Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi su podneli odgovor na reviziju u kome su osporili revizijske navode. Troškove povodom sastava odgovora na reviziju su tražili.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 87718) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje. Drugostepeni sud je u obrazloženju pobijane presude ocenio sve žalbene navode koji su bili od značaja za pravilnu odluku o izjavljenoj žalbi, a zbog bitne povrede postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP revizija se primenom člana 407. ZPP ne može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana ...2016. godine, u dnevnim novinama „Blic“ na 10. i 11. strani, u rubrici „Društvo i ekonomija“ objavljen je tekst pod naslovom „Radnici Železnica optužuju svoje predstavnike za dil sa direktorima. Sindikalne vođe plaćene da ćute o 2700 otkaza.“ U tekstu je navedeno da je devetorici sindikalnih lidera aprilska plata znatno uvećana jer su uz nju retroaktivno primili dodatak na funkciju od četiri meseca, od jaunara do aprila, iako je ta naknada suprotna kolektivnom ugovoru. U antrfileu u tekstu, u kome se pominje tužiočevo ime, objavljeno je i koliko su lideri sindikata primili uz aprilsku platu, pa je za tužioca navedeno da je primo 84.920,00 dinara. Tužena BB je, kao autor spornog teksta, informacije koje su objavljene pribavila od zaposlenih u „Infrastrukture Železnica Srbije“, kao i od direktora Sektora za finansijsko računovodstvene poslove DD i v.d. generalnog direktora tog privrednog društva ĐĐ. Naime, nakon što su se zaposleni obratili redakciji tuženih i izneli svoje tvrdnje da su predstavnici sindikata primili na iznos aprilske zarade odrđene naknade koje im ne pripadaju, kako bi ćutali o velikom broju otkaza koji su se u tom periodu spremali i nezadovoljstvu radnika u pogledu visine otpremnine koja je trebalo da im bude isplaćena, tužena BB je pozvala direktora DD i od njega pribavila dokumenta – Urgenciju o rešavanju otvorenih pitanja o načinu obračuna zarada predstavnicima sindikata koji imaju plaćenu funkciju, u kojoj su navedeni novčani iznosi koji su isplaćeni jednom broju zaposlenih koji imaju funkciju u sindikatima i iznete nelogičnosti u obračunatim zaradama i naknadama po obračunu u skladu sa dogovorom postignutim između „Infrastruktura železnica Srbije“ i predsednicima reprezentativnih sindikata od 05.05.2016. godine. U istom tekstu objavljena je izjava v.d. direktora „Infrastruktura železnica Srbije“ ĐĐ, koji je potpisnik dogovora sa sindikalnim predstavnicima, kao i izjava predstavnika Sindikata izvršnih službi, EE, koji su osporili iznete tvrdnje zaposlenih. Tužilac nakon objavljivanja teksta nije tražio objavljivanje odgovora da je sporna informacija neistinita, nepotpuna ili netačno preneta. Tuženi „Ringier Axel Springer“ d.o.o. je izdavač i osnivač dnevnih novina „Blic“, tuženi VV je u vreme objavljivanja spornog teksta bio glavni i odgovorni urednik a tuženi GG urednik rubrike „Društvo i ekonomija“.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo i to članove 5, 9, 10, 29,79, 83. stav 1, 112-115 i 117. Zakona o javnom informisanju i medijima, kao i član 10. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kada su odbili tužbeni zahtev.

Pravilan je zaključak drugostepenog suda da je sporni tekst vezan za pojave i događaje o kojima javnost ima opravdan interes da bude informisana, u skladu sa članom 5. Zakona o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS“ br. 83/2014), kojim je propisano da se putem medija objavljuju informacije, ideje i mišljenja o pojavama, događajima i ličnostima o kojima javnost ima opravdan interes da zna, bez obzira na način na koji su pribavljene informacije, u skladu sa odredbama ovog zakona, kao i da svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavešten o pitanjima od javnog značaja, a sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju. Naime, predmet izveštavanja su dešavanja u jednom od najvećih privrednih društava u Republici Srbiji i nezadovoljstvo radnika povodom postupanja njihovih sindikalnih predstavnika, pa se radi o legitimnoj temi za koju postoji opravdano interesovanje javnosti.

Takođe, pravilan je zaključak nižestepenog suda da su tuženi postupili u skladu sa obavezom novinarske pažnje, u smislu člana 9. stav 1. i 2. Zakona o javnom informisanju i medijima, s obzirom da je utvrđeno da je autorka pre objavljivanja teksta izvršila proveru informacija dobijenih od radnika u kontaktu sa direktorom Sektora za finansijsko računovodstvene poslove „Infrastruktura železnica Srbije“ od koga je dobila dokumenta na osnovu kojih je zasnovala objavljene informacije o isplaćenim primanjima predstavnicima sindikata, pa i o primanjima tužioca koji nije dokazao da je u tekstu naveden netačan novčani iznos aprilske plate koju je primio. Osim toga, objavljena je i izjava v.d. direktora „Infrastruktura železnica Srbije, koji je i potpisnik dogovora sa sindikalnim predstavnicima, kao i izjava jednog od sindikalnih predstavnika, na koji način je omogućeno da se iznese i drugačije mišljenje od onog koje su izneli nezadovoljni radnici.

Shodno tome, suprotno navodima revizije, u spornom tekstu se ne iznose netačne informacije i stavovi samog autora, već se nepristrasno prenose informacije dobijene od sagovornika bez opredeljenja o njihovoj istinitosti, jer se jasno navodi da radnici sumnjaju u rukovodstvo i sindikalne pretstavnike i citira izjava jednog od sagovornika- nezadovoljnog radnika. Naslov teksta prenosi dobijene informacije o sumnjama nezadovoljnih radnika i navodi podatke o izvršenim isplatama, a u samom tekstu se s tim u vezi prenose informacije dobijene iz nekoliko različitih izvora, bez komentara autora i davanja sopstvenog vrednosnog suda o događajima koji su tema. Budući da se ne radi o informacijama čije je objavljivanje zabranjeno niti su tvrdnje iznete u spornom tekstu bile podobne da povrede čast i ugled tužioca, nema osnova za naknadu tražene štete, pa je tužbeni zahtev neosnovan.

Pobijana drugostepena presuda ne odstupa od pravila i principa Evropskog suda za ljudska prava u tumačenju i primeni člana 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, po kome se zaštita prava na slobodu izražavanja nalazi u osnovi demokratije jer doprinosi raspravama o pitanjima od javnog značaja i podstiče sveukupni razvoj svakog pojedinca. Evropski sud za ljudska prava razvio je bogatu praksu u pogledu primene ovog člana konvencije, koja sadrži niz principa i pravila kojima se štampi dodeljuje povlašćeni status u uživanju sloboda sadržanih u ovom članu i daje veća zaštita štampi kada se radi o stvarima od javnog interesa, pri čemu se novinari moraju sistematski formalno distancirati od tuđih navoda koji bi mogli da uvrede i provociraju druge ili oštete njihov ugled, jer je uloga štampe da pruži potpuno istinite informacije o aktuelnim dešavanjima, mišljenjima i idejama.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu osnovani revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava, pa je revizija ocenjena neosnovanom.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke presude.

Odluka o parničnim troškovima revizijskog postupka doneta je primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 154. stav 1. ZPP, s obzirom da troškovi povodom izjavljivanja odgovora na reviziju nisu bili potrebni za vođenje parnice.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu drugom izreke presude.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković,s.r

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić