Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Branke Dražić, Danijele Nikolić i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Branko Butolen, advokat iz …, protiv tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda Valjevu Gž 533/19 od 05.12.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 25.06.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Valjevu Gž 533/19 od 05.12.2019. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Valjevu Gž 533/19 od 05.12.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 14892/17 od 16.04.2018. godine, stavom prvim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi da tužilji na ime manje isplaćene penzije plati iznos od 32.302,76 dinara za period od oktobara 2014. godine zaključno sa oktobrom 2015. godine u iznosima bliže navedenim ovim stavom izreke, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki od navedenih iznosa, počev od 06.-og dana u mesecu za prethodni mesec pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na ime manje isplaćene penzije plati iznos od 22.595,33 dinara za period od marta 2014. do avgusta 2014. godine u iznosima bliže navedenim ovim stavom izreke, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki od navedenih iznosa počev od 06.-og dana u mesecu za prethodni mesec pa do konačne isplate, kao neosnovan. Stavom trećim izreke obijen je prigovor apsolutne nenadležnosti suda. Stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 37.180,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti pa do isplate, dok se u preostalom delu za period od 16.04.2018. godine do dana nastupanja uslova za izvršenje zahteva za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos troškova postupka, odbija kao neosnovan.

Rešenjem Višeg suda u Valjevu Gž 533/19 od 05.12.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i odluka o troškovima postupka sadržana u stavu četvrtom izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 14892/17 od 16.04.2018. godine potvrđuje.

Protiv pravnosnažne odluke donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što iz navoda revizije proizilazi da se predlže da se o istoj odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, ocenio da revizija tužioca nije izuzetno dozvoljena.

Primenom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/13- US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP) posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2 istog člana ispunjenost uslova za izuzetno dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Iz navedenog proizlazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi, pod kojima Vrhovni kasacioni sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP.

Pobijanim pravnosnažnim rešenjem potvrđena je prvostepena odluka o troškovima postupka. O ovom pravu tužilje i o visini tražene naknade, sudovi su odlučili uz pravilnu primenu materijalnog prava. Međutim, kako revizija protiv odluke o troškovima postupka kao sporednom traženju nikad nije dozvoljena, to posebna revizija protiv odluke o troškovima postupka kao sporednom traženju nije izuzetno dozvoljena. Takođe, odlučivanje drugostepenog suda o troškovima postupka u situaciji kada je izjavljena žalba, je odlučivanje prema okolnostima svakog konkretnog slučaja i zavisi od uspeha strana u sporu. Stoga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne postoji potreba da se odlučuje o posebnoj reviziji tužilaca radi ujednačavanja sudske prakse.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. i odlučio kao u stavu prvom izreke presdude.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da se revizija može izjaviti i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, ali primenom stava 2. istog člana, revizija protiv rešenja nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude, što znači da je uslovljena graničnom vrednošću za izjavljivanje revizije, propisanom članom 403. stav 3. ZPP.

Odredbom člana 28. stav 1. ZPP je propisano da se, ako je između ostalog, za utvrđivanje prava za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema članu 2. istog člana ne uzimaju u obzir, između ostalog, troškovi postupka ako ne čine glavni zahtev.

U konkretnom slučaju revizija je izjavljena protiv rešenja kojim je odlučeno o troškovima drugostepenog postupka, što u ovoj pravnoj stvari ne predstavlja glavni zahtev već sporedno potraživanje, zbog čega revizija tužilje nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić