Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., ..., čiji je punomoćnik Predrag Savić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Mileta Maslarević, advokat iz ..., radi naknade materijalne štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1480/22 od 05.10.2022. godine, u sednici održanoj 04.12.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1480/22 od 05.10.2022. godine i predmet VRAĆA istom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1480/22 od 05.10.2022. godine ukinta je presuda Višeg suda u Kraljevu P 9/22 od 20.04.2022. godine i presuđeno tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tužena obaveže da mu na ime naknade materijalne štete nastale izvršenjem krivičnog dela isplati iznose sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, taksativno navedene u stavu prvom izreke presude; obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 511.500,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je dala odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona parničnom postupku u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju na raspravi pred drugostepenim sudom, tužena je na osnovu pravnosnažne presude Osnovnog suda u Kraljevu K 36/2019 od 02.07.2019. godine oglašena krivom što je u toku 2011. i 2012. godine boraveći na području ..., ... i ..., sposobna da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, a svesna svog dela i htela njegovo izvršenje, u nameri da sebi pripavi protivpravnu imovinsku korist dovela oštećenog (ovde tužioca), lažnim prikazivanjem i prikrivanjem činjenica u zabludu i održavala ga u zabludi i time ga navela da on na štetu svoje imovine nešto učini, pri čemu je sebi pribavila protivpravnu imovinsku korist u iznosu koji prelazi 1.500.000,00 dinara, tako što je najpre kao nevenčana, a zatim kao venčana supruga ujaka oštećenog AA - VV, koristeći naklonost oštećenog (ovde tužioca) prema svom ujaku, nagovorila VV da traži i sama od oštećenog tražila novac na zajam, radi kupovine nepokretnosti i to iznos od 4.000 australijskih dolara radi kupovine kuće u ..., 6.000 australijskih dolara radi kupovine placa u ... i 8.000 australijskih dolara radi kupovine drugog placa i izgradnje kuće u ..., nakon nekoliko meseci novac u iznosu od 3.600 australijskih dolara radi plaćanja novčane kazne zbog navodnog saobraćajnog prekršaja uz obećanje da će mu vratiti novac koji im pozajmljuje oštećeni AA je poverovao i traženi novac na zajam im je poslao, koji mu ni ona ni VV nikada nisu vratili, te je oštećenm (ovde tužiocu), sebe lažno predstavila kao lice koje ima iskustva i saznanja o isplativom investiranju u Srbiji i u znak navodne zahvalnosti zbog toga što im je slao novac na zajam i pomagao im uvek kada je to bilo neophodno, predložila da ona u njegovo ime i za njegov račun uloži novac koji joj on bude poslao za kupovinu farme ... u Srbiji, od koje bi oštećeni na godišnjem nivou mogao ostvarivati zaradu u iznosu od 300.000 australijskih dolara, koji je poverovao i nekoliko puta joj slao novac, najpre preko firme „GG“ iz ... u ..., a koji je ona podizala u „... Banci“ u ... preko označenog deviznog računa i to novčana sredstva u iznosu od 77.215 evra i 32.000 evra, a kasnije joj je slao novac preko ... banke „...“ koji novac je ona podizala u „... bansi“ AD ..., a poslednji put kada joj je poslao novac saopštila da bi mu bilo najisplativije da joj pošalje overenu izjavu u kojoj bi pisalo da joj poklanja novac u iznosu od 68.228 evra, a za sve to ona ne bi morala da plaća visoku taksu prilikom podizanja novca, pa je oštećeni i to poverovao i poslao joj novac u navedenom iznsu, verujući da mu je pronašla farmu nedaleko od ... površine 1 ha i 70 ari sa postojećom štalom za ... i dve kuće čiji je vlasnik DD i to za cenu od 200.000 australijskih dolara, kako mu je prethodno saopštila, ali od ove kupovine placa navodno odustala i u telefonskom razgovoru mu saopštila da mu je kupila druge različite zemljišne nepokretnosti i to livadu površine 2 ha i 68 ari, pored one čiji je vlasnik DD i to za iznos od 35.000 evra, livadu pored nje površine malo manje od 2 ha za 15.000 evra i još jedan plac manje površine od 1 ha za 10.000 evra, kao i plac u „...“ kod ... površine 4 ha i 20 ari za iznos od 15.200 australijskih dolara, pa joj je oštećeni AA verujući u njene reči poslao novac na njen zahtev radi kupovine građevinskog placa u ... površine 6 ari blizu obale reke ... i staračkog doma „...“ i hotela „...“, a nakon toga mu predložila da kupi montažnu kuću za iznos od 12.400 evra koju će postaviti na taj plac, s tim da plati dodatnih 2.000 evra za postavljanje temelja, pa joj je oštećeni poverovao i poslao navedeni novac, a zatim od oštećenog tražila da joj pošalje 1.125 evra za različite nacrte, 1.000 evra za vodovodne instalacije, 1.000 evra za uvođenje kanalizacije, 1.000 evra za uvođenje struje, 120 evra za telefonski priključak, koji novac joj je oštećeni verujući u njene reči poslao, a zatim mu saopštila da mu je za novac koji joj je poslao kupila i njivu udaljenu 14 kilometara od ... za iznos od 43.000 evra, na kojoj je trebalo izgraditi novu štalu za ... koja bi koštala 30.000 evra, za šta joj je oštećeni verujući poslao novac kao i novac u iznosu od 14.620 evra za kupovinu 170 ..., pa je u nameri da ga i dalje drži u zabludi poslala fotografije ... za koje je tvrdila da su njegove, iako su te ... pre nekoliko godina bile vlasništvo DD i slala mu fotografije zemljišta na kojoj majstori navodno betoniraju temelj za njegovu kuću iako to nije bila njegova kuća na fotografijama, i slala mu na sedam stranica svojeručni pisani projekat i plan kupovine zemljišta i izgradnju objekta i to na zemljištima i parcelama koje nikada nije ni nameravala da kupi na osnovu novca koji je lažnim predstavljanjem uzimala od oštećenog, nakon čega je oštećeni AA stupio u kontakt sa DD koji mu je rekao da je prevaren i da ona od početka koristi novac za svoje lične potrebe i potrebe svoje porodice i svog prijatelja ĐĐ iz ..., kome je za deo novca kupila zemljište u ... i tako shvatio da ga je okrivljena BB dovela u zabludu i sve vreme ga držala u zabludi i zbog toga je prestao da joj šalje novac, pa je na taj način BB pribavila protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 21.600 AUD (u dinarskoj protivvrednosti 1.838.291,76 dinara) i 240.708 evra (u dinarskoj protivvrednosti 25.193.341,76 dinara) što ukupno u dinarskoj protivvrednosti iznosi 27.031.663,52 dinara, a bila je svesna da je ovo njeno delo zabranjeno, čime je izvršila produženo krivično delo prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 61. KZ, pa je sud primenom navedenih zakonskih odredaba osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine koja kazna će se izvršiti tako što će je okrivljena izdržavati u prostorijama u kojima stanuje na adresi u ..., u naselju ... ..., bez primene elektronskog nadzora, pri čemu okrivljena ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje osim u slučajevima propisanim zakonom koji utvrđuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko okrivljena jednom u trajanju od šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora; osuđena je i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara sa obavezom da određena novčana sredstva uplati u korist budžetskih sredstava, dok je oštećeni AA za istaknuti imovinskopravni zahtev upućen na redovnu građansku parnicu shodno članu 258. stav 4. ZKP. Prema obrazloženju navedene presude, zamenik OJT Kraljevo, okrivljena i branilac u smislu člana 429. stav 1. tačka 2) ZKP saglasili su se, imajući u vidu dato priznanje okrivljene koje ispunjava sve uslove iz člana 88. ZKP da pismeno izrađena presuda ne sadrži obrazloženje, te su se istovremeno u smislu tog člana odrekli prava na izjavljivanje žalbe na tako objavljenu presudu, što je i zapisnički konstatovano nakon objave po održanom pretresu dana 02.07.2019. godine. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka ekonomske struke utvrđeno je da iznose navedene u tužbenom zahtevu tužilac je uplaćivao na ime svog ujaka, sada pok. VV, koje je podilaza tužena po VV ovlašćenju i da je tužilac lično na ime tužene uplatio iznos od 109.000 evra, što tužena nije osporila u toku postupka. Tužena je kao davalac izdržavanja zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju 14.12.2010. godine sa VV iz ... kao primaocem izdržavanja, kojim je pored ostalog ugovoreno da će primalac izdržavanja kao isključivi vlasnik kp ..., kuća, dvorište i njiva u ..., upisane u ln br. ... KO ..., nakon svoje smrti kao naknadu za primljeno izdržavanje preneti na davaoca izdržavanja u delu od 1/2, da su ugovorne strane navele da su zasnovale zajednicu života, kako bi davalac izdržavanja mogla voditi računa o svakodnevnim uobičajenim životnim potrebama primaoca izdržavanja, te da se davalac izdržavanja obavezala da će voditi brigu do kraja života primaoca izdržavanja, starati se o potrebnim uslovima stanovanja, ishrani, odeći, obući primaoca izdržavanja, pružati mu odgovarajuću negu za slučaj bolesti i starosti, snositi troškove lečenja i posle smrti ga o svom trošku sahraniti po mesnim običajima, a da primalac izdržavanja ima svoju penziju sa kojom će primalac izdržavanja do kraja svog života slobodno raspolagati. Primalac izdržavanja sada pok. VV je 27.06.2011. godine kao prodavac zaključio ugovor o kupoprodaji nepokretnosti koja je predmet navedenog ugovora o doživotnom izdržavanju, sa EE iz ... kao kupcem za kupoprodajnu cenu od 100.000,00 dinara, koju je kupac odmah isplatila i stupila u posed kupljene nepokretnosti. Rešenjem suda za Prekršaje u Kraljevu Pr br. 1227/11 od 07.12.2011. godine, utvrđeno je da je sada pok. VV kažnjen novčanom kaznom od 110.000,00 dinara i da mu je istim rešenjem dozvoljeno plaćanje u više rata počev od 03.11.2012. godine zaključno sa 03.03.2012. godine. Tužena saslušana kao stranka u postupku je izjavila da je rođena ... godine i da ima troje dece, da sa pokojnim VV koji je rođen .... godine nije bila u bračnoj zajednici, te da je VV preminuo 2012. godine. Sa VV nikada nije bila u emotivnoj vezi, već samo po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju je ispunjavala obaveze, a taj ugovor nikada nije raskinut ni poništen. Pokojni VV pomagao je njenu porodicu, njenoj kćerki je davao novac da se školuje, a pomagao je i njenog brata koji je bio nezaposlen. Sada pok. VV pomagao je novčano i svoju pastorku koja je kao nezaposleno lice živela u ..., pa joj je plaćao avionske karte za putovanja, a pomagao je i dve svoje sestre i brata kome je kupio kuću u ... . Na VV računu ostala je velika sumu novca koju ona nije mogla da podigne posle njegove smrti jer je račun bio blokiran. Tužena od imovine ne poseduje ništa, a imovinu koju su imali njeni pokojni roditelji nasledio je njen brat. Novac koji je slao tužilac nije koristila za lične potrebe, ni da bi sebi kupila neku nekretninu, već je isti korišćen samo da bi VV živeo „na visokoj nozi“ jer je tako zahtevao tužilac, zbog čega su se preselili iz ... u ..., da bi imao bolji život jer je bio šećeraš. Kada je VV kao primalac izdržavanja po zaključenom ugovoru o doživotnom izdržavanju prodao kuću u ... koja je bila predmet ugovora o doživotnom izdržavanju, obećao je da će tuženoj kupiti stan ili kuću gde god ona bude želela, ali je u međuvremenu kod njih došla VV kćerka koja živi u ... i VV je novac od prodate kuće i deo novca koji je slao tužilac dao svojoj kćerki da sebi kupi stan u ..., odnosno VV je imao moždani udar i iznenada preminuo 2012. godine, a kćerka je dolazila kod njih 2011. i 2012. godine pred VV smrt, tako da nije ispunio obećanje da joj da novac kako bi kupila nekretninu na svoje ime. Nije sporila da je imala otvoren devizni račun i da joj je tužilac uplatio na njeno ime 109.215 evra, ali je to učinjeno kako bi ona mogla da podigne novac koji je dala VV da sa njim raspolaže. Punomoćnik tužioca je obavestio sud da je tužilac teško pokretan – gotovo nepokretan jer je imao saobraćajnu nezgodu, star je preko 60 godina, i živi oko 1000 kilimetara daleko od Konzulata Republike Srbije u ..., zbog čega nije bio u mogućnosti da dostavi overenu izjavu sudu na okolnosti iz tužbe.

Na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog na raspravi pred drugostepenim sudom, drugostepeni sud je zaključio da pravnosnažna osuđujuća krivična presuda ne predstavlja osnov za naknadu materijalne štete tužioca prema tuženoj, zbog čega nema mesta primeni ni člana 154. stav 1, ni člana 210. Zakona o obligacionim odnosima, pa je primenom pravila o teretu dokazivanja člana 228. – 231. ZPP i 211. Zakona o obligacionim odnosima odbio tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan, odlučujući kao u izreci pobijane presude.

Takav zaključak i pravni stav drugostepenog suda Vrhovni sud ne prihvata. Po oceni Vrhovnog suda osnovani su revizijski navodi tužioca da je zbog pogrešne primene materijalnog prava od strane drugostepenog suda činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Odredbom člana 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) propisano je da ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice.

Članom 155. ZOO propisano je da je šteta umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fizičkog i psihičkog bola i straha (nematerijalna šteta).

Članom 158. ZOO propisano je da krivica postoji kada je štetnik prouzrokovao štetu namerno ili nepažnjom.

Odredbom člana 13. ZPP propisano je da je u parničnom postupku protiv učinioca krivičnog dela, sud u pogledu postojanja krivičnog dela i krivične odgovornosti učinioca vezan za pravnosnažnu presudu krivičnog suda kojom se optuženi oglašava krivim.

Smisao navedene odredbe člana 13. ZPP je u tome da se obezbedi autoritet osuđujućoj presudi krivičnog suda, spreči mogućnost donošnja kontradintornih odluka koje ugrožavaju pravnu sigurnost, kao i da se obezbedi ostvarivanje ekonomičnosti. Do primene pravila o vezanosti parničnog suda pravnosnažnom presudom krivičnog suda kojom je optuženi oglašen krivim, dolazi u situacijama kada se u parnici pokrenutoj protiv učinioca krivičnog dela odlučuje o građansko-pravnim posledicama koje su nastale iz jednog životnog događaja povodom koga je ranije vođen krivični postupak u kome je tuženi u parnici oglašen krivim. Kada su u pitanju pravnosnažne osuđujuće presude krivičnog suda, parnični sud je vezan konstatacijama krivičnog suda ukoliko se one odnose na sama obeležja konkretnog krivičnog dela. Tako na primer u parnici za naknadu štete prouzrokovane jednim događajem, parnični sud je vezan za konstatacije krivičnog suda u pogledu prouzrokovanja štete, ali samo ukoliko je šteta bitni elemenat krivičnog dela. U nekim situacijama izvršenje krivičnog dela predstavlja uslov za nastanak ili prestanak određenih subjektivnih prava. U tom slučaju se pitanje da li je izvršeno krivično delo pojavljuje kao prethodno pitanje. U pogledu rešavanja tog prethodnog pitanja važe opšta pravila o rešavanju prethodnog pitnja. Pravnosnažna presuda krivičnog suda dejstvuje i kao pravna činjenica u svim onim situacijama u kojima nastanak ili prestanak jednog prava zavisi od postojanja presude određene sadržine.

Drugostepeni sud je svoju odluku zasnovao isključivo na iskazu tužene datom u ovom parničnom postupku, zaključujući da pravnosnažna osuđujuća krivična presuda ne predstavlja osnov za naknadu materijalne štete tužioca prema tuženoj, jer tužilac nije dokazao da ga je tužena prevarila da bi bila odgovorna na osnovu člana 65. Zakona o obligacionim odnosima. Navedeni zaključak drugostepeni sud je doneo i pored osuđujuće pravnosnažne krivične presude Osnovnog suda u Kraljevu K 36/2019 od 02.07.2019. godine za produženo krivično delo prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 61. KZ, u obrazloženju koje je navedneo da je ovde tužena u tom krivičnom postupku priznala izvršenje krivičnog dela koje joj se stavlja na teret u smislu člana 88. ZKP, zbog čega su se zamenik OJT, okrivljena (ovde tužena) i njen branilac saglasili da pismeno izrađena krivična presuda ne sadrži obrazloženje i istovremeno su se odrekli prava na izjavljivanje žalbe, što je zapisnički konstatovano nakon objave presude po održanom pretresu dana 02.07.2019. godine. Drugostepeni sud je u obrazloženju ovde pobijane presude naveo da je na glavnoj raspravi pred tim sudom u dokaznom postupku izvršio uvid u spise krivičnog predmeta Osnovnog suda u Kraljevu K. 68/19, ali službenom beleškom nije konstatovao utvrđene činjenice bitne za odlučivanje u ovom parnčinom postupku, niti je izveo dokaze na osnovu kojih bi na siguran i pouzdan način utvrdio postojanje uzročno-posledične veze između radnje tužene i nastale štete, a samim tim visine štete i odgovornost tužene da istu naknadi tužiocu. Naime, kod postojanja pravnosnažne osuđujuće krivične presude parnični sud je vezan konstatacijama krivičnog suda ukoliko se one odnose na sama obeležja krivičnog dela, a u parnici za naknadu štete prouzrokovanu jednim događajem, parnični sud je vezan za konstataciju krivičnog suda u pogledu prouzrokovanja štete, ali samo ukoliko je šteta bitni elemenat krivičnog dela. Drugostepeni sud nije cenio da li je u konkretnom slučaju šteta bitni element krivičnog dela za koje je tužena oglašena krivom, osuđena i kojoj je izrečena kazna zatvora pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Kraljevu K 36/2019 od 02.07.2019. godine za navedeno krivično delo prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 61. KZ i kojom je oštećeni, ovde tužilac, upućen na redovnu građansku parnicu radi ostvarenja istaknutog imovinsko-pravnog zahteva.

Sa iznetih razloga drugostepena presuda je morala biti ukinuta.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će otkloniti ukazane nepravilnosti, upotpuniće činjenično stanje, nakon čega će doneti pravilnu i zakonitu odluku pravilnom primenom materijalnog prava, vodeći računa i o ostalim revizijskim navodima.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer ista zavisi od konačnog ishoda parnice.

Sa iznetih razloga Vrhovni sud je odlučio kao u izreci rešenja primenom člana člana 416. stav 3. Zakona parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija,

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković