U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, obojica iz ..., čiji je punomoćnik Goran Stošić, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Putevi Srbije“, radi zauzeća i naknade, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2052/23 od 08.06.2023. godine, u sednici održanoj 30.10.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2052/23 od 08.06.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Dimitrovgradu P 39/22 od 24.02.2023. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je tuženi zauzeo kp br. .., šuma 5. klase, površine 1635 m2, potes „...“ upisana u ln br. .. KO ..., vlasništvo tužilaca, sa obimom udela od po 1/2; stavom drugim izreke, tuženi je obavezan da tužiocima na ime naknade za faktičku eksproprijaciju kp br. .., šuma 5. klase površine 1635 m2, potes „...“ upisana u ln br. .. KO ... isplati tržišnu vrednost u iznosu od 1.050,00 dinara po m2, što ukupno iznosi 1.716.750,00 dinara, odnosno svakome po 858.375,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24.02.2023. godine kao dana presuđenja do konačne isplate; stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 722.658,75 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2052/23 od 08.06.2023. godine preinačena je presuda Osnovnog suda u Dimitrovgradu P 39/22 od 24.02.2023. godine tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi da je tuženi zauzeo kp br. .., šuma 5. klase, površine 1635 m2, potes „...“ upisana u ln br. .. KO ..., vlasništvo tužilaca sa obimom udela od po 1/2 kao neosnovan; odbijen je tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se obaveže tuženi da tužiocima na ime naknade za faktičku eksproprijaciju kp br. .., šuma 5. klase, površine 1635 m2, potes „...“ upisana u ln br. .. KO ..., isplati tržišnu vrednost u iznosu od 1.050,00 dinara po m2, što ukupno iznosi 1.716.750,00 dinara, odnosno svakom tužiocu po 858.375,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 24.02.2023. godine kao presuđenja pa do konačne isplate, kao neosnovan; obavezani su tužioci da tuženom naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 71.767,50 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su preko punomoćnika blagovremeno izjavili reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalanog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, ... 18/20) Vrhovni sud je utvrdio da revizija tužilaca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz navedene zakonske odredbe, koje bi mogla predstavljati osnov za uvažavanje revizije tužilaca nema.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su suvlasnici kp br. .. KO ..., po kulturi šuma 5. klase, površine 1635 m2, upisane u ln br. .. KO ... . Ta parcela je ranije bila sastavni deo kp br. .. KO ..., ali je sprovedena deoba radi postupka eksproprijacije na dve parcele – kp .. i kp .. . Na kp .. izgrađen je kanal za sprečavanje prodiranja atmosferske vode na auto-put i ta parcela je formalno eksproprisana i postala je sastavni deo auto-puta sa novom oznakom .., dok je kp .. na koju se odnosi tužbeni zahtev tužilaca, korišćena kao gradilište za izgradnju pomenutog kanala. Uviđajem suda na licu mesta uz učešće veštaka geometra, utvrđeno je da se na kp .. nalaze ostaci građevinskog materijala i šuta, nasipana je zemlja i razbacano kamenje. Nasuta zemlja nije utabana i uvaljana i deluje da su gomile zemlje novijeg datuma i različite visine. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka za oblast građevinarstvo – uža specijalnost geodezija i dopunskog nalaza i mišljenja, utvrđeno je da je kp .. za potrebe eksproprijacije podeljena na kp .. i .. sve KO ..., pa je konstatovano zauzeće na celoj kp .. po kulturi šuma 5. klase, površine 1635 m2 koje se ogleda u razbacanom šutu od betona i drugog građevinskog materijala koji je korišćen za izgradnju kanala na kp ... . Na parceli se nalaze i kolotrazi teških građevinskih mašina. Parcela je lokalizovana jugozapadno od kp .. na kojoj je izgrađen betonski kanal i na kojoj je vršeno iskopavanje useka, tako da je sporna parcela korišćena kao prilaz za odvoženje i dovoženje građevinskog materijala. Veštak je procenio da tržišna vrednost ove parcele iznosi 1.050,00 dinara po m2. U dopunskom nalazu veštak je naveo da je nekadašnja kp .. sada pripojena kp .. na kojoj se nalazi auto-put u vlasništvu Republike Srbije u režimu javne svojine. Uz spornu parcelu nalazi se i kp .., međusobno su spojene i prostiru se u pravcu jug-sever, između poljskog puta i parcele auto-puta. Na severozapadnom delu predmetne parcele postoji šuma, dok se na jugoistočnom i jugozapadnom delu nalazi deo koji predstavlja sporni prostor. Na parceli .. vidljivi su tragovi ostatka od gradilišta koje je služilo za izgradnju kanala i sprečavanje prodiranja atmosferske vode na auto-put i potpornih zidova, a vidljivi su i kolotrazi od teretnih vozila, razbacani ostaci građevinskog materijala i betona, kao i kamenje koje je služilo prilikom izgradnje kanala i potpornih zidova. Na severoistočnom delu parcele prema kanalu jasno se vidi da je skidan gornji sloj (humus) kako bi se parcela svela na nivo kanala kako ne bi atmosferske i bujične vode koje se slivaju niz parcelu preskakale kanal i ugrožavale auto-put, pa je zbog navedenog veštak zaključio da kp .. nije upotrebljiva za svoju namenu.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tuženi izvršio zauzeće predmetne parcele, pa je obavezao tuženog da tužiocima isplati naknadu na ime faktičke eksproprijacije primenom člana 58. Ustava Republike Srbije i Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.

Drugostepeni sud je odlučujući o žalbi tuženog, preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužilaca, kao neosnovan, zauzimajući pravni stav da tužiocima kp br. .. nije oduzeta iz državine, da tužioci i dalje imaju svojinska prava na istoj u punom obimu; deo parcele je i dalje pod šumom, a za deo parcele na kome je rasut građevinski materijal nije utvrđena mogućnost njenog korišćenja za gajenje poljoprivrednih kultura ili za neke druge namene o čemu se i ne može izjašnjavati veštak geodezije, već veštak poljoprivredne struke, a takvo veštačenje nije predloženo ni obavljeno; deo predmetne parcele uz novoizgrađeni kanal, prikazan u prilogu 3. osnovnog nalaza veštaka, koji je prema mišljenju veštaka u funkciji zaštite novoizgrađenog kanala i useka, mogao bi se smatrati zauzetim od strane tuženog, ali kako tokom postupka taj deo parcele nije određen, nije utvrđena površina, ni mere ni granice, to nije moguće utvrditi površinu zauzetog dela parcele tužilaca, a teret dokazivanja tih bitnih činjenica bio je na tužiocima u smislu člana 231. stav 2. ZPP; činjenica da se na preostalom delu parcele nalaze ostaci građevinskog materijala i kolotrazi teretnih vozila ne predstavljaju trajno oduzimanje parcele, niti je tokom postupka dokazana nemogućnost uspostavljanja pređašnjeg stanja u smislu odredbe člana 185. ZOO, a u slučaju nemogućnosti uspostavljanja pređašnjeg stanja tužioci bi imali pravo na naknadu štete zbog umanjene vrednosti parcele, ne na isplatu naknade u visini tržišne vrednosti nepokretnosti; severozapadni deo pacele je i dalje pod šumom i na tom delu nije bilo promena; zbog navedenog po oceni drugostepenog suda nema mesta primeni odredbe člana 58. Ustava Republike Srbije i Protokola 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, član 1.

Po oceni Vrhovnog suda, neosnovano se revizijom ukazuje da se navedeni zaključak i pravni stav drugostepenog suda zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prema članu 58. stav 2. Ustava Republike Srbije, do dozvoljenog oduzimanja prava svojine koje ne predstavlja povredu prava na imovinu, može doći pod kumulativno ispunjenim uslovima: da je učinjena u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona i da je učinjeno uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.

Protokolom 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u članu 1. garantuje se zaštita imovine i propisano je da svako fizičko i pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine, da niko ne može biti lišen svoje imovine osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava. Međutim, ove odredbe ni na koji način ne utiču na pravo države da primenjuje zakone koje smatra potrebnim da bi regulisala korišćenje imovine u skladu sa opštim interesima ili da bi obezbedila naplatu poreza ili drugih dažbina ili kazni.

U konkretnom slučaju tužioci nisu faktički lišeni svoje imovine i ovlašćenja koja čine sadržinu prava svojine, pa se tužiocima ne može dosuditi naknada za traženu katastarsku parcelu. Takva naknada dosuđuje se samo vlasniku koji je lišen svoje imovine, što ovde nije slučaj.

Vrhovni sud prihvata pravni stav drugostepenog suda da deo predmetne parcele uz novoizgrađeni kanal prikazan u prilogu 3. osnovnog nalaza veštaka koji prema mišljenju veštaka jeste u funkciji zaštite novoizgrađenog kanala i useka i mogao bi se smatrati zauzetim od strane tuženog, ali da taj deo parcele nije određen od strane tužilaca, nije utvrđena površina ni mere ni granice zauzetog dela parcele tužilaca, te da je teret dokazivanja te bitne činjenice bio na tužiocima u smislu člana 231. stav 2. ZPP, a da preostali deo parcele nije oduzet pa činjenica da se na preostalom delu nalaze ostaci građevinskog materijala i kolotrazi teretnih vozila, ne predstavljaju trajno oduzimanje parcele, niti je tokom postupka tužilac dokazao nemogućnost uspostavljanja pređašnjeg stanja u smislu odredbe člana 185. ZOO, a u slučaju nemogućnosti uspostavljanja pređašnjeg stanja tužioci bi imali pravo na naknadu štete zbog umanjene vrednosti parcele, a ne na isplatu naknade u visini tržišne vrednosti cele kp .. .

Sa iznetih razloga neosnovani su revizijski navodi tužilaca da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka doneta primenom člana 165. stav 2. ZPP u vezi člana 153. i 154. ZPP.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost primene materijalnog prava od strane drugostepenog suda, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci presude primenom člana 414. ZPP.

Predsednik veća-sudija,

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković