Protiv drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je dostavila odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11 ... 87/18), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se određeno ne ukazuje na bitne povrede postupka zbog kojih se revizija može podneti, u smislu člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su dana 13.04.1993. godine zaključile Ugovor o zameni stanova, kojim se tužilac obavezao da tuženoj ustupi pravo korišćenja stana u ... ulici br. .., površine 65,58 m2, a tužena da tužiocu ustupi pravo korišćenja garsonjere u izgradnji površine 29,38 m2, uz saglasnost nosioca prava raspolaganja na toj nepokretnosti, kao i pravo korišćenja stana u njenom vlasništvu u ..., površine 29 m2. Ugovoreno je da tužilac stiče pravo jednokratnog određivanja zakupca na navedenim stanovima. Ovaj ugovor o zameni stanova zaključen je radi rešavanja stambenog pitanja tužene, koja se zbog toga obratila Opštini Savski venac, i zbog potrebe tužioca za usitnjavanjem stambenih jedinica zbog raseljavanja fizičkih lica sa određenih lokacija. Ovim ugovorom ustanovljena je obaveza tužene da stan u ... tužiocu preda istovremeno sa prijemom u posed stana u ... ulici, a da garsonjeru u izgradnji preda tužiocu u roku od sedam dana od dobijanja upotrebne dozvole. Između stanova koji su bili predmet ovog ugovora o razmeni, postojala je razlika u površini od 10,10 m2, a koju je trebalo da isplati Grad Beograd u cilju rešavanja stambenog pitanja tužene. Dana 19.10.1995. godine, parnične stranke su zaključile Aneks ugovora o razmeni stanova, kojim je konstatovano da je tužena otkupila stan u ... ulici i postala njegov vlasnik, tužena se obavezala da tužiocu prenese pravo svojine na stanu u ..., a tužilac se obavezao da tuženoj isplati 2.500,00 dinara na ime dela troškova koje je tužena imala za otkup stana u ... ulici. Ovim aneksom tužena se saglasila da se tužilac bez njene dalje saglasnosti upiše kao vlasnik stana u ... i konstatovano je da ispunjenjem navedenih obaveza prestaju sva dalja potraživanja tužioca i tužene u vezi sa razmenom stanova. Tužbom u ovoj parnici tužilac je tražio da se tužena obaveže da mu naknadi štetu zbog neispunjenja ugovora i izmakle dobiti, tvrdeći da tužena nije ispunila svoje ugovorne obaveze preuzete ugovorom o razmeni stanova i aneksom tog ugovora. Prema nalazu i mišljenju veštaka finansijske struke, tržišna vrednost stana na teritoriji na kojoj se nalazi garsonjera koju je tužena trebalo da ustupi tužiocu iznosi 12.131.725,68 dinara, a visina naknade štete za izgubljenu dobit opredeljena je prema tržišnoj vrednosti zakupnine stana na istoj teritoriji, u iznosu od 3.676.020,80 dinara.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanoj drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je preinačena prvostepena presuda i u celosti odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za isplatu naknade štete zbog neizvršenja ugovora o zameni stanova i na ime izmakle dobiti.

Tužbeni zahtev tužioca pravilno je odbijen kao neosnovan u odnosu na isplatu novčanog iznosa na ime izmakle dobiti, u smislu člana 189. Zakona o obligacionim odnosima. Naime, tužilac je u toku postupka tvrdio da je pretrpeo štetu u vidu izmakle dobiti, jer je bio prinuđen da za potrebe raseljavanja iznajmljuje stanove slične kvadrature i strukture, a visinu štete je opredelio prema zakupu jednosobnog stana u užem centru grada za period od devet godina. Međutim, tužilac u toku postupka nije dostavio dokaze koje stanove je iznajmljivao za navedeni vremenski period, kao ni koje iznose je plaćao na ime zakupnine, pa je tužbeni zahtev tužioca pravilno odbijen kao neosnovan.

Pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo u delu kojim je preinačio prvostepenu presudu i odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete zbog neizvršenja ugovora u iznosu od 12.131.725,68 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Naime, ugovorom o zameni stanova tužilac se obavezao da tuženoj ustupi pravo korišćenja stana u ... ulici, a da tužena ustupi tužiocu pravo korišćenja garsonjere u izgradnji i stana u vlasništvu u ... . Aneksom ugovora o razmeni stanova izmenjene su odredbe ugovora o zameni, tako što su nakon delimičnog izvršenja obaveza od strane tužene parnične stranke ponovo regulisale svoje međusobne obaveze na način predviđen aneksom, tako što je utvrđeno da je tužena otkupila stan u ... ulici, prema članu 1 aneksa, članom 2 aneksa ustupila je svoje pravo vlasništva na garsonjeri u ..., umesto prava korišćenja, odnosno raspolaganja i davanja u zakup prema ranijem ugovoru, a članom 5 aneksa stranke su konstatovale da se ispunjenjem ovih obaveza iz aneksa sva međusobna prava i obaveze ugovornih strana u pogledu sticanja vlasništva na zamenjenim stanovima smatraju izmirenim, te da ugovorne strane nemaju daljih međusobnih potraživanja. S obzirom da je navedenim aneksom ugovora došlo do regulisanja svih međusobnih potraživanja parničnih stranaka, to nisu ispunjeni uslovi iz čl. 262. i 266. Zakona o obligacionim odnosima da tužena tužiocu naknadi štetu zbog neispunjenja ugovora.

Revizijom tužioca neosnovano se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava i navodi da ugovor o zameni stanova nije izmenjen u delu koji se odnosi na obavezu tužene za predaju garsonjere u izgradnji i obezbeđivanje naknade za 10,10 m2 na ime razlike u površini razmenjenih stanova. Suprotno ovim revizijskim navodima, u aneksu zaključenom između parničnih stranaka članom 5 je izričito konstatovano da su ispunjenjem obaveza predviđenih aneksom sva međusobna prava i obaveze ugovornih strana u pogledu sticanja vlasništva na zamenjenim stanovima izmireni i da ugovorne strane nemaju daljih međusobnih potraživanja. Zato se revizijom neosnovano ukazuje da se odredbe aneksa u čl. 1 – 5 odnose samo na stanove u ... ulici i .... Revizijom se takođe neosnovano ukazuje na ništavost ugovora i aneksa, jer u ovoj parnici nije bio postavljen zahtev za utvrđivanje ništavosti ugovora, već za naknadu štete.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Biserka Živanović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić