Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Vesna Pavlović, advokat iz ..., protiv tuženih VV iz ..., čiji je punomoćnik Goran Atanasković, advokat iz ..., i GG iz ..., čiji je punomoćnik Sretenka Bulić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5502/21 od 23.01.2023. godine, u sednici održanoj 06.03.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5502/21 od 23.01.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 1886/18 od 10.09.2020. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi delimična ništavost ugovora o kupoporodaji od 19.04.2001. godine, zaključenog između drugotužene kao prodavca i prvotuženog kao kupca, koji je overen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu pod brojem Ov 5445/01 u delu koji se odnosi na suvlasnički udeo koji pripada pokojnoj DD koja je vlasnik ½ idealnih delova stana u ulici ... br. .. na IV spratu zgrade i to stanu broj .. upisanog u zemljišnim knjigama katastarska parcela br. .. KZUL .. KO ..., ZKT II, površine 43 m2, čiji je udeo utvrđen pravnosnažnom i izrvšnom presudom Trećeg oštinskog suda u Beogradu P 2412/99. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se utvrdi da su suvlasnici po ¼ idealnog dela na stanu opisanom u prethodnom stavu izreke i da se mogu upisati sa suvlasničkim udelom u katastar nepokretnosti i druge javne knjige, što je prvotuženi dužan priznati i trpeti. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev da se obaveže prvotuženi da tužiocima omogući ulaz u predmetni stan, odnosno da im preda ključeve stana koji im pripada kao suvlasnicima. Stavovima četvrtim i petim izreke, obavezani su tužioci da solidarno naknade troškove parničnog postupka i to prvotuženom u iznosu od 265.000,00 dinara i drugotuženoj u iznosu od 243.000,00 dinara, oba iznosa sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5502/21 od 23.01.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom, trećem, u delu stava četvrtog i petog izreke kojim su obavezani tužioci da tuženim naknade troškove postupka u dosuđenim iznosima. Stavovima drugim i trećim izreke, preinačena su rešenja o troškovima postupka iz stavova četvrtog i petog izreke u delu odluke kamate tako što su obavezani tužioci da tuženima na dosuđene troškove postupka solidarno isplate i zakonsku zateznu kamatu počev od dana izršnosti presude od isplate, dok je odbije zahtev tuženih za kamatu na troškove za period od dana presuđenja do dana izvršnosti. Stavovima četvrtim i petim izreke, obavezani su tužioci da tuženima solidarno naknade troškove drugostepenog postupka u iznosima od po 24.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate. Stavom šestim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Prvotuženi je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18, 8/20 i 10/23), Vrhovni sud je našao da revizija tužilaca nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Tužba radi utvrđenja delimične ništavosti ugovora o kupoprodaji i prava susvojine podneta je 25.07.2013. godine i označena je vrednost predmeta spora od 40.000 evra, koju je prihvatio prvostepeni sud. Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu gde predmet tužbenog zahtev nije novčani iznos, a u tužbi ja naveden iznos od 40.000 evra kao vrednost spora, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužilaca nedozvoljena jer na osnovu citiranog člana 403. stav 3. ZPP vrednost predmeta spora pobijanog dela mora biti veća od 40.000 evra da bi revizija bila dozvoljena. Dakle, taj iznos je još uvek ispod novčanog cenzusa za dozvoljenost revizije.

Takođe, u konkretnom slučaju dozvoljenost revizije se ne ceni ni prema članu 403. stav 2. tačke 2. i 3. ZPP jer je drugostepeni sud, nakon otvorene rasprave, odbio žalbu tužilaca i potvrdio prvostepenu presudu (osim u delu dospelosti zatezne kamate na dosuđene troškove postupka što je sporedno potraživanje stranaka)

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić