.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 25312/2023
25.10.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miona Mihailović, advokat iz ..., protiv tuženog „Generali osiguranje Srbija“ ADO iz Beograda, čiji je punomoćnik Radivoje Kastratović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1166/23 od 28.04.2023. godine, u sednici veća održanoj 25.10.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1166/23 od 28.04.2023. godine u delu kojim je odbijena kao neosnovana žalba tužioca.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1166/23 od 28.04.2023. godine u delu kojim je odbijena kao neosnovana žalba tužioca.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 3117/20 od 23.12.2022. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev, tako što je obavezan tuženi da isplati tužiocu na ime naknade nematerijalne štete i to na ime duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 1.500.000,00 dinara, na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 300.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha iznos od 250.000,00 dinara i na ime naruženosti iznos od 100.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od dana pravnosnažnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se obaveže tuženi da isplati tužiocu na ime naknade nematerijalne štete i to na ime pretrpljenih fizičkih bolova preko dosuđenog iznosa od 300.000,00 do traženog iznosa od 700.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha preko dosuđenog iznosa od 250.000,00 dinara do traženog iznosa od 700.000,00 dinara i na ime naruženosti preko dosuđenog iznosa od 100.000,00 dinara do traženog iznosa od 500.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od dana pravnosnažnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da isplati tužiocu na ime troškova parničnog postupka iznos od 329.600,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1166/23 od 28.04.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P 3117/20 od 23.12.2022. godine. Stavom drugim izreke, odbijeni su kao neosnovani zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, kao posebnu, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji.
Vrhovni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11 ... 18/20), ocenio da revizija tužioca nije izuzetno dozvoljena.
Predmet tražene pravne zaštite je isplata nematerijalne štete po opredeljenim vidovima usled povreda koje je tužilac pretrpeo prilikom saobraćajne nezgode. U konkretnoj situaciji nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj reviziji na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom na to da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i potrebe novog tumačenja prava, imajući u vidu da je odluka u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca zasnovana na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava.
Vrhovni sud je ispitao i dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5, a u vezi odredbi člana 413. ZPP i utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Tužba je podneta 11.06.2020. godine. Predmet tužbenog zahteva je isplata naknade na ime nematerijalne štete u opredeljenim vidovima u ukupnom iznosu od 500.000,00 dinara. Tužilac je 15.11.2022. godine, preinačio tužbu povećanjem postojećeg tužbenog zahteva na ukupan iznos od 3.400.000,00 dinara. Vrednost predmeta spora pobijanog dela kojim je odbijen tužbeni zahtev iznosi 1.250.000,00 dinara.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP je propisano da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela od 1.250.000,00 dinara ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivrednosti od 40.000 evra na dan preinačenja tužbe, to revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 404. i 413. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
