.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 2535/2024
14.02.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, Marije Terzić, Vesne Mastilović, Dragane Mirosavljević i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marijana Bećagul, advokat iz ..., protiv tuženog „Generali osiguranje Srbija“ A.D.O. Beograd, čiji je punomoćnik Mirna Rakić Domazetov, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 9467/2020 od 17.10.2023. godine, u sednici održanoj 14.02.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv potvrđujućeg dela presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 9467/2020 od 17.10.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv potvrđujućeg dela presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 9467/2020 od 17.10.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 6196/2020 od 16.09.2020. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda P 6196/2020 od 05.11.2020. godine, stavom prvim izreke, odlučeno je da se tužbeni zahtev usvaja. Stavom drugim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu na ime naknade materijalne štete isplati iznos od ukupno 12.000,00 dinara i to: na ime naknade materijalne štete za sastav odštetnog zahteva iznos od 6.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 28.08.2019. godine pa do isplate, na ime naknade materijalne štete za sastav prigovora iznos od 6.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16.01.2020. godine pa do isplate. Stavom trćim izreke tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 18.260,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate.
Viši sud u Novom Sadu je, presudom Gž 9467/2020 od 17.10.2023. godine, stavom prvim izreke, žalbu tuženog delimično je usvojio pa je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 6196/2020 od 16.09.2020. godine, ispravljena rešenjem istog suda P 6196/2020 od 05.11.2020. godine, preinačio u delu odluke o zakonskoj zateznoj kamati na iznos naknade za sastav odštetnog zahteva, tako što je tuženi obavezan da tužiocu na dosuđeni iznos naknade za sastav odštetnog zahteva isplati zakonsku zateznu kamatu od 12.09.2019. godine umesto od 28.08.2019. godine, pa do isplate, dok je odbijen zahtev u delu u kojem je tužilac tražio isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos naknade za sastav odštetnog zahteva u periodu od 28.08.2019. godine pa do 11.09.2019. godine, a žalba tuženog je u preostalom delu odbijena i prvostepena presuda u preostalom pobijanom delu potvrđena. Stavom drugim izreke, žalba tuženog je odbijena, pa rešenje Osnovnog suda u Novom Sadu P 6196/2020 od 05.11.2020. godine, potvrđeno. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv potvrđujućeg dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocu na ime troškova koje je imao u vezi sa podnošenjem odštetnog zahteva tuženom i prigovora protiv odluke donete o tom zahtevu. Pobijana odluka doneta je primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje i zavisi od činjenice utvrđenih u svakom konkretnom predmetu, pa s tim u vezi nema uslova za ujednačavanje sudske prakse.
Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenon odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. Zakona parničnom postupku propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno o sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 479. stav 6. istog zakona.
Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 11.05.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 12.000,00 dinara.
Imajući u vidu da je ovo spor male vrednosti u kom se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
