Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dobrica Perović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., radi naknade štete i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2611/19 od 13.01.2020. godine, u sednici održanoj 02.07.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2611/19 od 13.01.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2611/19 od 13.01.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru P 151/2017 od 20.02.2019. godine, prvim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade štete za pretrpljene duševne bolove zbog uskraćivanja prava na suđenje u razumnom roku isplati iznos od 430.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude, do konačne isplate. Drugim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da na ime delimično usvojenog protivtužbenog zahteva tuženog protivtužioca, kojim je tužilac protivtuženi na ime nagrade i dodatne nagrade za zastupanje u predmetu P 2063/11 po osnovu uspeha tužioca u sporu od 20% po osnovu sticanja bez osnova, isplati iznos od 73.066,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.02.2004. godine, kao dana presuđenja, pa do isplate. Trećim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade troškova parničnog postupka po delimično usvojenom tužbenom zahtevu tuženog protivtužioca, na ime troškova građansko-sudskog spora po osnovu uspeha u predmetu P 2063/11 od 20% po osnovu sticanja bez osnova, isplati iznos od 26.223,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.02.2014. godine, pa do isplate. Četvrtim stavom izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 6.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2611/19 od 13.01.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 87/18).

Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj po članu 404. ZPP, budući da su pitanja na koja se ukazuje kao sporna, vezana za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima. Osim toga, revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, dok se ukazivanjem na kriterijume za naknadu štete i ocenu nalaza i mišljenja sudskog veštaka neuropsihijatra od strane nižestepenih sudova, zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke. Pravnosnažna sudska odluka različite sadržine, koja je uz reviziju dostavljena ne ukazuje na drugačiji pravni stav i drugačiju primenu materijalnog prava, jer pravilna primena prava u ovoj vrsti sporova, kao i ocena osnovanosti zahteva za naknadu nematerijalne štete, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi radi naknade štete podneta je 03.03.2017. godine. U tužbi i u uvodu prvostepene presude je vrednost spora označena iznosom od 430.000,00 dinara, pa taj iznos predstavlja vrednost spora.

Pošto vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić