.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2522/2019
15.05.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Tatjane Stefanović Matković, Branka Stanića i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužilje-protivtužene AA iz …, čiji je punomoćnik Blagoje Stojanović, advokat u …, protiv tužene- protivtužilje Republike Srbije, Ministarstva odbrane, Sektora za materijalne resurse, Vojnograđevinskog centra Beograd, čiji je zastupnik Vojno pravobranilaštvo Beograd, radi utvrđenja i iseljenja, odlučujući o reviziji tužene- protivtužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3393/18 od 30.05.2018. godine, u sednici veća održanoj 15.05.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene-protivtužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3393/18 od 30.05.2018. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene-protivtužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3393/18 od 30.05.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 4314/16 od 13.11.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da tužilja-protivtužena (u daljem tekstu: tužilja) u odnosu na tuženu-protivtužilju (u daljem tekstu: tuženu) ima pravo zakupa stana broj .. u ulici … broj .. na …, po osnovu braka sa pok. BB i zajednice života sa njegovom pok. majkom VV, nosiocem prava zakupa na predmetnom stanu; stavom drugim izreke odbijen je protivtužbeni zahtev da se obaveže tužilja da se iseli iz stana broj .. u ulici ... broj .. na ... i da stan ispražnjen od lica i stvari preda tuženoj; stavom trećim izreke obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 171.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3393/18 od 30.05.2018. godine odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. ZPP.
Tužilja je blagovremeno izjavila odgovor na reviziju.
Članom 404. stavom 1. ZPP ("Službeni glasnik RS", br. 72/11...18/20) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a stavom 2. da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Postupajući prema citiranoj zakonskoj odredbi Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio odlučivanje o posebnoj reviziji jer u konkretnom slučaju nema potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ni pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti ima potrebe za ujednačavanjem sudske prakse i za novim tumačenjem prava. O pravu tužilje nižestepeni sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o zahtevima sa sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom.
Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stava 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stava 2. tačke 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stavom 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi utvrđenja prava zakupa u ovoj parnici podneta je 03.10.2016. godine, a protivtužba radi iseljenja 02.12.2016. godine. Pobijana drugostepena presuda doneta je 30.05.2018. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 12.500,00 dinara. Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kojem vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000,00 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
