.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 2528/2024
22.02.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Dragane Boljević, Jelice Bojanić Kerkez, Radoslave Mađarov i Vesne Stanković, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Visoki savet sudstva - Privredni sud u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr1 301/23 od 31.08.2023. godine, na sednici održanoj 22.02.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr1 301/23 od 31.08.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr1 301/23 od 31.08.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu Gžrr1 301/23 od 31.08.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu Prr1 421/21 od 03.03.2023. godine u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke, kojim je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužilji zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, na ime naknade imovinske štete, isplati 5.236,20 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 02.11.2021. godine do isplat, odbijen tužbeni zahtev tužilje u delu u kome je tražila da se obaveže tužena da na dosuđeni iznos od 5.236,20 dinara isplati zakonsku zateznu kamatu od 21.03.2015. godine do 02.11.2021. godine, kao neosnovan i tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati 34.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, blagovremeno izjavila reviziju predviđenu članom 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP (posebna revizija).
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Po oceni Vrhovnog suda, o posebnoj reviziji tužene u ovom sporu nije potrebno odlučivati radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Predmet spora je zahtev tužilje za naknadu imovinske štete prouzrokovane povredom prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku.
Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je (član 31) da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje (stav 1) i da je odgovornost Republike Srbije za takvu štetu objektivna (stav 3).
Redovni sudovi u sporovima za naknadu imovinske štete, nastale zbog potpunog ili delimičnog neizmirenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa, koja su bez njihove krivice ostala neizmirena i u postupku stečaja vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, u pogledu odgovornosti države za dugove takvih stečajnih dužnike, slede pravne stavove izražene u odlukama Evropskog suda za ljudska prava i odlukama Ustavnog suda. Primenom stavova izraženih u presudama tih sudova, koji su formulisani i u pravnom zaključku Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine, dopunjenom 27.09.2019. godine, uspostavljena je odgovornost Republike Srbije (uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku) za obaveze privrednih društava koja ne uživaju dovoljnu institucionalnu i operativnu nezavisnost od države, i to bez utvrđivanja uzročno-posledične veze između povrede prava na suđenje u razumnom roku i nastale štete. Ta uzročno-posledična veza mora se utvrđivati u slučaju kada nenaplaćeno potraživanje ne potiče iz radnog odnosa, kao i kada to potraživanje postoji prema izvršnim, odnosno stečajnim dužnicima - pravnim licima koja nisu osnovana na bazi društvenog ili državnog kapitala.
U konkretnom slučaju, tužiljino potraživanje potiče iz radnog odnosa kod stečajnog dužnika „Beobanka“ a.d. Beograd, u visini dela koji je ostao nenaplaćen u stečajnom postupku, a pravnosnažnim rešenjem utvrđeno je da je tužilji u tom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Stečajni dužnik je privredni subjekt koji je u vreme nastanka tužiljinog potraživanja poslovao sa državnim kapitalom - odlukom Agencije SRJ za osiguranje depozita br. 33-2001 od 05.07.2001. godine, donetom u postupku sankcije „Beobanke“ a.d. Beograd, sve do tada emitovane akcije tog privrednog društva oglašene su nevažećim, čime su prestala sva prava akcionara, a Agencija za osiguranje depozita na dan otvaranja stečaja postala njihov vlasnik.
U stečajnom postupku tužiocu je priznato novčano potraživanje samo u visini glavnog duga, bez obračunate i pripisane zatezne kamate. Zato su za dozvoljenost posebne revizije tužene nebitni inače netačni navodi da nije utvrđena struktura tužiočevog potraživanja, odnosno da li je u isto uračunata i zatezna kamata i po kojoj metodi je obračunata.
Iz navedenih razloga, s obzirom da u ovom sporu nema pravnih pitanja od opšteg interasa ili u interesu ravnopravnosti građana, odlučeno je kao u prvom stavu izreke na osnovu člana 404. ZPP.
Pošto revizija nije dozvoljena protiv odluke drugostepenog suda u postupku u sporu male vrednosti (član 479. stav 6. ZPP), odlučeno je kao u drugom stavu izreke, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Branka Dražić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
