U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilje – protivtužene AA iz ..., čiji je punomoćnik advokat Srđan Janićijević iz ..., protiv tuženog – protivtužioca BB iz ..., čiji je punomoćnik advokat Đura Blagojević iz ..., radi vršenja roditeljskog prava, odlučujući o reviziji tuženog - protivtužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 439/2021 od 03.11.2021. godine, na sednici održanoj 16.03.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog - protivtužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 439/2021 od 03.11.2021. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog - protivtužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P2 229/2020 od 08.07.2021. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilje – protivtužene i maloletno dete parničnih stranaka, VV, poverena na samostalno vršenje roditeljskog prava majci AA. Stavom drugim izreke odbijen je protivtužbeni zahtev tuženog- protivtužioca kojim je tražio da se mal. VV poveri njemu kao ocu na čuvanje, vaspitanje i izdržavanje. Stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje – protivtužene kojim je tražila da se tuženi – protivtužilac delimično liši roditeljskog prava u pogledu čuvanja, podizanja, vaspitanja, obrazovanja, zastupanja, upravljanja i raspolaganja imovinom deteta, o svim drugim pravima koja bitno utiču na život deteta. Stavom četvrtim izreke uređeno je održavanje ličnih odnosa mal. VV sa ocem BB, na način bliže određen u ovom stavu izreke. Stavom petim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev tuženog – protivtužioca kojim je tražio da dete održava lične kontakte sa majkom po predlogu i mišljenju Centra za socijalni rad. Stavom šestim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje – protivtužene i obavezan tuženi – protivtužilac da na ie izdržavanja mal. VV, plaća mesečno 13.000,00 dinara na način određen u ovom stavu izreke, počev od presuđenja 08.07.2021. godine dok za to postoje zakonski uslovi, dok je odbijen zahtev za veći iznos od dosuđenog a do traženog iznosa od 15.000,00 dinara. Stavom sedmim izreke odbijen je protivtužbeni zahtev tuženog - protivtužioca kojim je tražio da se obaveže tužilja – protivtužena da na ime doprinosa za izdržavanje mal. VV plaća mesečno 7.000,00 dinara, počev od utuženja dok za to postoje zakonom predviđeni uslovi, na način određen u izreci. Stavom osmim izreke određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 439/2021 od 03.11.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog – protivtužioca i prvostepena presuda potvrđena u stavovima prvom, drugom, četvrtom, petom, usvajajućem delu stava šestog, sedmom i osmom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi - protivtužilac je izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), u vezi člana 202. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 18/2005, 72/2011-dr.zakon i 6/2015), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog - protivtužioca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. To nije slučaj ni sa bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 11. ZPP koja u smislu člana 407. stav 1. tačka 2. ZPP može predstavljati revizijski razlog samo ukoliko je isticana u žalbi ili je učinjena pred drugostepenim sudom, što nije konkretan slučaj. Nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka od strane drugostepenog suda iz člana 374. stav 1. ZPP, a bitna povreda odredaba parničnog postupka iz 374. stav 2. tačka 12. ZPP koju revident ističe ne predstavlja revizijski razlog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke iz vanbračne zajednice koja je trajala do 2015. godine imaju jedno maloletno dete, ćerku VV, rođenu ... godine. Maloletnoj VV koja živi sa majkom 2017. godine dijagnostikovan je reumatidni artritis i problem sa levim okom zbog kojeg se dete leči i u inostranstvu i što zahteva i dalje lečenje. Tužilja je zaposleno lice s tim da zbog odsustva sa rada zbog nege deteta prima prosečnu naknadu zarade u iznosu od 20.422,03 dinara mesečno, ali ostvaruje i dodatne prihode od oko 10.000,00 dinara mesečno jer se bavi i trgovinom, najčešće dok boravi u ... . Sa detetom stanuje u iznajmljenom stanu za koji plaća zakupninu od 70 evra mesečno i režijske troškove koji iznose 7.000,00 dinara. Ne poseduje nepokretnosti, niti ima zakonsku obavezu da izdržava druga lica. Tuženi stanuje u porodičnoj kući svojih roditelja, nema nepokretne imovine i trenutno je nezaposlen. Ne izdržava druga lica. Mesečne potrebe maloletnog deteta stranaka iznose mesečno oko 30.000,00 dinara i odnose se na podmirivanje osnovnih potreba deteta, dok se njeno lečenje finansira iz humanitarnih fondova. Centar za socijalni rad u Nišu je u svom nalazu i mišljenju sa dopunama i izjašnjenjima naveo da je, imajući u vidu kalendarski uzrast i zdravstveno stanje maloletne VV, veći stepen angažovanosti i usmerenosti majke na zadovoljenje zdravstvenih potreba mal. deteta, veći stepen razumevanja potreba struktuirane organizacije, vremena i aktivnosti deteta, u njenom najboljem interesu da bude poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, uz uvažavanje prava i potreba deteta da, radi pravilnog razvoja, ostvaruje bliski kontakt sa ocem po predloženom modelu i dinamici.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je našao da je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo, i to članove 6. stav 1. Porodičnog zakona, 77. stav 3, 266. stav 1. i 270 istog zakona kada je doneo odluku da se maloletno dete stranaka poveri majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, kod datog nalaza i mišljenja nadležnog Centra za socijalni rad u kome je istaknuto da je procena izvršena nakon komparativne analize roditeljskih kapaciteta i obavljenog razgovora sa maloletnim detetom nakog čega je utvrđeno da majka kao roditelj može adekvatnije i savesnije odgovoriti potrebama deteta, da može da se neposrednije angažuje po pitanju vaspitno – obrazovnih potreba deteta, da održi stalnost u zadovoljenju emocionalnih potreba, dok se otac uz značajniju podršku svoje porodice, može starati o zadovoljenju bazičnih potreba deteta. S obzirom na to, a imajući u vidu uzrast i pol deteta, kao i verbalizovanu želju deteta da živi sa majkom, odlučeno je da je u najboljem interesu mal. VV da bude poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prava zbog čega je usvojen tužbeni, a odbijen protivtužbeni zahtev za poveravanje deteta. Pored toga, drugostepeni sud ceni da je pravilnom primenom članova 61. i 270. Porodičnog zakona uređen model održavanja ličnih odnosa tuženog- protivtužioca sa maloletnim detetom, koji model je predložio Centar za socijalni rad utvrdivši šta je najbolji interes deteta koje ima zdravstvene probleme, a kod činjenice da se otac brine o detetu koje kod njega boravi dok tužilja – protivtužena odlazi u inostranstvo gde radi i stara se da ostvari dodatna novčana sredstva. Takođe, drugostepeni sud smatra da je materijalno pravo pravilno primenjeno i u pogledu dela odluke o zahtevima stranaka koji se odnose na visinu doprinosa za izdržavanje maloletnog deteta,a kojom je tuženi – protivtužilac saglasno članovima 154. stav 1. PZ, te članovima 160 – 163. istog zakona obavezan da doprinosi izdržavanju maloletne VV sa mesečnim iznosom od 13.000,00 dinara, počev od utuženja pa dok postoje zakonski uslovi kako je to tužilja - protivtužena tražila. Po oceni drugostepenog suda, pravilna je i zakonita i odluka o troškovima postupka doneta pravilnom primenom člana 207. Porodičnog zakona.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo donoseći pobijanu odluku, dok se revizijskim navodima tuženog - protivtužioca neosnovano ukazuje na suprotno.

Odredbom člana 270. Porodičnog zakona propisano je da je sud dužan da, pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju odnosno lišenju roditeljskog prava, zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima. Odredbom člana 272. istog zakona propisano je da ako roditelji nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava ili sud proceni da nije u najboljem interesu deteta, odluku o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju, o visini doprinosa za izdržavanje od strane drugog roditelja i o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem donosi sud.

Neosnovano se u reviziji ističe da nižestepeni sudovim nisu dovoljno cenili navode Centra za socijalni rad koji su na strani tuženog – protivtužioca i da on faktički već samostalno vrši roditeljsko pravo, jer tužilja – protivtužena često odlazi u inostranstvo, kao i da je nalaz i mišljenje Centra kontradiktoran, zbog čega je sud trebalo da prihvati predlog da se izradi novi nalaz i mišljenje. Ovo iz razloga što se iz nalaza i mišljenja nadležnog Centra za socijalni rad, sa dopunama u kojime se izjasnio na sve primedbe tuženog – protivtužioca, utvrđuje da je isti u svemu jasan, neprotivrečan i potpun i da su sveobuhvatno razmotrene porodične, socijalne, emotivne i psihofizičke prilike i situacije obe parnične stranke, kao i emotivne potrebe, sklonosti, uzrast, pol i zdrastveno stanje maloletnog deteta, nakon čega je ocenjeno da je najbolji interes maloletne VV da bude poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, što nižestepeni sudovi pravilno prihvataju.

Činjenica da tužilja – protivtužena povremeno boravi u inostranstvu gde radi i ostvaruje dodatne prihode, ne ukazuje da tuženi – protivtužilac samostalno vrši roditeljsko pravo, već samo da savesno, uz pomoć svoje majke, brine o svom detetu dok je majka deteta opravdano odsutna.

Pored toga, suprotno navodima revizije, kod utvrđenih potreba maloletnog deteta koje mesečno iznose 30.000,00 dinara, bez troškova lečenja, i mogućnosti roditelja kao dužnika izdržavanja, pravilnom primenom članova 154. stav 1, 160-163. Porodičnog zakona utvrđena je visina doprinosa tuženog – protivtužioca u izdržavanju maloletnog deteta stranaka u iznosu od 13.000,00 dinara mesečno, koja nije previsoko odmerena. Činjenica da je tuženi – protivtužilac trenutno nezaposlen i da se oporavlja od povrede zadobijene u saobraćajnoj nezgodi, nije trajno stanje, s obzirom da je tuženi – protivtužilac kao radno sposoban i mlad čovek dužan da obezbedi prihode od kojih bi se podmirivale osnovne životne potrebe maloletne VV.

Ostalim revizijskim navodima se ukazuje na utvrđeno činjenično stanje i isti ne mogu biti dozvoljeni revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP, ni sa izuzetkom da se u smislu člana 403. stav 2. ZPP radi o reviziji izjavljenoj u porodičnom sporu.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. ZPP u vezi člana 202. Porodičnog zakona, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Budući da tuženi - protivtužilac nije uspeo u postupku po reviziji, a i da u smislu člana 207. razlozi pravičnosti ne bi opravdavali dosuđivanje ovih troškova postupka, to je doneta odluka kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić