.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 25123/2023
25.12.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Nadežde Vidić, Gordane Komnenić, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB, VV i GG, svih iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Srđan Aleksić, advokat iz ..., protiv tužene Opština Žitorađa, koju zastupa Opštinski javni pravobranilac, radi zauzeća i naknade, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 1101/23 od 13.07.2023. godine, u sednici održanoj 25.12.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 1101/23 od 13.07.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 1101/23 od 13.07.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 321/20 od 24.03.2023. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocima VV i GG na ime faktičkog zauzeća k.p. .../... KO ..., usled izgradnje asfaltnog puta u površini od 100,95 m2 solidarno isplati 55.522,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, dok je u preostalom delu do traženih 184.496,00 dinara i u delu koji se odnosi na zateznu kamatu od 17.06.2021. godine, kao dana veštačenja, do presuđenja, tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu AA na ime faktičkog zauzeća k.p. .../... KO ... usled izgradnje asfaltnog puta u površini od 101,29 m2, srazmerno suvlasničkom udelu od 5/10 isplati 27.854,75 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, dok je u preostalom delu do traženih 92.558,50 dinara i u delu koji se odnosi na zateznu kamatu od 17.06.2021. godine kao dana veštačenja do presuđenja tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji BB na ime faktičkog zauzeća k.p. .../... KO ... usled izgranje asfaltnog puta u površini od 101,29 m2 srazmerno suvlasničkom udelu od 4/10 isplati 22.283,80 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, dok je u preostalom delu do traženih 74.046,80 dinara i u delu koji se odnosi na zateznu kamatu od 17.06.2021. godine, kao dana veštačenja, do dana presuđenja tužbeni zahtev tužilje odbijen kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužilji VV na ime faktičkog zauzeća k.p. .../... KO ... usled izgradnje asfaltnog puta u površini od 101,29 m2 srazmerno suvlasničkom udelu od 1/10 isplati 5.570,95 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, dok je u preostalom delu do traženih 18.511,70 dinara i u delu koji se odnosi na zateznu kamatu od 17.06.2021. godine, kao dana veštačenja, do dana presuđenja tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Stavom petim izreke, obavezana je tužena da tužiocima solidarno naknadi troškove parničnog postupka od 364.525,00 dinara sa zakonskom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Višeg suda u Prokuplju Gž 1101/23 od 13.07.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u odbijajućem delu tužioci su izjavili blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložili odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj radi ujednačavanja sudske prakse, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Predmet tražene pravne zaštite je obavezivanje tužene na isplatu tužiocima novčane naknade zbog izvršene faktičke eksproprijacije zemljišta, a nižestepenim presudama je odlučeno delimičnim odbijanjem tužbenog zahteva. Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta iz člana 404. stav 1 ZPP, jer u ovom slučaju ne postoji potreba za novim tumačenjem prava niti potreba ujednačavanja sudske prakse, uzimajući u obzir sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva. Odluke nižestepenih sudova zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava relevantnog za presuđenje ove pravne stvari, a sporno pravno pitanje, pitanje visine pripadajuće naknade za ekspropisane nepokretnosti, razrešeno nižestepenim presudama, nije od opšteg interesa, jer je vezano za činjenično stanje konkretnog slučaja. Takođe, bitna povreda odredaba parničnog postupka kao i utvrđeno činjenično stanje, koje se navodima revizije osporava, nisu razlog za izjavljivanje posebne revizije.
Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija nedozvoljena.
Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, jer je tako propisano članom 479. stav 6. istog zakona.
Tužba radi isplate naknade podneta je 18.03.2020. godine. Vrednost predmeta spora u odnosu na tužioca AA je 92.558,50 dinara, u odnosu na tužilju BB 74.046,80 dinara, u odnosu na tužilju VV 203.007,70 dinara i u odnosu na tužioca GG 184.496,00 dinara.
Pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti, jer vrednost predmeta spora u odnosu na svakog od tužilaca ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, iz čega sledi da revizija nije dozvoljena, na osnovu člana 479. stav 6. ZPP.
Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
