Dopunski rešenjem Apelacionog suda u Nišu Gž 1205/2021 od 25.11.2021. godine, obavezan je tužilac da tuženoj pored dosuđenog iznosa troškova parničnog postupka od 185.000,00 dinara, isplati na ime troškova parničnog postupka još 201.775,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do konačne isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnost stanja.

Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20) i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom pred drugostepenim sudom, pred kojim je otvorena rasprava u smislu odredbe člana 383. stav 4. ZPP, sledi da je između tužioca i tužene zaključen sporni ugovor o pružanju advokatskih usluga 22.06.2018. godine na osnovu koga je tužena kao advokat i davalac usluga tužiocu pružala advokatske usluge u predmetu Višeg suda u Zaječaru K 60/17 sve do pravnosnažnog okončanja istog i preduzimala sve pravne radnje, koje su taksativno navedene u tekstu ugovora. Tužilac se obavezao da za izvršene usluge na ime nagrade i naknade troškova za pružanje advokatskih usluga isplati iznos od 10.000 evra i ovlastio tuženu da navedeni iznos novca naplati u celosti od kupca stana koji se nalazi u ... u naselju ... koji je u vlasništvu tužioca. Tužilac je izdao tuženoj specijalno punomoćje istog dana kojim je ovlastio tuženu da kao advokat u njegovo ime i za njegov račun u svojstvu prodavca potpiše predugovor i glavni ugovor o kupoprodaji njegovog stana u ..., naselje ... C 3/1/19 i da naplati od kupca potraživanje, a da od tog novca naplati svoje usluge po osnovu ugovora o pružanju advokatskih usluga. Ugovorom o kupoprodaji nepokretnosti UOP: 1015-2018 od 05.07.2018. godine, stan je prodat kupcu VV iz ... za kupoprodajnu cenu od 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Tužilac je angažovao tuženu nakon što je bio nezadovoljan odbranom prethodnog advokata, a tužena je, zbog težine krivičnog dela, na ime vrednosti pružanja svojih usluga tražila iznos od 10.000 evra, koji iznos je nakon prodaje stana tužioca zadržala na ime duga.

Drugostepeni sud je ukinuo prvostepenu presudu i odlučio tako što je odbio tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora o pružanju advokatskih usluga od 22.06.2018. godine i zahtev tužioca da se obaveže tužena da mu na ime sticanja bez osnova isplati iznos od 15.000 evra uz zaključak da su parnične stranke ugovorile nagradu u paušalnom iznosu za pružanje kontinuirane pravne pomoći, te da je navedeni ugovor zaključen u svemu u skladu sa članom 5. stav 1. i 2. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata, zbog čega navedeni ugovor nije ništav i proizvodi pravno dejstvo. Ugovorena nagrada i naknada paušalno od 10.000 evra za usluge koje je tužena kao advokat pružala tužiocu u krivičnom postupku je nesporan iznos koji njoj pripada, a ostatak iznosa od 5.000 evra nije dosuđen tužiocu, jer tužilac u smislu člana 228 – 231. ZOO nije dokazao da je tužena prodala sporni stan za kupoprodajnu cenu od 15.000 evra.

Revizijom tužioca se osnovano ukazuje da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 384. stav 1., člana 7 i i 8. Zakona o parničnom postupku, propisanu odredbom člana 407. stav 1. tačka 3. istog Zakona. Ovo, jer pri opredeljenju da otvori raspravu u smislu člana 383. stav 4. ZPP, drugostepeni sud je bio dužan da postupi na način propisan odredbom člana 384. stav 1. Zakona o parničnom postupku, te da na raspravu pozove stranke, njihove punomoćnike, kao i svedoke koji su predloženi u toku postupka, a što nije učinio.

Naime, u situaciji kada nije prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom i pozivom na odredbu člana 383. stav 3. ZPP, održao raspravu i doneo pobijanu presudu, drugostepeni sud je bio dužan da izvede dokaz neposrednim saslušanjem svedoka i parničnih stranaka, da bi formirao i ocenom dokaza obrazložio sopstveno uverenje. Drugostepeni sud je slobodan da odluči koje će svedoke da sasluša, iskaze drugih svedoka da pročita, u zavisnosti od sadržine iskaza datih pred prvostepenim sudom i značaja koji je, od strane prvostepenog suda, dat iskazima pojedinih svedoka. U konkretnom slučaju, pravilnost primene materijalnog prava se ne može ispitati jer drugostepeni sud nije dao sveobuhvatnu ocenu o pravnom značaju činjenica isticanih u postupku. Sporno pitanje pravne prirode ugovornog odnosa, ugovorene naknade, dopuštenosti ovakvog ugovaranja, postojanje pravne veze koja bi opravdavala prelazak imovinske koristi iz imovine jednog lica u imovinu drugog lica, pitanje visine kupoprodajne cene, prvostepeni sud je utvrdio tako što je prihvatio iskaz tužene da je predmetni stan, vlasništvo tužioca prodat za iznos od 10.000 evra, kao i iskaze svedoka GG i VV, dok je odbio predlog punomoćnika tužioca za saslušanje svedoka navedenih u obrazloženju prvostepene odluke sa razloga što su bitne činjenice utvrđene iz izvedenih predloženih drugih dokaza, te bi ovakvo izvođenje dokaza doprinelo odugovlačenju postupka. Odbijen je i predlog za združivanje spisa K 141/20 sa zaključkom da je građanskopravna odgovornost šira od pojma krivičnopravne odgovornosti.

U gore opisanoj situaciji kada nije prihatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom, drugostepeni sud je bio dužan da na održanoj raspravi sasluša parnične stranke i svedoke na čijim iskazima je zasnovana odluka, imajući u vidu načelo neposrednosti propisano odredbom člana 4. ZPP, na osnovu koga sud odlučuje o tužbenom zahtevu po pravilu na osnovu usmenog, neposrednog i javnog raspravljanja. Nejasnom konstatacijom da iz iskaza svedoka kojima je sud dao veru, bez označavanja o kojim licima se radi, drugostepeni sud je učinio gore navedenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka koju je dužan da u ponovnom postupku otkloni.

Takođe, prvostepeni sud je izneo pravni stav da u ovoj pravnoj stvari nema mesta primeni odredbe člana 5. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, jer se ne radi o kontinuiranoj pravnoj pomoći i ugovorena nagrada ne može da se odnosi na radnje zastupanja pred sudovima i državnim organima, dok je drugostepeni sud suprotno utvrdio da su stranke ugovorile nagradu u paušalnom iznosu za pružanje kontinuirane pravne pomoći, te da ugovor koji je potpisan i zaključen u pismenoj formi nije ništav s obzirom na sadržinu člana 5. stav 1. i 2. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata, na koji način je utvrdio drugačije činjenično stanje, a da pri tome nije izveo dokaze neposredno, nije dao ocenu dokaza, pa se ne može ni prihvatiti zaključak drugostepenog suda u odnosu na prirodu njihovog ugovornog odnosa, jer drugostepeni sud nije razjasnio pravu volju ugovornih strana, koje poslove je tužena sve obavljala za tužioca, s obzirom na zaključak da se radi o kontinuiranoj pravnoj pomoći. Takođe se ne može prihvatiti ni zaključak drugostepenog suda da tužilac nije dokazao da je tužena prodala sporni stan za kupoprodajnu cenu od 15.000 evra s obzirom na odsustvo iskaza saslušanih svedoka, ali i razloga da se ne prihvate predlozi tužioca za saslušanje svedoka navedenih u prvostepenom postupku.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će neposredno izvesti dokaze kako bi imao mogućnost da ih ceni po svom uverenju, na način propisan odredbom člana 8. Zakona o parničnom postupku. Sveobuhvatnom ocenom pismenih dokaza i iskaza stranaka i svedoka, imajući u vidu i odredbe člana 23. stav 1. i 2. Zakona o advokaturi, kao i odredbe Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“, br. 121/2012), razjasniće vrstu odnosa parničnih stranaka u pogledu pružanja advokatskih usluga, kao i visinu kupoprodajne cene stana koji je vlasništvo tužioca, a koji je tužena prodala po specijalnom punomoćju tužioca.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 415. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić