Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dobrile Strajina, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., Grad Vranje, čiji je punomoćnik Aleksandar Knežević, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz sela ..., VV iz sela ... i GG iz sela ..., čiji je zajednički punomoćnik Miloš Simić, advokat iz ..., radi naknade štete odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 707/19 od 02.12.2019. godine, u sednici održanoj 25.06.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 707/19 od 02.12.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženih izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 707/19 od 02.12.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju P 579/18 od 28.11.2018. godine, u prvom stavu izreke, tuženi su solidarno obavezani da tužiocu, na ime naknade štete pričinjene uklanjanjem i bacanjem u reku kamena u količini od 15 kubnih metara i peska u količini od 3 kubna metra, isplate iznos od 64.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 28.11.2018. godine do isplate, a odbijen je tužbeni zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos štete za period od 10.08.2016. godine do 27.11.2018. godine, kao neosnovan. U drugom stavu izreke, obavezani su tuženi da tužiocu , naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 144.480,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 126.000,00 dinara, počev od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 707/19 od 02.12.2019. godine, u prvom stavu izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženih i prvostepena presuda potvrđena u prvom stavu izreke. U drugom stavu izreke, preinačena je prvostepena presuda u drugom stavu izreke, tako što su tuženi obavezani da tužiocu, naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 137.960,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 120.000,00 dinara, počev od dana izvršnosti odluke do isplate. U trećem stavu izreke, odbijen je zahtev tuženih za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. ZPP.

Prema članu 404. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, budući da je sporno pravno pitanje vezano za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima. Kako je revizija usmerena na razrešenje konkretnog spora u kojoj se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Naime, odredbom člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovima u kome se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000,00 dinara po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno o sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome je postupak pokrenut 04.03.2014. godine, a da vrednost predmeta spora iznosi 64.500,00 dinara, odnosno da vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, to znači da se radi o sporu male vrednosti, pa je revizija tuženih nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić