Rev 25271/2023 3.1.4.16.4

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 25271/2023
01.11.2023. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Mrđa, advokat iz ..., protiv tuženog mal. BB, čiji je zakonski zastupnik majka VV, oboje iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Simić, advokat iz ..., radi izmene odluke o visini izdržavanja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 198/23 od 12.04.2023. godine, u sednici veća održanoj 01.11.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 198/23 od 12.04.2023. godine.

ODBIJA SE zahtev mal. tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P2 1656/21 od 20.12.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se izmeni presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P2 928/18 od 15.10.2018. godine u stavu prvom izreke, tako što će da se obaveže tužilac da na ime doprinosa za izdržavanje tuženog mal. BB plaća 15% od svojih mesečnih prihoda, svakog 01. do 10. u mesecu za tekući mesec, počev od presuđenja, isplatom na tekući račun zakonske zastupnice mal. tuženog majke VV, naveden u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je predlog tužioca za određivanje privremene mere kojim je tražio da sud obaveže tužioca da na ime svog doprinosa za izdržavanje mal. BB mesečno plaća iznos od 10.000,00 dinara svakog 01. do 10. u mesecu za tekući mesec, počev od 05.11.2021. godine kao dana podnošenja tužbe isplatom na tekući račun zakonske zastupnice mal. tuženog majke VV, bliže naveden u ovom stavu izreke, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove postupka u iznosu od 10.800,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 198/23 od 12.04.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Mal.tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Ukazivanje tužioca na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP je neosnovano, jer u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 1825/11 od 01.09.2011. godine, razveden je brak između tužioca i majke tuženog VV1, rođene V i mal.tuženi poveren majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, a tužilac obavezan da doprinosi izdržavanju tuženog u iznosu od 10.000,00 dinara mesečno. Presudom Drugog osnovnog suda u Beoradu P2 928/18 od 15.10.2018. godine, izmenjena je prethodna presuda i tužilac obavezan da na ime izdržavanja mal. BB, mesečno plaća iznos od 18.000,00 dinara. Mal. tuženi živi u porodičnom domaćinstvu sa majkom u stanu njenih roditelja, a njegova majka je vlasnik stana površine 50 m2, u kom stanu stanuju i njeni roditelji. Majka mal.tuženog je zaposlena je i ostvaruje mesečnu zaradu od 91.000,00 dinara, a nema mogućnosti za dodatnu zaradu. Tužilac stanuje sa vanbračnom suprugom u stanu koji je u njegovom vlasništvu, zaposlen je i ostvaruje zaradu u mesečnom iznosu od oko 65.000,00 dinara, trenutno ne može dodatno da zarađuje, njegova vanbračna supruga je zaposlena sa mesečnom zaradom od oko 35.000,00 dinara, trenutno je na trudničkom bolovanju i očekuje dete. Tužilac poseduje lokal koji neko vreme ne izdaje i vlasnik je nepokretnosti sa dve kuće za stanovanje, kao i nepokretnosti sa vikendicom. Mal. tuženi ima ... godina, pohađa ... razred srednje škole i njegove ukupne mesečne potrebe za školske i vanškolske aktivnosti, pojedinačno navedene u obrazloženju drugostepene odluke iznose oko 53.200,00 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da tužbeni zahtev za izmenu ranije odluke nije osnovan, nalazeći da se okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka nisu izmenile u meri koja bi opravdala smanjenje visine doprinosa tužioca izdržavanju maloletnog tuženog propisane odredbom člana 164. Porodičnog zakona.

Naime, odredbom člana 164. Porodičnog zakona propisano je da se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka. Odredbom člana 154. stav 1. istog zakona propisano je da maloletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja, dok je odredbom člana 160. stav 1. propisano da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Potrebe poverioca izdržavanja prema stavu 2. i 3. ovog člana zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja, a mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanja zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja.

Po oceni revizijskog suda, prilikom odlučivanja o zahtevu tužioca za izmenu ranije odluke, pobijanom odlukom pravilno su ocenjene sve relevantne okolnosti, i to najpre potrebe maloletnog tuženog prema njegovom uzrastu, usaglašene zahtevima i uslovima sredine u kojoj živi u vreme donošenja nižestepenih odluka, koje su se povećale u odnosu na raniju odluku, kao i da je visina doprinosa određena u manjem iznosu od polovine minimalne sume izdržavanja, kao i materijalne i porodične prilike oba roditelja, i u sklopu navedenog njihove mogućnosti da doprinose izdržavanju mal.tuženog. Naime, nižestepeni sudovi su cenili mogućnosti tužioca, kao dužnika izdržavanja utvrđene u skladu sa članom 160. stav 3. Porodičnog zakona, imajući u vidu da imovinske prilike tužioca nisu nepovoljnije u odnosu na raniji period, već suprotno imajući u vidu ulaganja tužioca u kupovinu nepokretnosti i novog automobila. Osim toga, tužilac ima mogućnost izdavanja poslovnog prostora i ostvrivanja dodatnog prihoda. Kod navedenog, a imajući u vidu da je shodno članu 162. stav 3. PZ roditelj dužnik izdržavanja u obavezi da detetu omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja, to su neosnovani navodi revidenta kojima se ukazuje da njegove mogućnosti za izdržavanje mal.deteta nisu pravilno utvrđene. Okolnost da je tužilac nakon donošenja drugostepene presude dobio dete u novoj zajednici nije od uticaja na odlučivanje u ovom postupku, već eventualno može biti od uticaja u drugom postupku u vezi sa izdržavanjem mal.tuženog.

Ostalim revizijskim navodima tužioca se ukazuje na utvrđeno činjenično stanje i isti ne mogu biti dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP, ni sa izuzetkom da se u smislu člana 403. stav 2. ovog zakona radi o reviziji izjavljenoj u porodičnom sporu za izdržavanje. Činjenični navodi tužioca ne dovode u sumnju pravilnost primenjenog materijalnog prava sadržanog u odredbama Porodičnog zakona.

Pravilna je i odluka o troškovima postupka doneta pravilnom primenom odredaba člana 153. i 154. ZPP u vezi člana 207. PZ.

Na osnovu izloženog, Vrhovni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP, doneo odluku kao u stavu prvom izreke presude. Primenom člana 165. stava 1. u vezi člana 154. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju jer to nisu troškovi potrebni za vođenje ove parnice, pa je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković