.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2527/2021
03.12.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Zorana Hadžića, Vesne Subić i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Oleg Koprivica, advokat iz ..., protiv tuženog JP ''Direkcija za izgradnju Opštine Paraćin'' iz Paraćina, čiji je punomoćnik Miloš Trandafilović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u presudi Višeg suda u Pančevu Gž 172/21 od 16.03.2021. godine, u sednici održanoj 03.12.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, izjavljenoj protiv rešenja o troškovima parničnog postupka sadržanog u presudi Višeg suda u Pančevu Gž 172/21 od 16.03.2021. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja o troškovima parničnog postupka sadržanog u presudi Višeg suda u Pančevu Gž 172/21 od 16.03.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Pančevu P 1582/19 od 18.12.2020. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je tuženi obavezan da mu na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede ugleda i časti isplati iznos od 15.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 18.12.2020. godine, kao dana presuđenja pa do isplate. Stavom drugim izreke, sa viškom tužbenog zahteva preko dosuđenog iznosa pa do traženog iznosa i to za iznos od 35.000,00 dinara na ime naknade štete zbog povrede časti i ugleda (od dosuđenih 15.000,00 dinara pa do traženih 50.000,00 dinara), sve sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate, tužilac je, odbijen. Stavom trećim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 47.000,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Pančevu Gž 172/21 od 16.03.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojena je kao osnovana žalba tuženog i preinačena prvostepena presuda u pobijanom, usvajajućem delu, kao i u delu odluke o troškovima parničnog postupka (stav 1. i 3. izreke), tako što je, stavom drugim izreke, odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obaveže da mu na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede ugleda i časti isplati iznos od 15.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 18.12.2020. godine kao dana presuđenja pa do isplate. Stavom trećim izreke, tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove prvostepenog parničnog postupka u iznosu od 15.000,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pobijajući je u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka, i predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za odlučivanje o reviziji tužilaca, kao izuzetno dozvoljenoj, jer nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse ni novo tumačenje prava. Tužilac revizijom ukazuje na pogrešnu primenu procesnih odredbi sadržanih u članovima 153.i 154. Zakona o parničnom postupku, a to nije razlog za izjavljivanje posebne revizije, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, koja može da se izjavi zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Iz tih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Odredbom člana 28. Zakona o parničnom postupku, propisano je da ako je za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1.), a kamata, ugovorna kazna i ostala sporedna potraživanja, kao i troškovi postupka, ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2.).
Revizijom tužioca pravnosnažna presuda pobija se samo u pogledu odluke o troškovima parničnog postupka, pa je zbog toga nedozvoljena. U postupku po reviziji protiv odluke o parničnim troškovima, ne primenjuje se odredba člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, kojom je propisano da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413., u vezi člana 420. stav 6. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
