Protiv navedene drugostepene pravnosnažne presude tužilac je podneo dozvoljenu i blagovremenu reviziju, kojom pobija presudu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 396. stav 1. i članom 8. ZPP, zbog prekoračenja tužbenog zahteva od strane drugostepenog suda, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi su podneli odgovor na reviziju tužioca.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011 ... 10/23) i zaključio da revizija nije osnovana.

Pobijana presuda je doneta bez bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju u revizijskom postupku sud pazi po službenoj dužnosti.

Tužilac ističe da je drugostepeni sud iznošenjem ocena o objavljenim informacijama prekoračio tužbeni zahtev tako što je odlučio o drugome, a ne o onome što je tužbom traženo, što predstavlja osnov za izjavljivanje revizije shodno članu 407. stav 1. tačka 5. Zakona o parničnom postupku. Međutim, prema stanju u spisima predmeta i sadržini tužbenog zahteva o kome je odlučeno prvostepenom presudom, koja je potvrđena drugostepenom presudom, ne proizlazi da su sudovi, posebno drugostepeni u donošenju pobijane presude prekoračili tužbeni zahtev. Primena kriterijuma javnog interesa od strane sudova nije uticala na sadržinu tužbenog zahteva o kome je odlučeno. Nema bitne povrede odredaba parničnog postupka u smislu člana 374. stav 1. a u vezi sa članom 396. stav 1. i članom 8. ZPP kako to revident ističe, jer nema pogrešne ocene dokaza, protivne odredbi člana 8. ZPP, koje bi vodile pogrešnom utvrđenju činjenica, kako to ističe revident kada pobija utvrđeno činjenično stanje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi Ringier Serbia DOO Beograd je izdavač medija „Blic“, u štampanom i elektronskom izdanju. U ... 2020. godine, odgovorni urednik štampanog izdanja dnevnog lista „Blic“ bio je BB, a odgovorni urednik online izdanja istog medija bio je VV. Dana ...2020. godine u internet izdanju dnevnog lista „Blic“ www.blic.rs u rubrici „Hronika“ objavljen je tekst sa naslovom „Saznajemo: Poznati stilista uhapšen zbog pedofilije“, gde stoji da je stilista i di džej iz ... AA uhapšen te večeri zbog sumnje da je prethodnih meseci zlostavljao maloletnike koji su dolazili kod njega kao modeli, što saznaje „Blic“ i da su prijavili policiji da ih AA najpre skidao, potom oblačio za fotografisanje i na kraju zlostavljao. Dana ...2020. godine, u štampanom izdanju devnog lista „Blic“ broj .. na naslovnoj strani objavljen je tekst sa naslovom „Saznajemo: AA uhapšen zbog pedofilije“ a objavljena je i fotografija tužioca sa tekstom da je osumnjičen da je seksualno uznemiravao i zlostavljao maloletnike koji su dolazili kod njega da se slikaju, kao modeli. OJT u Novom Sadu je protiv ovog tužioca podneo optužni predlog 27.03.2020. godine, Osnovnom sudu u Novom Sadu, zbog opravdane sumnje da je tužilac učinio krivično delo polnog uznemiravanja iz člana 182a stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ u toku leta 2017. godine, prema maloletnom oštećenom DD. rođ. ...2001. godine, krivično delo prikazivanja, pribavljanja i posedovanja fotografskog materijala, iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju iz člana 185. stav 2. KZ, dana 19.10.2016. godine i 29.08.2017. godine, i dalje prema licima označenim inicijalima i datumima rođenja, sa datumima radnji, i usled postojanja opravdane sumnje da je učinio krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ. Tužilac je za naslov koji je objavljen u štampanom izdanju dnevnog lista „Blic“ od ...2020. godine, a na portalu ...2020. godine, saznao nekoliko dana po objavljivanju teksta dok je bio u pritvoru od ...2020. do 20.11.2020. godine. Dalje je utvrđeno da je tekst od ...2020. godine objavljen na portalu tuženog oko 22,50 časova, pre no što je tužilac uhapšen sledećeg dana ...2020. godine, u vreme kada su mu vršili pretres stana a da nije znao zašto, niti da će ga uhapsiti. Prvostepeni sud je iz iskaza tužioca utvrdio na koji način je tužilac doživeo i kako se osećao povodom objavljivanja spornih tekstova, prihvatajući u potpunosti iskaz tužioca u pogledu okolnosti pod kojima je saznao za objavljivanje tekstova i njihovu sadržinu, kao i u delu kojim opisuje svoja osećanja i raspoloženja nakon objavljivanja spornih tekstova – osećaj povređenosti, poniženosti, neprijatnosti koje je osećao tokom boravka u pritvoru i kasnije, prilikom izlaska na ulicu i boravka u javnosti, pri čemu je imao u vidu da se radi o subjektivnim doživljajima i subjektivnom viđenju tužioca. Po oceni prvostepenog suda tužilac jeste javna ličnost, kod činjenice da je sam naveo da je duže od 20 godina radio kao stilista, modni dizajner, di džej, fotograf i da je široj javnosti poznat kao DJ ĐĐ, da je osnivač jedinstvenog modnog bloga pod nazivom „EE“, da je radio kao muzički urednik na pojedinim radio stanicama i da je pre nego što je uhapšen radio kao voditelj na ŽŽ i da je bio urednik emisije „ZZ“. Dakle, prvostepeni sud je zaključio da je tužilac poznat široj javnosti. Dalje, prvostepeni sud je zaključio da spornim tekstovima od ... i ...01.2020. godine, objavljenim u štampanom i elektronskom izdanju „Blica“, nije povređena pretpostavka nevinosti tužioca, niti narušena ravnoteža između prava ličnosti na poštovanje dostojanstva i prava na privatnost, i opravdanog interesa javnosti da bude blagovremeno, istinito i potpuno obaveštena o pojavama, događajima i ličnostima o kojima javnost ima opravdan interes da zna, jer je u konkretnom slučaju prevagnuo interes javnosti. Ceneći okolnosti konkretnog slučaja prvostepeni sud je našao da su sporni tekstovi pisani i objavljeni prevashodno radi obaveštavanja javnosti o postojanju sumnje da su učinjena krivična dela sa najvećim stepenom društvene opasnosti, jer su izvršena nad maloletnim licima, pri čemu je tužilac označen ne kao izvršilac, već lice koje je uhapšeno zbog sumnje da je učinilo krivično delo i koristio se termin „osumnjičen“, dok termin „uhapšen“ ne znači da je osuđen. Dakle, prema zaključku prvostepenog suda sporni tekstovi objavljeni su u interesu javnosti, radi obaveštavanja o ličnostima o kojima javnost ima opravdan interes da zna, koje informacije doprinose raspravi od opšteg interesa, zbog postojanja sumnje da je izvršeno krivično delo protiv polnih sloboda a da su oštećena maloletna lica koja treba zaštiti od polnog uznemiravanja, pri čemu nije povređena pretpostavka nevinosti iz člana 73. Zakona o javnom informisanju. Prvostepeni sud je izričito utvrdio da se ne radi o netačnim informacijama. Objavljene informacije mogle su da povrede prava ličnosti tužioca, ali je prevagnuo javni interes da se objave u javnosti uz tužiočevu fotografiju, iako je time postao prepoznatljiv. Međutim, kao javna ličnost tužilac je morao da trpi veću kritiku i osudu javnosti zbog neprihvatljivog ponašanja, u smislu odredba člana 8. Zakona o javnom informisanju. Sporni tekstovi nisu sadržavali netačne informacije da je tužilac uhapšen jer mu je određen pritvor zbog sumnje o izvršenju krivičnog dela prema maloletnicima, a objavljeni tekstovi ne sadrže uvredljive tvrdnje o tužiocu, već tačnu informaciju da je uhapšen i podatke o delima koja su mu stavljena na teret. Nije od značaja okolnost da je tekst objavljen u trenutku kada je vršen pretres stana tužioca, odnosno dok još nije pritvoren. Konačno, tužilac je osuđen za polno uznemiravanje i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju i dalje se nalazi na izdržavanju kazne. Nije osuđen za iskorišćavanje deteta, odnosno lica ispod 14 godina života u smislu odredbe člana 112. stav 8. KZ.

Drugostepeni sud je prihvatio zaključak prvostepenog suda na osnovu utvrđenih činjenica, da je tužilac javna ličnost koji je u svom poslu dizajnera i modnog stiliste kontaktirao sa maloletnim licima radi fotografisanja, koju okolnost je iskoristio i izvršio krivično delo protiv polnih sloboda maloletnika, dok u tekstovima ne piše da je izvršio krivično delo pedofilije, već da je uhapšen zbog tog krivičnog dela i zbog sumnje da je prethodnih meseci zlostavljao maloletnike koji su dolazili kod njega kao modeli. Nije utvrđeno da je pisanje novinara tuženih prejudiciralo ishod krivičnog postupka i povredilo tužiočevo osnovno pravo na pretpostavku nevinosti. I drugostepeni sud, kao i prvostepeni, smatra da se mlađi maloletnici, lica između 14 i 16 godina ne smatraju decom u smislu odredba KZ, ali predstavljaju kategoriju posebno zaštićenih lica. Stoga ne smatraju da je javnost, zbog paušalnog naslova da je tužilac uhapšen zbog pedofilije posebno oštećena netačnošću informacije, u situaciji kada jesu polno uznemiravana lica između 14 i 16 godina života. Takođe ne smatraju sudovi bitnom okolnost da je tekst u elektronskom izdanju objavljen zapravo pre nego što je tužilac uhapšen, jer se u to vreme vršio pretres njegovog stana koji jeste okončan hapšenjem, pritvorom i procesuiranjem tužioca, koji je na kraju osuđen.

Kod tako utvrđenih činjenica i zaključaka sudova, odbijeni su tužbeni zahtevi tužioca u odnosu na sve tužene.

Tužilac u reviziji osporava pravilnost presuđenja. Ističe navod koji ne stoji prema sadržini razloga pobijane presude, da su nižestepeni sudovi utvrdili da su objavljene informacije netačne. Upravo suprotno, prvostepeni sud je utvrdio, a drugostepeni sud je prihvatio za pravilno utvrđeno, da se u konkretnom slučaju ne radi o netačnim informacijama. Tužilac tužbene zahteve upravo zasniva na postavci da su objavljene neistinite informacije od strane tuženih. Međutim, u postupku nije dokazano drugačije od onoga što je u spornim tekstovima objavljeno, i o tome su nižestepeni sudovi dali razloge koje prihvati i na njih upućuje Vrhovni sud. Netačnosti na kojima revident istrajava u reviziji odnose se po shvatanju tužioca na okolnost da je sporni tekst u elektronskom izdanju medija „Blic“ objavljen u vreme pretresa stana tužioca, u trenutku kada se još nije desilo hapšenje tužioca. Međutim, ovaj sud ocenjuje da su pravilni razlozi nižestepenih sudova, da je zanemarljiva sa aspekta istinitosti informacije okolnost da je tekst u elektronskom izdanju, koji je sadržao informaciju da je stilista i di džej iz ... AA uhapšen te večeri zbog sumnje da je prethodnih meseci zlostavljao maloletnike koji su dolazili kod njega kao modeli, objavljen u trenutku pretresa njegovog stana, jer nakon toga tužilac jeste bio uhapšen. Nadalje, revident ističe da se sud ne bavi time da je osuda u krivičnom postupku posledica ogromnog pritiska medija i izostavlja da kaže da je u pitanju bio samo jedan maloletnik, a svi ostali su bili punoletni. Ovi navodi revizije nisu utemeljeni u utvrđenom činjeničnom stanju.

Revizijski sud ocenjuje da se navodima revizije ne dokazuje da su objavljene neistinite informacije, a ceneći utvrđenu sadržinu tekstova, i to pre svega da je u njima naznačeno da je tužilac osumnjičen, a ne i osuđen. Zaključak je da prema sadržini utvrđenog činjeničnog stanja ne proizilazi da se tužbeni zahtevi osnovano zasnivaju na postavci da su neistinite informacije koje su tuženi objavili.

Polazeći od toga, sve ostale tvrdnje revidenta i osnovi na kojima temelji tužbene zahteve, ne stoje. Upravo polazeći od toga da nije dokazano da su objavljene neistinite informacije za tužioca, nema mesta analizi na kojoj istrajava revident da su objavljenim neistinitim informacijama tuženi u javnosti stvorili utisak da je tužilac pedofil, da je kriv pre nego što je postupak protiv njega uopšte pokrenut, niti da su, kao netačne, informacije mogle da povrede prava ličnosti tužioca, kao i da je tužiocu povređena pretpostavka nevinosti. Osim što nisu objavljene neistinite informacije, na čemu se zasnivaju tužbeni zahtevi, ne stoji ni tvrdnja tužioca da je izveštavanje tuženih imalo uticaja na krivični postupak protiv tužioca. Takvo ubeđenje tužioca nije zasnovano na konkretno utvrđenim činjenicama, niti se takav zaključak može izvesti iz konkretnih okolnosti. Prema celom tekstu, objavljenom u internet izdanju i tekstu u štampanom izdanju lista „Blic“ ne proizilazi zaključak da je njegovom sadržinom povređena pretpostavklja nevinosti tužioca, pre donošenja pravnosnažne presude. Posebno nisu utemeljene tvrdnje da je celokupno obrazloženje drugostepene i prvostepene presude zajedno sa objavljenim tekstom rezultat stereotipa koji izjednačavaju pedofiliju sa istopolnom seksualnom orjentacijom, jer tako nešto nema utemeljenja ni u jednom razlogu pravnosnažne presude. Ne stoji ni ocena revidenta da su tuženi otišli dalje od pukog saopštavanja informacija i u javnosti stvorili utisak da je tužilac kriv pre nego što je postupak protiv njega uopšte pokrenut. Tako nešto ne proizilazi iz spornih tekstova. Nižestepeni sudovi nisu u razlozima presuda zastupali suprotno od postavki na kojima insistira revident, odnosno da je zaštićeno pravo na zaštitu pretpostavke nevinosti, te da se odredbama zakona sprečava prevremeno proglašenje krivice od strane bilo koga, uključujući i medije. Ocena je i ovoga suda, kao i nižestepenih, da objavljene informacije za koje nije utvrđeno da su neistinite, načinom na koji su objavljene nisu prejudicirale ocenu činjenica od strane nadležnih sudova u krivičnom postupku, nisu stvorile utisak u javnosti da je tužilac kriv za krivično delo, već su tekstovi usmereni na izveštavanje javnosti o postojanju sumnje da su učinjena krivična dela sa najvećim stepenom društvene opasnosti.

Odredbom člana 73. Zakona o javnom informisanju i medijama („Službeni glasnik RS“ br. 83/14, 58/15 i 12/16 – autentično tumačenje) koji je bio na snazi u vreme objavljivanja spornih tekstova, propisano je u cilju zaštite ljudskog dostojanstva, kao i nezavisnosti, ugleda i nepristrasnosti suda ili drugog nadležnog organa, da se niko u mediju ne sme označiti učiniocem kažnjivog dela, odnosno oglasiti krivim ili odgovornim pre pravnosnažnosti odluke suda. U konkretnom slučaju, prema sadržini tekstova ne proizlazi da je prekršena pretpostavka nevinosti tužioca od strane tuženih, da je tužilac označen za učinioca, ili oglaašen krivim ili odgovornim za činjenje krivičnog dela. Takođe, iz utvrđenog činjeničnog stanja, kao i prema sadržini informacija, ne proizlazi da je njihovim iznošenjem prejudiciran ishod postupka u kome je utvrđivana odgovornost tužioca, niti da je uticano na pravičnost tog postupka. Dalje, članom 82. Zakona o javnom informisanju i medijima, informacija iz privatnog života, odnosno lični zapis može se izuzetno objaviti bez pristanka lica čijeg se privatnog života informacija tiče ako se pri objavljivanju može zaključiti koje je to lice, u smislu člana 80. stav 1., ako u konkretnom slučaju interes javnosti da se upozna sa informacijom, odnosno zapisom preteže u odnosu na interes da se spreči objavljivanje. U konkretnom slučaju nižestepeni sudovi su pravilno ocenili prema konkretnim okolnostima da interes javnosti preteže u odnosu na interes da se spreči objavljivanje fotografije tužioca odnosno ličnog zapisa tužiočevog lica, u tome što je tužilac svojim ponašanjem dao povoda objavljivanju informacije, tim pre što je bio javna ličnost, saglasno odredbi člana 82. stav 2. tačka 3. Zakona o javnom informisanju i medijima.

Sve napred izneto, a pre svega s obzirom na utvrđenje da objavljene informacije nisu bile neistinite, niti netačne kako je napred izneto, a da se tužbeni zahtevi zasnivaju i sadrže u sebi tvrdnju da su objavljene neistinite informacije, vodi zaključku da tužbeni zahtevi nisu osnovani. Kod takvog stanja stvari revizija je neosnovana.

Prema iznetom je Vrhovni sud odlučio kao u izreci po odredbi člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Odbijeni su zahtevi za naknadu troškova postupka po reviziji, tužioca jer nije uspeo sa revizijom, a tuženih jer troškovi odgovora na reviziju nisu bili potrebni za odlučivanje o reviziji, primenom odredaba člana 153. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković