Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u potvrđenom delu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP (,,Službeni glasnik RS“, broj 72/11...10/23) u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23) pa je ocenio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačke 9. i 12. ZPP na koju revident ukazuje nisu razlozi iz kojih se revizija može izjaviti shodno odredbi člana 407. stav 1. istog zakona. Takođe ukazivanje u reviziji da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP zbog čega je činjenično stanje ostalo pogrešno i nepotpuno utvrđeno nije razlog iz kog se revizija može izjaviti shodno odredbi člana 407. stav 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju parnične stranke su zaključile brak ...2015. godine u kom je rođeno dvoje zajedničke maloletne dece, sinovi BB ...2017. godine i GG ...2019. godine. Zbog poremećenih odnosa bračna zajednica je prekinuta zbog čega je delimičnom presudom P2 107/20 od 14.09.2020. godine razveden brak stranaka i zajednička maloletna deca poverena majci, tužilji, na samostalno vršenje roditeljskog prava. U nastavku postupka presudom P2 239/20 od 19.05.2021. godine obavezan je tuženi kao otac da doprinosi izdržavanju maloletnih sinova tako što će za izdržavanje maloletnog VV plaćati 12.000,00 dinara, a maloletnog GG 8.000,00 dinara mesečno.

Nakon prestanka zajednice života svojih roditelja maja 2020. godine maloletna deca su najpre živela sa majkom u porodičnoj kući njenih roditelja u ... da bi aktuelno živeli sa majkom u iznajmljenom stanu za koji zakupnina mesečno iznosi 140 evra tako da je za komunalne troškove stanovanja zajedno sa zakupninom potrebno izdvojiti 32.000,00 dinara mesečno. Majka poseduje 1/2 kuće u ... i auto, ostvaruje mesečnu zaradu u visini od oko 65.000,00 dinara i dodatno zarađuje u proseku oko 5.000,00 dinara obzirom da je sudski tumač za ... jezik.

Oba deteta pohađaju vrtić za koji je mesečno potrebno izdvojiti po 5.000,00 dinara. Na ime hrane mesečno izdvaja oko 20.000,00 dinara za potrebe dece dok na ime odeće i obuće za oba deteta mesečno se izdvaja između 6.000,00 i 7.000,00 dinara. Na ime troškova za vrtić mesečno izdvaja iznos od 3.000,00 dinara a na ime održavanja lične higijene dece mesečno za oba deteta izdvaja se 2.000,00 dinara.

Tuženi od prestanka zajednice života sa tužiljom živi u roditeljskoj kući, zaposlen je kao električar u ..., porodičnoj firmi „DD“, gde ostvaruje mesečnu zaradu u iznosu od 40.000,00 dinara. U vreme pokretanja postupka za razvod braka tuženi je bio vlasnik oko 6 hektara poljoprivrednog zemljišta, a iza smrti oca 2021. godine postao je suvlasnik i zemljišta u ulici ... . Ugovorom o ustupanju prava plodouživanja tužilac je ustanovio pravo doživotnog plodouživanja u korist svoje majke na nepokretnosti koje ima u svom vlasništvu i koja se izdaje u zakup (arendu) za šta se godišnje ostvaruje 3.000 evra. Za kuću u kojoj tuženi i njegova majka žive komunalni troškovi iznose između 53.000,00 i 54.000,00 dinara u zimskom, odnosno 20.000,00 dinara u letnjem periodu. Za njegovu i majčinu ishranu mesečno se potroši oko 30.000,00 dinara.

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica prvostepeni sud je obavezao tuženog da doprinosi izdržavanju maloletnog VV sa iznosom od još 10.000,00 dinara, što ukupno sa obavezom utvrđenom pravnosnažnom presudom P2 230/20 od 19.05.2021. godine iznosi 22.000,00 dinara, a maloletnog GG iznosom od još 10.000,00 dinara, što ukupno sa obavezom utvrđenom pravnosnažnom presudom P2 230/20 od 19.05.2021. godine iznosi 18.000,00 dinara smatrajući da će ovim iznosima u potpunosti biti zadovoljene potrebe dece, a da tuženi ima mogućnosti da ih plaća, s obzirom da je mlad, zdrav, da nema zakonsku obavezu da izdržava druga lica i s obzirom da je nasledio poljoprivredno zemljište od svog oca koje može da obrađuje i ostvaruje dodatne prihode.

Drugostepeni sud je imajući u vidu utvrđene potrebe maloletne dece i minimalnu sumu izdržavanja kao korektivni faktor za utvrđivanje potreba maloletne dece kao i mogućnosti oba poverioca izdržavanja ocenio da će maloletnoj deci izdvajanjem dosuđenih novčanih iznosa od po 15.000,00 dinara biti dostupna sredstva u obimu koji je dovoljan za zadovoljenje njihovih životnih potreba, prilagođeno standardima sredine u kojoj žive, a da pri tom tom egzistencija tuženog neće biti ugrožena i da će deci uz sredstva koja obezbeđuje majka biti obezbeđeni uslov za pravilan razvoj. Zbog čega je primenom odredbi člana 160. st. 2. i 3. Porodičnog zakona preinačio prvostepenu presudu dosuđujući na ime izdržavanja svakom maloletnom detetu po 15.000,00 dinara.

Po oceni Vrhovnog suda, pravno stanovište drugostepenog suda je pravilno.

Naime, pravilno su primenom odredbe člana 160. do 163. Porodičnog zakona utvrđene potrebe maloletnih tužilaca koje su uslovljene njihovim godinama (obojica su predškolskog uzrasta) kao i mogućnosti roditelja kao dužnika izdržavanja koji su uslovljeni njihovim prihodima, mogućnostima za zaposlenje i sticanje zarade u njihovim godinama i radnom sposobnošću.

Imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja i primenjujući na njih kriterijume za određivanje izdržavanja, Vrhovni sud smatra da je pravilan zaključak drugostepenog suda da je tuženi u mogućnosti da, suprotno revizijskim navodima, na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletne dece plaća ukupan iznos od 30.000,00 dinara (po 15.000,00 dinara za svako dete) mesečno koji je minimalan s obzirom na uzrast maloletne dece. Dosuđenim izdržavanjem obezbeđuju se životni i zdravsteni uslovi za pravilan i potpuni razvoj dece, a istovremeno se ne ugrožava egzistencija tuženog kao dužnika izdržavanja naročito imajući u vidu da je dosuđeni iznos izdržavanja ispod zakonskog minimuma.

Imajući u vidu da je odluka o izdržavanju maloletne dece doneta u parnici koja je započeta tužbom za razvod braka koju podnose supružnici i u kojoj sud po službenoj dužnosti odlučuje i o izdržavanju maloletne dece shodno odredbi člana 272. stav 2. Porodičnog zakona to nije osnovan navod revidenta da tužilja kao majka nije aktivno legitimisana već da to mogu biti jedino maloletna deca kao poverioci izdržavanja.

Navodi revizije tuženog da drugostepeni sud nije pravilno utvrdio njegove materijalne mogućnosti nisu osnovani s obzirom da su nižestepeni sudovi pravilno ocenili činjenice o površini zemljišta koje je njegova svojina (oko 3 hektara), da je zajedno sa majkom i sestrom po osnovu nasledstva suvlasnik oko 2 hektara zemljišta, a činjenica da je 2022. godine, u toku ove parnice ustanovio pravo plodouživanja u korist majke, i po oceni Vrhovnog suda, ne oslobađa ga obaveze da doprinosi izdržavanju dece u dosuđenih iznosima posebno imajući u vidu životno i radno doba tužioca koji je u obavezi da angažuje sve mogućnosti i uloži dodatni napor da na sve dozvoljene načine obezbedi sredstva kako za svoje tako i za izdržavanje svoje dece što je njegova zakonska obaveza koje se shodno članu 167. stav 2. Porodičnog zakona ni pod kojim uslovima, ni u kakvoj teškoj materijalnoj životnoj situaciji ne može osloboditi. Ostala sredstva za izdržavanje zajedničke dece obezbediće njihova majka koja je to i do sada činila, a kojoj se u doprinos za izdržavanje uračunava i svakodnevni rad i staranje da se deci obezbede uslovi za pravilan rast i razvoj.

Nisu osnovani ni revizijski navodi tuženog kojima se ukazuje da je previsoko utvrđena potreba maloletne dece imajući u vidu da se radi o deci predškolskog uzrasta koja žive sa majkom u iznajmljenom stanu zbog čega su im troškovi ne samo ishrane i odevanja već i stanovanja veći pa su njihove potrebe pravilno cenjene u skladu sa odredbom člana 160. Porodičnog zakona.

Pravilna je odluka o troškovima postuka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. i 154. ZPP.

Na osnovu izloženog Vrhovni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP, doneo odluku kao u izreci presude.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković