Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, dr Ilije Zindovića, Branislava Bosiljkovića i Spomenke Zarić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz …, čiji su punomoćnici Dragana Đilas i Marija Joksović, advokati iz …, protiv tužene „BB“AD …, čiji je punomoćnik Snežana Knežević Bojović, advokat iz …, radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tužene izjaljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1571/18 od 26.02.2019. godine, u sednici održanoj 04.12.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1571/18 od 26.02.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1571/18 od 26.02.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P 563/18 od 25.09.2018. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je utvrđeno da je ništava odredba člana 6. stav 1. i 2. Ugovora o gotovinskom kreditu br. … i tužena obavezana da tužiocu plati 10.450,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20.06.2018. godine do isplate i 617,05 dinara na ime obračunate kamate do 19.06.2018. godine. Tužbeni zahtev je odbijen u delu zakonske kamate na iznos od 617,05 dinara za period od 20.05.2018. godine i u delu zahteva za utvrđenje ništavosti odredbe člana 6. stav 3. navedenog Ugovora. Istom presudom tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 83.236,00 dinara sa zakonskom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Somboru Gž 1571/18 od 26.02.2019. godine, žalba tužene je delimično usvojena pa je preinačeno rešenje o troškovima postupka sadržano u prvostepenoj presudi, tako što je odbijen zahtev za naknadu troškova postupka preko 48.136,00 dinara do dosuđenih 83.236,00 dinara, sa zakonskom kamatom na ovu razliku, od izvršnosti presude do isplate. U preostalom usvajajućem, a nepreinačenom delu, žalba tužene je odbijena, kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena, a odbijen je i zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije, u smislu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene.

Primenom člana 404. stav 1. navedenog Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, s obzirom da banka ima pravo na naknadu troškova obrade kredita, ali je u konkretnom slučaju tužbeni zahtev usvojen jer tuženau ugovoru nije navela, niti je u postupku dokazala koji su to stvarni troškovi i na šta se odnose troškovi obrade kredita u iznosu koji je tužiocu naplaćen. Tužena u reviziji ukazuje na odluke apelacionih sudova kojima je na drugačiji način odlučeno o istovetnom tužbenom zahtevu, ali drugačija odluka u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom ne znači nužno i drugačije pravno shvatanje, jer ona zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju.Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj,jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti za ujednačavanje sudske prakse ili novo tumačenje prava, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom članu 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari, radi utvrđenja delimične ništavosti ugovora i isplate, podneta je 16.03.2018. godine, a vrednost predmeta spora je 11.067,05 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 3.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužene nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

U skladu sa iznetim, a na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić