Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1221/23 od 23.05.2023. godine koja je ispravljena rešenjem tog suda Gž 1221/23 od 20.09.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 1987/21 od 21.11.2022. godine u prvom stavu izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu P 1987/21 od 21.11.2022. godine u drugom stavu izreke tako što je obavezana tužena da na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede ugleda, časti, slobode i prava ličnosti usled neosnovanog lišenja slobode tužiocu, pored iznosa dosuđenog prvim stavom izreke prvostepene presude, isplati iznos od još 1.000.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 21.11.2022. godine do isplate, dok je u preostalom delu - za iznos od 2.950.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 21.11.2022. godine do isplate, presuda Višeg suda u Beogradu P 1987/21 od 21.11.2022. godine potvrđena u drugom stavu izreke, a žalba tužioca odbijena kao neosnovana. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u trećem stavu izreke presude Višeg suda u Beogradu P 1987/21 od 21.11.2022. godine tako što je obavezana tužena da naknadi tužiocu troškove prvostepenog postupka u iznosu od 306.850,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate i u iznosu od 193,81 evro sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da na ime troškova postupka isplati tužiocu iznos od 61.800,00 dinara. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju iz svih zakonom predviđenih razloga.

Tužilac je u odgovoru na reviziju predložio da se ista odbije kao neosnovana i tužena obaveže na naknadu troškova postupka povodom tog pravnog leka.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji u skladu sa članom 403. stav 2. tačka 2. i članom 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija tužene delimično osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se posebno ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se, pod uslovima propisanim članom 407. stav 1. tačke 2. i 3. ZPP, taj pravni lek može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je lišen slobode 18.04.2017. godine, kada je određeno njegovo zadržavanje u trajanju od 48 sati, a rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kpp 130/17 od 20.04.2017. godine određen mu je pritvor na osnovu člana 211. stav 1. tačke 1, 2. i 3. ZKP. Tužiocu je pritvor više puta produžavan iz razloga predviđenih članom 211. stav 1. tačke 1. i 3. ZKP. Presudom Višeg suda u Beogradu K 427/17 od 21.06.2019. godine tužilac je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ. Rešenjem tog suda od istog dana prema tužiocu je ukinut pritvor. Tužilac je rođen 1980. godine. U vreme lišavanja slobode i određivanja pritvora bio je oženjen i otac troje dece uzrasta od tri do osam godina. U pritvorskim prostorijama prvih šest meseci boravio je sa još 12 pritvorenika, sa kojima se nije mogao sporazumevati jer nije znao srpski jezik, a imao je i neprijatnosti zbog svog imena (tužilac je Albanac). Tokom vremena je donekle savladao srpski jezik i uspevao da komunicira sa ostalim pritvorenicima, a nakon šest meseci premešten je u prostoriju u renoviranom delu zatvora, u kojoj su smeštajni uslovi bili bolji. Tek nakon godinu i po dana od pritvaranja dobio je mogućnost da jednom mesečno telefonom razgovara sa svojom porodicom, a nakon toga članovi porodice su povremeno dolazili u posetu. Sa zatvorskim osobljem nije imao problema. Tužiočeva majka, koja je bila srčani bolesnik, tokom njegovog boravka u pritvoru doživela je infarkt. Zbog pritvaranja izgubio je posao (prema ličnim podacima iz izreke krivične presude, tužilac je lice bez posebne profesije i zaposlen je u pekari koja je u porodičnom vlasništvu), a prijatelji u Albaniji su o njemu promenili mišljenje.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da tužilac ima pravo na traženu naknadu nematerijalne štete za duševne bolove zbog neosnovanog lišenja slobode u smislu člana 584. ZPP, čiju visinu je odredio primenom člana 200. Zakona o obligacionim odnosima i uzimajući u obzir sve okolnosti slučaja.

Drugostepeni sud je, odlučujući o žalbama stranaka, prihvatio stanovište nižestepenog suda o pravu tužioca na naknadu nematerijalne štete, ali je smatrao da je pogrešno primenjeno materijalno pravo pri određivanju njene visine. Po oceni tog suda, pravična novčana naknada nematerijalne štete iznosi 5.000.000,00 dinara, zbog čega je preinačio prvostepenu presudu i povisio dosuđeni iznos naknade.

Odredbom člana 200. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o njenoj visini, vodi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome naknada služi, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom. Kod određivanja naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog neosnovanog lišenja slobode, uzima se u obzir niz subektivnih i objektivnih okolnosti.

Po stanovištu revizijskog suda, uzimajući u obzir sve okolnosti koje su i nižestepeni sudovi imali u vidu, pravična novčana naknada za duševne bolove tužioca zbog neosnovanog lišenja slobode iznosi 4.000.000,00 dinara. Tim iznosom tužiocu se pruža zadovoljenje (cilj naknade nematerijalne štete nije restitucija, već satisfakcija), a njegova visina je određena i uz vođenje računa o konkretnim društvenim prilikama i naknadama koje se dosuđuju za druge vidove nematerijalne štete.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u delu prvog, a na osnovu člana 414. stav 1. istog zakona kao u delu drugog stava izreke.

Preinačenje drugostepene presude u pogledu odluke o glavnoj stvari uticalo je i na deo odluke o sporednom potraživanju - troškovima postupka, koji su umanjeni za visinu razlike sudske takse za tužbu i prvostepenu presudu. U preostalom delu, dosuđeni troškovi postupka bili su nužni, uključujući i putne troškove tužioca za dolazak u sedište suda, jer se činjenice bitne za ocenu duševnih bolova oštećenog mogu utvrditi samo iz njegovog iskaza, a tužena nije u vansudskom postupku obeštetila tužioca.

Tužilac nema pravo na troškove postupka po reviziji jer po oceni Vrhovnog suda troškovi odgovora na reviziju nisu bili nužni, a tužena je u tom postupku samo delimično uspela. S toga je, na osnovu člana 165. stav 1. i 2. u vezi člana 153. stav 2. i 154. ZPP odlučeno kao u trećem stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković