odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Iz iznetih razloga, odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi utvrđenja prava svojine podneta je 14.10.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 1.224.817,44 dinara.
Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
