Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dobrica Perović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Jakovljević, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kosovskoj Mitrovici Gž 14/17 od 23.07.2017. godine, u sednici održanoj 29.08.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Kosovskoj Mitrovici Gž 14/17 od 23.07.2017. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici P 56/15 od 28.11.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime sticanja bez osnova isplati 1.650 evra sa kamatom po stopi koju poslovne banke u mestu ispunjenja plaćaju na devizne štedne uloge po viđenju počev od 13.09.2005. godine pa do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu Narodne banke Srbije. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi parnične troškove.

Presudom Višeg suda u Kosovskoj Mitrovici Gž 14/17 od 23.07.2017. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda, delimično je usvojena žalba tužioca i obavezan tuženi da tužiocu isplati 800 evra sa kamatom po stopi koju poslovne banke u mestu ispunjenja plaćaju na devizne štedne uloge po viđenju počev od 13.09.2005. godine do isplate u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu Narodne banke Srbije. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca za iznos od 850 evra i potvrđena prvostepena presuda. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka.

Protiv navedene pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešne odluke o troškovima postupka.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 468. stav 1. ZPP sporovi male vrednosti u smislu odredbe ove glave jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Po stavu 4. istog člana kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2).

Prema članu 479. stav 6. ZPP propisano je da u postupku o sporovima male vrednosti, protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.

Tužba radi sticanja bez osnova podneta je 01.02.2011. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 800 evra.

Bez obzira što je pobijana presuda preinačena, u kom slučaju bi po članu 403. st. 2. i 3. ZPP revizija bila uvek dozvoljena, u ovom slučaju revizija nije dozvoljena jer je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku koji reguliše postupak u sporu male vrednosti propisano da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 467. ZPP).

Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju jer ovi troškovi nisu bili ni nužni, ni neophodni za odlučivanje o ovom pravnom leku (član 154. stav 1. ZPP).

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić