Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u obavezujućem delu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi sa članom 403. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23) i 205. Porodičnog zakona (“Službeni glasnik RS”, br. 18/2005...6/15), Vrhovni sud je ocenio da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 7. i 8. istog zakona, na koju se sadržinom revizije ukazuje. Drugostepeni sud je odlučio o žalbi tako što je prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom i za donetu odluku izneo pravne razloge u odnosu na koje revizija nije osnovana. Revizijom se ukazuje i na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, zbog koje se revizija, u skladu sa članom 407. stav 1. tačka 1-3. ZPP, ne može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 1829/15 od 20.01.2016. godine, razveden je brak između VV i GG, roditelja ovde maloletnih tužilaca. Mal. AA i mal. BB povereni su na samostalno vršenje roditeljskog prava majci VV, a otac je obavezan da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje maloletne dece plaća mesečno iznos od po 10.000,00 dinara. Način održavanja ličnih odnosa između oca i maloletne dece, kao i visina doprinosa koji otac treba da plaća za izdržavanje dece određeni su u skladu sa zahtevom oca, ovde tuženog, kojem se majka dece nije protivila. U međuvremenu prilike su se promenile. Mal. AA rođen 2009. godine učenik je sedmog razreda, a mal. BB rođena 2011. godine učenica je petog razreda. Utvrđeno je da potrebe maloletnih tužilaca na mesečnom nivou iznose po 80.000,00 dinara. Majka maloletnih tužilaca rođena je 1977. godine i zaposlena je u „DD“ ... sa mesečnom zaradom u iznosu od 42.000,00 dinara. Pored ovog posla, ona radi i honorarno i takvim radom mesečno ostvari u proseku oko 350-500 evra. Sa decom živi u zajedničkom domaćinstvu, u stanu koji je u vlasništvu njenog oca, površine 100 m2. Utvrđeno je kolike troškove stanovanja i domaćinstva ona snosi. Poseduje tri stana u ... koje izdaje u zakup i od zakupnine mesečno ostvaruje prihode od ukupno 1.100 evra. U izdržavanju dece pomaže joj otac, koji je inostrani penzioner, kao i rođeni brat, koji je u radnom odnosu i poseduje dva stana koje izdaje u zakup.

Tuženi je rođen 1974. godine. Nezaposlen je i nalazi se na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje od decembra 2021. godine. Nakon razvoda braka sa majkom maloletnih tužilaca, tuženi je zasnovao vanbračnu zajednicu iz koje ima još jedno dete starosti 5 godina. Tuženi je u proteklom periodu činio raspolaganja od kojih je ostvario značajna sredstva. Ugovorom od 29.06.2020. godine preneo je 10% udela privrednog društva „... COO“ doo Beograd na treće lice kao sticaoca uz naknadu od 53.100.000,00 dinara. Ugovorom od 23.12.2021. godine prodao je gradsko građevinsko zemljište u ... za iznos od 250.000 evra. Poslovni prostor u ... prodao je za iznos od 65.000 evra. Tuženi ima potraživanje prema „ĐĐ“ doo Novi Sad u iznosu od 20.980.000,00 dinara. Deo sredstava koje je ostvario prodajom imovine i prava, tuženi je utrošio na likvidnost firme „ĐĐ“ doo Novi Sad, koja je bila u njegovom vlasništvu, a iz koje je kao član brisan dana 07.12.2021. godine, a deo sredstava uložio u izgradnju kuće u ..., površine 240 m2, koja ima 7 soba, 5 kupatila, džakuzi, saunu, solarne panele, 3 dečje sobe i u potpunosti je opremljena. Tuženi je vlasnik tri stana u ..., od kojih jedan izdaje u zakup za 550 evra mesečno, drugi renovira radi izdavanja u zakup, a u trećem stanu žive njegovi roditelji. U zakup izdaje i automobil za iznos od 5.000,00 dinara mesečno. Mesečni račun za struju za kuću u kojoj živi mesečno iznosi 120 evra, za hranu troši oko 40.000,00 do 50.000,00 dinara za celu porodicu, za obuću i odeću oko 200 evra mesečno. Zdrav je i nema zakonsku obavezu izdržavanja drugih lica osim dece. Njegova vanbračna supruga je vlasnik Agencije za ... „EE Novi Sad“ i u proseku mesečno zarađuje oko 15.000,00 - 20.000,00 dinara.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je pobijanom presudom odlučeno o povećanju visine izdržavanja, primenom člana 164. Porodičnog zakona, jer su se okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka promenile. Tuženi je obavezan da na ime dela doprinosa za izdržavanje mal. AA plaća mesečni iznos od 40.000,00 dinara i za mal. BB mesečni iznos od 40.000,00 dinara, počev od 15.12.2021. godine pa ubuduće. Kod određivanja visine izdržavanja, sud je u vidu imao povećane potrebe dece, s jedne strane, i stvarne mogućnosti tuženog, s druge strane, kao i nivo životnog standarda tuženog, sve u smislu člana 160. i 162. Porodičnog zakona.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je stanovište drugostepenog suda da su se u konkretnom slučaju promenile okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka o izdražavanju iz 2016. godine i stekli uslovi za promenu visine izdržavanja primenom člana 164. Porodičnog zakona, i to za povećanja visine obaveze izdržavanja od strane tuženog, za koju odluku su dati dovoljni razlozi koje, kao pravilne i na zakonu zasnovane, prihvata i ovaj sud.

Odredbom člana 164. Porodičnog zakona, propisano je da se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka. Porodični zakon je ustanovio kriterijume kojima se sud rukovodi u postupku određivanja izdržavanja (član 160), propisivanjem da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja (stav 1), pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja, koju sumu kao nadoknadu za hranjenike odnosno za lica na porodičnom smeštaju, periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu, u skladu sa zakonom (stav 4), s tim da zakon upućuje kako se cene mogućnosti dužnika izdržavanja kao mogućnosti koje zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanja zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3). Prema podacima Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, minimalna suma izdržavanja za januar 2023. godine iznosi 40.846,00 dinara. Mal. tužioci ostvaruju pravo na veći iznos sredstava za izdržavanje prema obimu svojih potreba, prihodovnim i imovinskim potencijalima roditelja i standardu života tuženog kao dužnika izdržavanja. Članom 163. ovog zakona propisano je da ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja.

Odlučujući o visini doprinosa tuženog za izdržavanje mal. dece, po nalaženju Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je zaključio da je tuženi u obavezi i mogućnosti da doprinosi izdržavanju mal. AA i mal. BB iznosom od po 40.000,00 dinara mesečno. Visinom ove obaveze neće biti ugrožena njegova egzistencija.

Neosnovano se revizijom tuženog ukazuje da drugostepeni sud nije vodio računa o materijalnom stanju oba roditelja, te nije cenio okolnost da je majka tužilaca zaposlena i da ostvaruje prihode od davanja u zakup dva stana u ... . Ovo zbog toga što je navedene činjenice drugostepeni sud pri donošenju odluke imao u vidu, kao i činjenice o imovini kojom raspolaže tuženi kao dužnik izdržavanja. Taj sud je pravilno odredio visinu doprinosa tuženog za izdržavanje mal. tužilaca, ceneći da su se potrebe dece povećale u odnosu na prethodni period i da tuženi bez opasnosti po svoju i egzistenciju lica koja je po zakonu dužan da izdržava, može da izdvaja ukupno 80.000,00 dinara mesečno za izdržavanje mal. tužilaca. Preostala sredstva za izdržavanje mal. tužilaca obezbediće zakonska zastupnica koja se brine o njima, kako potrebnim novčanim iznosom, tako i doprinosom u vidu rada i staranja, koji i inače svakodnevno ulaže u negu i podizanje mal. dece, jer je obaveza roditelja da izdržava svoje maloletno dete, zajednička obaveza oba roditelja, nezavisno od toga kome je povereno vršenje roditeljskog prava.

Nasuprot revizijskom osporavanju, drugostepeni sud je uzeo su u obzir sve bitne činjenice od značaja za odluku o promeni visine izdržavanje i njenoj visini, sve u skladu sa odredbama članova 160. i 164. Porodičnog zakona, naročito činjenice o potrebama mal. dece, zdravstvenom stanju, ličnim potrebama i imovinskim prilikama tuženog, kao i imovinskim prilikama zakonskog zastupnika mal. dece. Kako je tuženi u periodu nakon prestanka bračne zajednice sa majkom maloletnih tužilaca prenosom svog udela u privrednom društvu na treće lice, prodajom gradskog građevinskog zemljišta i poslovnog prostora ostvario milionske prihode, od kojih je samo deo uložio na završetak izgradnje i opremanje porodične kuće, čija površina i struktura, posedovanje saune i solarnih panela jasno ukazuju na visok nivo životnog standarda tuženog, to su neosnovani revizijski navodi tuženog da su navodi drugostepenog suda o njegovom visokom standardu života samo paušalni. Pored navedenog, činjenica da tuženi živi u navedenoj kući i pored visokih mesečnih troškova održavanja i stanovanja u njoj, iako je vlasnik dva manja stana u ..., ukazuje na to da se mesečni prihodi tuženog ne zasnivaju samo na zakupnini koju ostvaruje i naknadi koju prima od Nacionalne službe za zapošljavanje. Kod iznetog stanja stvari, neosnovani su revizijski navodi tuženog da je odlukom drugostepenog suda o visini doprinosa za izdržavanje mal. tužilaca ugrožena njegova egzistencija i da prilikom određivanja visine izdržavanja sud nije vodio računa o njegovim primanjima i ličnim potrebama. Sledom navedenog, vodeći se pravom deteta da uživa životni standard kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja, pravilno je drugostepeni sud zaključio da će maloletnim tužiocima iznosi dosuđeni na ime izdržavanja od strane oca, zajedno sa doprinosom majke, omogućiti upravo uslove i standard života kakav tuženi ima. Kod utvrđenog da je tuženi zdrav i radno sposoban, da živi u svojoj kući sa partnerkom sa kojom deli troškove života i sa kojom zajedno izdržava svoje najmlađe dete koje sa njima živi, da je od raspolaganja drugom imovinom i imovinskim pravima ostvario značajna novčana sredstva, da i nadalje ostvaruje prihode od druge svoje imovine, pravilnost ocene drugostepenog suda o mogućnostima tuženog kao dužnika izdržavanja u pitanje nije dovedena.

Tuženi je kao roditelj dužan da angažuje sve svoje mogućnosti u skladu sa zakonom kako bi uredno izvršavao svoju zakonsku obavezu izdržavanja. Obaveza izdržavanja maloletne dece je prioritetna. Njoj ne mogu biti podređene druge potrebe i htenja roditelja dužnika izdržavanja.

Ovaj sud je prilikom donošenja odluke imao u vidu i ostale navode revizije, ali je ocenio da su neosnovani, jer suštinski predstavljaju ponavljanje navoda koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, a ove navode je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge, koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Iz napred iznetih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Kako sastav odgovora na reviziju nije trošak koji je neophodan za vođenje parničnog postupka, to je odbijen zahtev tužilaca za naknadu troškova revizijskog postupka, o čemu je odlučeno u stavu drugom izreke presude, u skladu sa članom 165. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić