.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 25235/2023
18.10.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Mirjane Andrijašević i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužilje AA iz sela ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Srđan Dimitrijević, advokat iz ..., protiv tužene JKP ''Mediana'' Niš, koju zastupa Miloš Stevanović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 1512/21 od 30.05.2023. godine, u sednici održanoj 18.10.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 1512/21 od 30.05.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 1512/21 od 30.05.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P 1036/20 od 28.01.2021. godine, stavom 1. izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da sud tuženog obaveže da joj na ime naknade nematerijalne štete isplati i to: za pretrpljene fizičke bolove iznos od 80.000,00 dinara; za pretrpljeni strah iznos od 90.000,00 dinara i za naruženost iznos od 50.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja do isplate, kao neosnovan. Stavom 2. izreke, tužilja je obavezana da tuženom na ime troškova postupka isplati iznos od 22.500,00 dinara.
Viši sud u Nišu je, presudom Gž 1512/21 od 30.05.2023. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio presudu Osnovnog suda u Nišu P 1036/20 od 28.01.2021. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada nematerijalne štete tužilji usled nanetih lakih telesnih povreda ujedom psa lutalice u krugu kasarne u kojoj tužilja radi. Pobijana odluka kojom je tužbeni zahtev tužilje odbijen doneta je primenom odredbe člana 177.stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, kod utvrđenog činjeničnog stanja da tuženi nije bio u mogućnosti da samoinicijativno pristupi u krug kasarne, a da su pripadnici Komande Treće brigade propustili da ga obaveste o odbeglim i napuštenm psima, koji se nalaze na prostoru kasarne ''Knjaz Mihailo''. Tužilja u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, međutim, za primenu instituta posebne revizije nije od značaja svaka pogrešna primena materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje, već samo ona koja je od opšteg značaja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenje standarda pravičnog suđenja, što ovde nije slučaj. U smislu eventualne potrebe ujednačavanja sudske prakse, tužilja uz reviziju nije priložila drugačije odluke sudova donete u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu.
Na osnovu odredbe člana 404.stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije tužilje, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 468. stav 1. i člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Na osnovu odredbe člana 479. stav 6. istog Zakona, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužbu radi naknade štete tužilja je podnela 11.02.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 220.000,00 dinara.
Imajući u vidu da je ovo spor male vrednosti u kom se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da protiv odluke drugostepenog suda, u ovoj vrsti spora, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
